Otkada je modem postao nezaobilazni deo kompjutera, korisnici su težili da ostvare što brži prijem podataka. Međutim, analogni modemi dostigli su vrhunac, a pojava Interneta povećala je „apetite” za količinom podataka. Jedino rešenje za ugodnije surfovanje do sada je bilo uvođenje ISDN i iznajmljenih linija do provajdera, što nije bilo nimalo jeftino.

Rešenje za večitu glad za brzinom, pristupačnije širem krugu korisnika, pojavilo se upravo ove jeseni u Evropi: satelitski prijem Interneta preko satelita Astra. Što je još neobičnije, i mi smo postali deo Evrope i naši ljudi mogu da uživaju u blagodetima bržeg pristupa Internetu a sve to samo uz pomoć uobičajene satelitske antene i PC-DVB (Digital Video Broadcasting) kartice.

Pogled ka Astri

Luksemburg, sem što je poznat i kao značajan centar za odlučivanje o sankcijama i drugim stvarima koje se tiču Jugoslavije, poznat je i po sedištu vodeće korporacije u oblasti satelitskih komunikacija SES („Societe Europenne des Satelittes”), vlasnika satelita ASTRA. SES je osnovao posebnu korporaciju „SES Multimedia”, koja je ove godine pokrenula servis pod nazivom Astra-Net za distribuciju multimedijalnih i drugih podataka preko satelita.

Koriste se ustanovljeni standardi, poput Internet protokola (IP) i standarda za digitalnu transmisiju (DVB/MPEG). Za prijem se koristi satelitska antena, a podaci do računara opremljenog Astra-Net (PC-DVB) karticom stižu brzinom do 6,5 Mbit/s, a do velikih servera sa posebnom opremom i do 38 Mbit/s. Osnovni mehanizmi slanja podataka su: IP Multicast Package Delivery & Streaming Delivery - simultano slanje video i audio zapisa, odnosno fajlova većem broju korisnika, kao i najinteresantiji High Speed Internet, odnosno Internet velike brzine. Prva dva servisa su primeri tzv. „push” tehnologije, zasnovane na Internet UDP protokolu, za čije su korišćenje dovoljni antena i kartica. Treći servis zasnovan je na TCP protokolu, te zahteva i modem preko kog, povezani na lokalnog provajdera, šaljemo zahtev kakav sadržaj sa Interneta želimo da nam stiže preko satelita. Hardverske mogućnosti svakog od ovih servisa su 6,5 Mbit/s, a konkretna brzina zavisi od tzv. „Service Providera”, odnosno firme koja je zakupila kapacitete Astra-Neta i koja distribuira podatke.

Multimedijalni Internet

U ovom slučaju reč je o korporaciji „Europe Online Networks”, takođe iz Luksemburga, koja je rešila da pokrene mrežu „Internet in the Sky” sa ciljem da prednosti brzih satelitskih komunikacija ponudi najširem krugu korisnika u Evropi. Zvanični zastupnik za naše prostore je firma „S & S Co.” iz Sremske Mitrovice, koja preko mreže distributera prodaje komplet za pristup ovom servisu. Komplet se sastoji od kartice, softvera i godišnje pretplate.

„Internet na nebu” koristi sva tri navedena mehanizma slanja podataka i tako nudi jedinstveni multimedijalni-Internet servis pristupačan svakom žitelju Evrope. Audio i video kanali stižu brzinom od 1 Mbit/s, download unapred ponuđenih ili naručenih fajlova ide brzinom od 2 Mbit/s, dok se klasičan Internet surfing trenutno obavlja odličnom brzinom od 512 Kbit/s, u šta smo i mi imali prilike da se uverimo, a taj podatak nam je potvrđen i od strane zvaničnika iz luksemburškog sedišta „Europe Online Networksa”. (Detaljnije utiske o realnoj brzini u našim uslovima daćemo kada budemo isprobali uređaj u našoj redakciji.) To znači da uz Internet surfovanje možete preuzeti npr. neku od ponuđenih igara i gledati nekoliko televizijskih programa, sve to do brzine od fantastičnih 6,5 Mbit/s. Svi zahtevi za prijem podataka šalju se preko modema (33,6 Kbit/s), povezanog na Internet preko klasičnog provajdera.

Koliko je to brzo - treba se samo podsetiti običnih modema, koji kod nas jedva uspevaju da isteraju i deklarisanih 56 Kbit/s. ISDN linija je kapaciteta 64/128 Kbit/s, ali ju je teško dobiti, plaća se mesečna pretplata, a provajderi skuplje naplaćuju pristup. Uvođenje bržih iznajmljenih linija do provajdera podrazumeva još veće troškove uvođenja i mesečnog plaćanja, uz doplatu u slučaju prekoračenja download kvote.

Uvođenje satelitskog Interneta eliminiše problem kvote jer je mesečna pretplata fiksna, bez obzira na količinu prenetih podataka. Prethodno rešenje ostaje superiornije samo u slučaju potrebe za dvosmernom vezom velikog kapaciteta, poput telekonferensinga visoke rezolucije, ili ukoliko se web server nalazi u firmi non-stop priključenoj na Internet. Međutim, čak i tada satelitski Internet dobro dođe, jer se rasterećuje postojeća veza i sprečava prekoračenje pomenute kvote. Ljubitelje mrežnih igara treba podsetiti da satelitski prenos podataka dovodi do neželjeneg kašnjenja u razmeni podataka, što je problem i kod običnog povezivanja sa provajderima koji koriste satelitski link.

Hardver

Ukoliko već pratite satelititsku televiziju, postojeća antena će sasvim dobro poslužiti. Naravno, potrebno je da bude usmerena ka poziciji satelita Astra, 19,2° istočno. Prečnik od 1,2 metra je dovoljan u celoj zemlji, u zapadnim krajevima može čak i nešto manje. Potreban vam je i noviji univerzalni LNB konverter. Takozvani Twin LNB služi ukoliko želite uporedo da gledate kanale preko klasičnog satelitskog risivera i da surfujete Internetom preko kartice. Quatro LNB sa Multiswitcherom pak omogućava da još više uređaja uporedo budu priključeni na satelitsku antenu.

Astra-Net kartica u stvari je tzv. PC-DVB digitalna risiver kartica u PCI varijanti. DVB je standard za prijem digitalnih kanala, a na tržištu postoje tri vrste ovih kartica: DVB Data kartice mogu da primaju podatke sa satelita, odnosno „satelitski Internet”, ali ne i TV programe. Full DVB kartice imaju u sebi i MPEG-2 dekoder, pa mogu plus da prate i tzv. „slobodne” TV programe i radio stanice (sreće se i naziv FTA - Free to Air). Treće kartice su identične prethodnim, sem što imaju još i priključak za SmartCard čitače za praćenje kodiranih programa ubacivanjem pretplatničke kartice (Pay TV).

Kartica Astra-Net koju smo imali prilike da vidimo u sebi ima MPEG-2 dekoder. Satelitsku televiziju možemo pratiti dvojako: poput običnog digitalnog risivera kada samo gledamo televiziju i imamo pristup do svih 500 slobodnih digitalnih kanala na Astri ili u okviru Internet browsera kada možemo uporedo da surfujemo. To je moguće jer u drugoj varijanti TV kanal stiže UDP protokolom, brzinom od 1 Mbit/s. Sve što gledamo možemo snimiti na hard-disk i kasnije ponovo pregledati, bez gubljenja na kvalitetu (ograničeni smo samo kapacitetom diska).

Mereno evorpskim aršinima, cena sistema zaista je niska. Šteta je što nizak standard naših građana ne omogućava masovnije uvođenje ovog sistema u svaki dom, već će kupci uglavnom biti firme, kojima je ovo svakako ušteda u odnosu na dosadašnja rešenja bržeg pristupa Internetu.