Ko bi rekao da će oko jednog parčeta softvera kao što su internet pretraživači nastati takva frka. Da stvar bude još neverovatnija - u pitanju su listom besplatna ostvarenja koja može koristiti svako. Različita rešenja mogu da koegzistiraju, da se (de)instaliraju znova i iznova, a da vam niko za to ne prebaci ili zatraži prebijenog cvonjka. Pa, zašto onda već godinama traje pravi rat između njihovih proizvođača? Zašto je izdejstvovano da se Internet Explorer izbaci iz instalacije Windowsa (kao podrazumevani browser)? Gde u celoj gunguli uopšte leže novci i ko ih to deli autorskim timovima i kompanijama koje stoje iza projekata? Cela priča pomalo podseća na teoriju zavere i mi zaista nemamo ni prostora niti namere da se bavimo njenim raspetljavanjem. Ipak, ono što se ne može igonorisati jeste činjenica da se iz meseca u mesec vodi precizna statistika korišćenosti pojedinačnih browsera. Vodi se bitka za svaki procenat, a ako dobro proučite listu, doći ćete do fascinantnih zaključaka. Neki browseri na koje smo u prethodnom periodu računali jednostavno su nestali (Netscape), drugi opet tavore (Opera) već godinama i ma šta njihovi autori preduzeli, broj ljudi koji ih koristi je zanemraljiv (čitaj: isti). S druge strane, tu su i neki novi igrači (Apple Safari) koji su se posle početnog hypea zadovoljili mrvicama koje dobijaju podelom tržišta. Ima i primera da, iako ste novi i mali kao ameba, ljudi žele da vam poklone poverenje (Google Chrome), pa beležite sve veći i veći rast. Konačno, među nama su i pravi dinosaurusi (Internet Explorer) koji odolevaju zubu vremena i čini se da ih ništa ne može pomeriti sa liderske pozicije koju su davno zauzeli. Donedavno je situacija bila gotovo nestvarna. Ne znamo da li ste znali, ali Internet Explorer (sve dostupne verzije) koristilo je više ljudi nego sve ostale pretraživače zajedno! Kada se u obzir uzmu zastareli engine, gomila sigurnosnih propusta i retro upravljački interfejs, to je stvarno neverovatno. Mic po mic, korisnici su polako počeli da shvataju da života ima i izvan Microsoftovog univerzuma, te je podela kolača polako počela da se obavlja na znatno realniji način. Po načinjenom preseku u martu tekuće godine, najkorišćeniji browser je Firefox sa udelom od čak 42,2 procenata. Važno je istaći to da većina ljudi koristi FF u verziji 3.6 (32,9 procenata), dok četvorka kao novi proizvod „otkida” zanemarljivih 5,2 procenata. Na drugom mestu je Internet Explorer sa udelom na tržištu od 25,8 procenata. Kao da su ljudima konačno došle do svesti sve one priče o sigurnosnim propustima... Šta je zanimljivo? To da se najviše koristi IE8 (16,3 procenata), za njim sledi IE7 (5,4 procenta), IE6 je zaslužio 3 procenta, dok je na poslednjem mestu toliko reklamirani i toliko hvaljeni IE9 sa, verovali ili ne, mizernih 1,1 procenata udela. Na trećem mestu je Google Chrome, koji drži okruglo 25 procenata tržišta. Od udela pojedinačnih verzija ovde je mnogo važnije to što Chrome iz meseca u mesec rapidno povećava svoje prisustvo na tržištu. Pre godinu dana Googleov pretraživač imao je duplo manje korisnika, a pre dve godine čak šest puta manje. U principu, to je jedini browser koji je ostvario značajniji skok popularnosti - IE se strmoglavio, FF je u konstatnom padu za po procenat-dva, dok ostale ne vredi ni pominjati. Zašto? Evo pogledajte, recimo, Apple Safari i njegov udeo od 4 procenta. Stvari se tu mere desetinkama... Još bolji primer je Opera i share od 2,5 procenata. Marta 2003. godine imali su 1,2 procenata. Izračunajte sami šta su postigli za osam godina...Više od toga koliko koji browser može da zine i odjednom proguta veće parče finansijskog kolača zanimalo nas je to kako se najnovije iteracije programa snalaze u praksi. Zbog toga smo im organizovali svojevrsni shootout - neck to neck borbu, u kojoj će pokazati šta mogu da ponude u direktnom obračunu. Merili smo ih uzduž i popreko, ocenjivali funkcionalnost upravljačkog interfejsa i broj dostupnih featuresa. Radili smo to praktično pune četiri nedelje, a zaključak do kog smo na kraju došli verujemo da mnoge neće iznenaditi. Kako smo testirali? Da bismo obezbedili konzistentne uslove testiranja, kao uzletnu pistu uzeli smo platformu Windows 7 - iz prostog razloga što od svih testiranih browsera jedino IE9 ne fercera pod XP-om. Dalje, podatke smo provlačili kroz SBB-ov 7 Mbitni link (upload 384 Kbit), na mašini sa procesorom Athlon X2 5000+ i 4 GB RAM-a. Kao što ćete videti iz grafikona, testirali smo sve ono što je danas moguće testirati kada su internet pretraživači u pitanju - brzinu podizanja browsera (bez učitavanja Home stranice), multi-tab podizanje (u ovom slučaju podizanje osam stranica istovremeno, među kojima se nalaze Facebook, YouTube, Google, sajt „Sveta kompjutera”...), radili smo Acid3 testove, merili brzinu izvršavanja HTML5 koda, browsere na muke stavljali u Peacekeeper i SunSpider testovima. Merenje brzine pokretanja radili smo kao srednju vrednost (tri merenja) i nakon svakog testa obavljali smo restart mašine. Takođe, proverili smo i to kako se browseri snalaze u tzv. cold/warm boot sistemu pokretanja (bez prethodnog učitavanja programa i sa njim). Takođe, proveravali smo i to koji od browsera korisniku ostavlja najviše prostora za rendering sadržaja. Minimalistički interfejsi su u modi, pa je bilo logično da sagledamo i ovaj aspekt. Microsoft Internet Explorer 9.0 Počinjemo sa browserom kome se ozbiljno drma tlo pod nogama i čija je nova verzija izazvala ubedljivo najveće komešanje na sceni. Nema sumnje u to da je Microsoft konačno napravio dobar posao i da je IE9 moderno ostvarenje koje zainteresovanima nudi ugodan, brz i siguran surf. Prvo što se uviđa jeste jednostavan upravljački interfejs koji korisnike ne davi nepotrebnim opcijama i na raspolaganje im stavlja ogromnu površinu za rendering materijala. Nekom se neće dopasti raspored osnovnih komandnih dugmića (nama nije) koji su postavljeni ispred i iza adresne linije umesto jedni do drugih, ali... S druge strane, IE9 donosi nekoliko lepih novina, čime surfovanje postaje znatno lagodnija rabota. Imate mogućnost disableovanja add-onova koji usporavaju podizanje programa, novu početnu stranu koja putem grafičke forme ukazuje na vaše omiljene sajtove (dovoljno je samo kliknuti mišem na željenu ikonicu i tamo ste), mogućnost „heftanja” naznačenih stranica za taskbar, ugrađen download menadžer, hibridno adresno polje sposobno da automatski vrši pretragu putem nekog od podržanih online servisa, snažnu HTML5 podršku koja obezbeđuje vrhunske performanse... Iako sve ovo na papiru deluje više nego ubedljivo, ne možemo se oteti utisku već viđenog. U principu, IE9 ne nudi ništa revolucionarno, ali je on revolucija sam za sebe i u odnosu na svoje prethodne verzije.U Microsoftu naročito ističu brzinske sposobnosti devetke. Da biste počeli sa hvalospevima ipak se morate uporediti sa konkurencijom, a ne vršiti poređenje isključivo sa prethodnim verzijama IE. Da budemo potpuno iskreni, IE9 nas je prijatno iznenadio brzinom i hitrošću u pojedinim momentima. Kada je „hladan start” u pitanju, Microsoftov browser zauzeo je solidno treće mesto, ne zaostavši mnogo za vicešampionom (samo tri desetinke). Warm boot mu nije vrlina i tu je ubedljivo najsporiji od svih takmaca - postupak „reučitavanja” programa štedi tek osam desetinki u odnosu na „hladni start”. Stvari postaju daleko nepovoljnije ukoliko se odlučite za otvaranje više stranica odjednom (tzv. multitab podizanje). IE9 se vuče kao puž golać, bez obzira na to da li se radi o sveže podignutom sistemu ili učitavanju browsera „iz drugog cuga” - zauzima tek četvrto mesto. Ono što nikako ne bi trebalo da zaobiđemo jeste podrška za standard HTML5. Iako se nalazi tek na dnu lestvice kada je broj podržanih protokola u pitanju, na našoj test mašini bio je za 10 procenata brži od prvog (i jedinog) takmaca. Nažalost, u ovoj oblasti samo još Firefox konja za trku imade, dok su ostali smatrali da je rano za iskorak i svoje viđenje stvari čuvaju za kasnije. Da ne bismo pojedinačno isticali sve rezultate, pogledajte grafikone i biće vam jasno da se IE9 kotira solidno, u nekim slučajevima i sjajno (SunSpider test, na primer). Naravno, od hladnih brojki nama je mnogo bitnije bilo to kakav će utisak IE9 ostaviti tokom svakodnevnog korišćenja. Iznenađujuće solidan, rekli bismo! Velika rendering površina (druga na testu), pristojna okretnost, novine na pravim mestima... Međutim, jedna stvar se u celoj priči ne može poreći, a to je da Internet Explorer 9 suštinski donosi veoma malo novih stvari. Minimalistički radni interfejs već smo videli, brže konje takođe, a ni „noviteti” nisu strani kada su ostali konkurenti u pitanju. Ostaju dve stvari o kojima će se pričati - dobre HTML5 performanse i konačan obračun sa prošlošću. Da li je za ovo prvo možda rano, a za ono drugo kasno? Blizu smo takvog zaključka... Opera 11.01 Šta reći za Operu, osim da je u pitanju browser koji je ostao neshvaćen? Od momenta kada se prvi put pojavila na tržištu, Opera je diktirala promene i gotovo svi ostali proizvođači browsera u nekom momentu su je sledili. Nažalost, inovativnost i broj opcija koji prevazilazi sve takmace ovom internet pretraživaču nisu pomogli, pa on godinama beleži udeo na tržištu od simboličnih 1,5-2,5 procenata. Nije pomogla ni činjenica da se program proizvodi i u Mini varijanti namenjenoj korišćenju na mobilnim platformama.Jedanaesta revizija programa ne donosi pomake na polju na kojem smo to najviše očekivali. Iako prevazilazi IE9 po broju podržanih HTML5 protokola, Opera 11 se na brzinskom testu uopšte nije dobro pokazala, podelivši treće mesto sa Googleovim Chromeom i ostvarivši svega 2 FPS na testu (i slovima - dve sličice u sekundi). Ipak, testove Acid3 i CSS3 Selectors završila je sa maksimalnim učinkom, a dobro se pokazala i na JavaScript testovima, gde je (u oba slučaja) zauzela ubedljivo drugo mesto ostavivši konkurenciju da se guši u prašini. Kada je brzina inicijalnog podizanja u pitanju, Opera 11 je brža jedino od Safarija, mada se zaostatak za IE9 i Firefoxom meri u desetinkama. Warm boot test doneo je sasvim drugačije podatke i pokazao da se Opera „iz drugog cuga” budi brže od vampira po zalasku sunca. U tom segmentu jedino je Chrome mogao da joj parira - pobedio je za desetinku. Suprotno svim očekivanjima, Opera je demolirala konkurenciju na testu multi-tab podizanja. Da nismo merili po tri puta i potom izvlačili srednju vrednost, ni sami ne bismo verovali brojkama. Najbliži takmac (Chrome) kasni više od četiri sekunde, što je podatak koji nije za zanemarivanje. Sve u svemu, rezultati na testovima su više nego obećavajući. Ako ste čitali prikaz programa u SK 3/2011, mogli ste da se upoznate sa svim vrlinama nove Opere. Autori su mnogo radili na upravljačkom interfejsu koji je uprošćen i daleko je pregledniji nego ranije. Korisnicima je sada na raspolaganju znatno više prostora za rendering sadržaja, mada se stari meniji mogu vratiti jednim klikom miša i ekran opteretiti pull-down menijima. Inače, opcijama se pristupa putem svojevrsnog Opera dugmeta, koje je i zaslužno za znatno preglednije sortirane opcije. Novine vredne pomena si i izmenjena adresna linija koja ne prikazuje pune linkove (izostavlja vrstu protokola i krajnje delove linka), potom uvođenje naročitih ekstenzija - zasebniih programa koji funkcionišu u okviru browsera, funkcija Tab stacking koja omogućava grupisanje više tabova u jednu grupu i još mnogo toga. Mozilla Firefox 4.0 Kako pisati o Firefoxu a ne vršiti direktno poređenje sa Internet Explorerom? S obzirom na to da se ova dva browsera već godinama jure, to je naprosto nemoguće. Dovoljno je samo pogledati kako autori IE porede brzinu svog čeda sa „lisicom” (zanemarujući pri tom sve ostale „pretendente” na tron) pa će vam sve biti jasno. Ova dva pretraživača već godinama vode borbu za prevlast, a ako je suditi po inicijalnim rezultatima, IE se polako vraća u sedlo.Kada su verdostojni JavaScript testovi u pitanju, zanimljivo je to što IE odnosi pobedu nad Firefoxom. Malu, ali slatku pobedu. Iako ni izbliza nije prvi, IE tuče Firefox u Peacekeeperu za desetak procenata, dok je po SunSpideru ubedljivo prvi i ostavlja Firefox da se koprca tek na trećem mestu. I na HTML5 brzinskom testu „lisica” zaostaje za desetak procenata, mada joj za utehu može biti činjenica da jedino ona trenutno može da se nosi sa IE na tom polju. Kada pogledamo ostale rezultate, vidimo da se Firefox 4 ne kotira baš sjajno. U brzini podizanja gubi od Chromea, multi-tab varijacija istog testa donosi dodatan pad na lestvici, čak i test Acid3 završava sa velika tri poena manje od maksimuma. Ni u praksi nije bolje jer se Firefox čini pomalo tromim, kao kakav teškaš u nokdaunu. Međutim, kada pokrenete „lisicu” osećate se kao svoj na svome, ušuškani i sakriveni od vetrometine koja vlada napolju. Autori programa morali su da padnu na pomodne trendove tako da četvorka donosi revidiran upravljački intefejs koji podrazumeva postavljanje samo najvažnijih opcija na ekranu. Tasteri za navigaciju razdvojeni su adresnom linijom, i to nam se nije svidelo, pogotovu zato što je ona dobila previše mesta na ekranu. Tu je i polje Search koje omogućava automatsko postavljanje upita jednom od dostupnih servisa (Google, Bing, Amazon, Wikipedia, eBay...), odnosno dugmence za otvaranje Home pagea, te spiska favorita. U levom gornjem uglu ekrana, baš kao kod Opere, nalazi se Firefox (čitaj: Start) dugme koje služi za pozivanje podešavanja i ostalih dostupnih opcija. Firefox ni ranije nije bio poznat po komplikovanim menijima i zabašurenim opcijama, pa je ovaj touch autora isključivo usmeren ka obezbeđivanju što većeg dela ekrana za rendering sadržaja. Ako vam se novi izgled ne sviđa, Start dugme se može ukloniti sa ekrana i u vatru baciti klasični pull-down meniji. Noviteta ima i na polju rada sa tabovima. Firefox tako dozvoljava pinovanje određenih stranica u okviru samog programa. Važne stranice na taj način ostaju uvek otvorene, a pristupa im se putem komandnih ikonica koje su smeštene odmah do Firefox dugmeta. Sistem se najpre može uporediti sa klasičnim quicklaunch tabom u Windowsu. Drugi novitet u ovom departmanu jeste opcija Switch to tab i njen zadatak je da pomogne korisnicima koji otvaraju mnogo tabova za vreme surfovanja. Naime, ukucavanje adrese automatski će naterati Firefox da pretraži sve otvorene stranice i korisniku ponudi mogućnost njenog prikazivanja ukoliko se pronađe odgovarajuća. Konačno, korisnicima je omogućeno organizovanje otvorenih tabova u grupe koje se mogu imenovati po sopstvenom nahođenju. Sve se obavlja u tzv. Panorama prozoru, koji omogućava prevlačenje generisanih sličica (thumbnailova) stranica, čime se stvaraju grupe. Nažalost, zatvoreni tabovi automatski se brišu iz definisanih grupa, što znači da grupisanje važi isključivo po aktivnoj sesiji. Google Chrome 10.0 Lagan kao pero na burnim talasima Interneta brodi neviđenom gracioznošću. Eto tako najlakše možemo da opišemo novi Google Chrome. U pitanju je browser sa najjednostavnijim upravljačkim interfejsom, kod kog se razlikuju samo tasteri za navigaciju (iskusno postavljeni ispred adresne linije), sama adresna linija, te dugmići za ubacivanje stranica u listu favorita i pristup podešavanjima. Zanimljivo je to što se osnovnim podešavanjima pristupa iz samog web okruženja, te da je broj opcija sveden na minimum.Baš kao i neki njegovi takmaci, Google Chrome omogućava pinovanje otvorenih stranica, s tim što je ono izvedeno slično kao kod novog Firefoxa - u vidu ikonica aplikacija koje se smeštaju u okviru samog browsera, ispred svih otvorenih tabova. Pokretanje programa, odnosno pozivanje novog taba, za posledicu ima otvaranje naročite forme u kojoj su smešteni thumbnailovi najčešće posećivanih stranica, potom stranice pohranjene u listi favorita, baš kao i spisak nedavno zatvorenih tabova. Odavde se jednim klikom miša može pristupiti i Chrome web storeu, koji hostuje aplikacije, teme, ekstenzije i igre za ovaj pretraživač. Inače, Google Chrome omogućava i tzv. inkognito surfovanje. Osim jednostavnim (ali učinkovitim) interfejsom, Chrome korisnike kupuje i neverovatnom brzinom. Pogledajte samo testove, prvi je kada je brzina podizanja u pitanju, ubedljiv je lider kada je Peacekeeper test u pitanju, donosi najviše featuresa u departmentu HTML5 standarda, Acid3 test prolazi sa maksimalnim učinkom, kod multi-tab podizanja igru gubi samo od Opere... Najlepše od svega je to što brojke zaista potvrđuju realno stanje u praksi, pa korišćenje Chromea liči na pravu pesmu. Šta mu možemo zameriti? Hickup na CSS3 Selectors testu, kada jedini ne ispunjava standard, potom izostanak podrške za HTML5 video rendering, koji tako lepo u praksi sprovode Firefox i IE, te sumnjivo nizak rezultat na SunSpider JavaScript testu. Kada se sve sabere i oduzme, suviše je malo nedostataka da mu ne biste dali šansu. Apple Safari 5.0.4 Možda zato što dolazi sa sistema koji gaji potpuno drugačiju filozofiju, Safari je u pojedinim momentima prilično zaguljen za korišćenje. Bilo da je reč o otvaranju novih tabova ili čuvanju sesije za naredno korišćenje, bićete u prilici često da se družite sa helpom. Kao i ostali programi na testu, i Safari donosi minimalistički upravljački interfejs koji malo toga drži na ekranu. Ukucavanje pojma u adresnoj liniji za rezultat ima pretragu baze podataka i ponudu korisniku da izabere neki od sajtova koji su nedavno otvarani, nalaze se u listi favorita ili su označeni kao top-pogoci. Na licu mesta može se pokrenuti online pretraga, i to putem servisa Google, Yahoo! ili Bing. Ono što nas je oduševilo jeste način na koji program prikazuje listu sajtova koje najčešće koristite. U pitanju je varijacija na temu Chromeovog thumbnail prikaza, s tom razlikom što su ovde sličice postavljene na obodu sfere, pa čak bacaju i refleksiju na pozadinu. Sličan princip primenjuje se i na History bazu, samo što su ovde sličice sajtova znatno krupnije i mogu da se listaju levo-desno sve dok ne iscrpite informacije u generisanoj bazi podataka.U realnom radu Safari ostavlja utisak toplo-hladno, što potvrđuju i testovi na koje smo ga bacili. Kada je prikaz stranica u pitanju, sve je u najboljem redu - Acid3 test završava sa maksimalnim brojem poena, a ista je situacija i sa testom CSS3 Selectors. HTML5 featuresi mu nisu vrlina, bolji je samo od IE, a još gora stvar je kod renderinga video sadržaja. Safari je jedini browser koji nije hteo ni da započne reprodukciju video sadržaja - jednostavno se blokirao! Zvučaće neverovatno, ali Appleov takmac je na brzinskim testovima ubedljivo zakucan za dno lestvice. U pojedinim slučajevima rezultati koje je postigao toliko su lošiji od konkurencije da je to zastrašujuće. Tako je brzina pokretanja duplo veća nago kod Chromea, za otvaranje više tabova (u ovom slučaju - osam) treba mu gotovo pola minuta, test Peacekeeper završava sporije i od Firefoxa, dok u testu SunSpider JavaScript jedini prebacuje vrednost od 500 ms. Latencija (kašnjenje) u radu se i te kako oseća, pogotovo ako ste pre toga imali priliku da surfujete nekim drugim browserom. • • • Godinama unazad priča se o ostvarenju koje će se uhvatiti u koštac sa Internet Explorerom i konačno ga svrgnuti sa prestola. Firefox je u toj borbi bio jedini kandidat i na kraju je uspeo da odnese pobedu - ovaj browser danas koristi ubedljivo najviše ljudi. Višegodišnja trka udvoje je završena, ali to ne znači i da je takmičenju došao kraj. Naprotiv! Firefox statistički jeste na čelu, ali beleži lagani pad na lestvici (procenat po procenat), posebno od kada je u etar puštena verzija 4. Onaj koji „lisici” diše za vrat nije IE već Googleov Chrome. Prema našem mišljenju, upravo je on pobednik ovog testa i browser je na koji u budućnosti valja obratiti pažnju. Da budemo iskreni, Google je poznat po tome da neke stvari obavlja vrlo sporo (pogledajte kako samo godinama tavori GTalk), ali kad izbaci dobar proizvod... Takav je slučaj i sa Chromeom, koji je od početka umeo da privuče korisnike, pa se izvesni koncepcijski propusti mogu zanemariti. Problem može jedino da predstavlja nepotpuna podrška za HTML5 koja, eto, ni u verziji 10 nije realizovana do kraja. Iz Googlea tvrde da se već radi na verzijama 11 i 12 (da, nije štamparska greška), pa oni kojima novotarije znače neće dugo ostati uskraćeni za solidan FPS. Na drugo mesto stavljamo Firefox 4.0. Program je „zakrpljen” na pravim mestima, ima podršku za HTML5 i u njemu se osećate poslovično ugodno i bezbedno. Možda vam se neće svideti to što većina dodataka u novoj verziji ne radi i što ćete biti osuđeni na čekanje da autori izbace nove iteracije. Bogami, u Mozilli bi mogli da razmisle i o boostovanju brzine, pošto Firefox odavno nije šampion trkačkih staza. Svidelo nam se i to što je interfejs programa moguće vratiti na staro, tačnije aktivirati prikaz klasičnih pull-down menija i izbeći celu papazjaniju sa povećanjem rendering prostora na uštrb komandnih dugmića i menija. Na kraju, izuzetno nam se svideo rad sa tabovima u novoj verziji, ako izuzmemo štucku sa definisanjem grupa koje važe do zatvaranja tabova. Treće mesto rezervisano je za Internet Explorer 9.0. Ovaj browser doživeo je pravi facelifting i konačno se može smatrati modernim i konkurentnim. Brojke ste videli i sada samo ostaje da se sačeka i vidi kako će korisnici reagovati. Problem je predugo tavorenje projekta, te armija ljudi koja je navikla da surfersku sreću traži u third party ostvarenjima. Sa implementiranjem novina i razvojem programa mora se nastaviti agresivno i bez odlaganja, jer konkurencija neće čekati i već nudi većinu stvari koje je Microsoft predstavio. Naravno, ako vam je do HTML5 standarda... Opera 11.01 je na četvrtom mestu kao browser koji nudi najviše mogućnosti, ali unosi i najviše konfuzije među obične korisnike. Program se pokazao kao izuzetno brz i brzog odziva, mada prilično neuobičajen i pomalo nezgrapan za korišćenje (doduše, mnogo manje nego ranije). Kad smo kod nezgerapnosti, Safari je tu šampion i rekorder bez premca. Tako se bar nama čini. Neke uobičajene radnje kod njega su toliko zakomplikovane da radije odustajete nego što želite da se bavite ispravljanjem krivih drina. Ne bismo da zvučimo oštro, ali možda je Safariju ipak mesto na Mac OS-u umesto na Windowsu. Na kraju moramo da se vratimo na sam početak. Tekst smo počeli pričom o tome koliko svaki od testiranih pretraživača procentualno učestvuje u tržišnoj trci. U pitanju su bili zbirni rezultati - za sve korišćene iteracije svakog od testiranih programa. Sada ćemo se osvrnuti na podatke koji su vezani isključivo za verzije koje smo opisali. Ubedljiv pobednik je Google Chrome 10 sa 14,8 procenata, prati ga Mozilla Firefox 4 sa 5,2 procenata. Na trećem mestu je Apple Safari 5 sa 3,6 procenata, dok su iza njega Opera 11 sa 1,9 procenata i Internet Explorer 9 sa 1,1 procentom. Ko razume, shvatiće! |
