Prvo „Avatar” u 3D izdanju, a nakon njega „Priča o igračkama” („Toy Story”) i drugi filmovi koji su napravljeni u trodimenzionalnoj tehnici, kao i 3D televizori i monitori kojima su bili zatrpani CES i CeBIT stvorili su ponovni hype oko 3D načina prikaza slike. Kažemo ponovni zato što će se stariji čitaoci setiti da je pre manje od jedne decenije bila slična situacija, samo ne sa pokretnim već sa statičnim slikama. Popularnost stereograma, trodimenzionalnih fotografija, bila je ogromna - pojavljivali su se čak i kalendari sa takvim slikama, a nije bila retkost da vidite nekoga kako se „beči” ispred slike pokušavajući da sagleda efekat trodimenzionalnosti. Program Stereographic Suite je rešio da iskoristi situaciju i da na temelju današnje popularnosti 3D tehnologije ponovo progura stereogramske slike.

Pre nego što krenemo dalje, mlađim čitaocima koji nisu do sada imali prilike da se sretnu sa ovim slikama treba da objasnimo šta je stereogram. To je slika koja na prvi pogled deluje kao da je sastavljena od malih sličica koje se ponavljaju (nešto kao tile desktop). Međutim, takva slika sastavljena je u stvari od dve slike. Ono što se na prvi pogled ne vidi jeste da se ponavljajuća „šara” na nekim mestima za nijansu razlikuje od drugih, i tu se u stvari „čuvaju” informacije o drugoj slici. Kada takvu fotografiju pogledate na specijalan način (koji treba da uvežbate), bićete u stanju da dobijete trodimenzionalan prikaz skrivene fotografije preko koje će biti „nalepljen” materijal sačinjen od patterna sa osnovne fotografije.

Da biste uspeli da vidite trodimenzionalnu sliku potrebno je da pokušate da fokusirate pogled otprilike na trećinu dužine vašeg rastojanja od monitora. Dakle, ako monitor gledate sa 60 cm razdaljine, zamišljena fokusna tačka u koju treba da gledate je na nekih 80 cm. Drugim rečima, treba da pokušate da gledate kroz monitor, a ne u njega. To nije jednostavno i potrebno je dosta vremena dok ne naučite to da uradite. Ako primetite da objekti na slici kroz koju gledate postaju mutni i duplirani, idete u dobrom pravcu. Tada pokušavajte da pomerite fokus malo bliže ili dalje sve dok vam se slika ne izoštri i u jednom trenutku ćete dobiti fantastično oštru 3D sliku. Moramo da pomenemo to da će vam u početku biti potrebno i po nekoliko minuta fokusiranja dok vam se pred očima ne ukaže 3D slika, ali će se vremenom, kada budete uzvežbali oči i mozak, to dešavati znatno brže.

Sad možemo da se vratimo na program. Stereographic Suite je paket koji će vam omogućiti da sami pravite stereoskopske slike (stereograme). Sastoji se iz tri alata - Modelera, Texture Makera i Stereogram Generatora. Modeler predstavlja neku vrstu mini-3D programa u koji možete da ubacite objekte, napravite 3D scenu i da te objekte rasporedite u prostoru. Renderovanjem će se dobiti monohromatska slike sa prelazima od crne do bele boje. Crna boja predstavlja pozadinu, a svaka nijansa sive boje reprezentuje neku vrstu kodiranih informacija o trodimenzionalnoj poziciji piksela na slici. Klasična dvodimenzionalna pozicija dobije se presekom tačke u koordinatnom sistemu, dok nijansa sive boje daje informacije o tome koliko je tačka udaljenija ili bliža od pozadine slike. Ovim smo dobili pozadinsku sliku koja će biti sakrivena u stereogramu.

Za ono što ćemo videti na ekranu bez pokušaja da dobijemo trodimenzionalni efekat zadužen je Texture Maker. Pomoću ove alatke mogu da se naprave jednostavni ponavljajući šabloni, ali i veoma složeni grafički elementi. Alatka se na osnovu specijalnih algoritama brine o tome da se svaka vaša tekstura prilagodi tako da se lepo uklopi kada krene slaganje ovih sličica jedne do druge. Time se postiže da rezultujuća slika bude sastavljena bez jasnih razgraničenja koja će ukazivati na sastave između osnovnih sličica. Ipak, moramo da pomenemo to da ovo „peglanje” ima samo estetsku vrednost, jer će se stereogram dobiti i ukoliko se na osnovnoj slici vide sastavi (za vaše oko prilikom pokušaja dobijanja 3D efekta i ti sastavi će biti samo još jedan ponavljajući element).

Sa ova dva alata dobili smo sve što je potrebno za kreiranje 3D stereograma. Ostaje samo da se ta dva dela spakuju u jednu sliku, a to se radi korišćenjem Stereogram Generatora. U njega je potrebno učitati scenu kreiranu u Modeleru (ovde je nazvana Depth Map), teksturu i u tabu Stereogram kliknuti na taster za generisanje 3D slike. Nakon nekoliko trenutaka na ekranu će se pojaviti blago deformisana tekstura koja u sebi krije trodimenzionalnu scenu. Ovim je posao kreiranja stereograma gotov. Ukoliko niste zadovoljni izgledom rezultujuće slike, imate na raspolaganju i mogućnost definisanja različitih parametara kao što su algoritam za renderovanje, faktor dubine slike, način generisanja stereograma itd. U suštini, ovo poslednje najviše utiče na izgled slike jer dozvoljava biranje divergentne ili konvergentne slike. Sve što smo ovde napisali, odnosi se na divergentnu sliku (3D efekat je „izvučen” iz pozadine), a ukoliko želite, možete dobiti i konvergentnu sliku (3D efekat je tada „utisnut” u pozadinu).

Potrebno je još samo da snimite sliku u nekom od ponuđenih grafičkih formata, prikažete je preko celog ekrana (kako vam ne bi nešto drugo odvlačilo pažnju) i pokušate da pratite uputstva koja smo vam dali na početku teksta. Ako uspete, videćete kako se 3D slika može dobiti bez specijalnih naočara i skupe računarske i filmske opreme.