Za kreiranje 3D modela dugo su programi poput AutoCAD-a, 3ds Maxa, Maye, Lightwavea i drugih predstavljali jedini logičan izbor. U početku su se ovi programi koristili isključivo za modeliranje i render, ali danas to više nije tako jer su se razvili u ogromne pakete sa mnogo opcija, koje su prosečnom korisniku često komplikovane i nepotrebne. Postoji mnogo korisnika poput arhitekata, inženjera, autora 3D igara i drugih kojima 3D modeliranje nije osnovno zanimanje, a imaju potrebu da vizuelno prikažu svoj rad i isprobaju različite verzije projekta. Njima nije potreban sveobuhvatan paket, već jednostavan alat pomoću kog će moći da dobiju lepe slike, a da pri tom ne troše energiju na traženje komandi među gomilom opcija. Zato, kada se pojavio Google SketchUp, s oduševljenjem su ga prihvatili kako profesionalci tako i početnici koji su prvi put zakoračili u 3D svet. On je bio besplatan, jednostavan i dovoljno razumljiv da bi svako već nekon nekoliko sati mogao da pravi upotrebljive modele, što je bio dovoljan razlog da postane omiljen među mnogim korisnicima.

I Bonzai 3D, poput SketchUpa, spada u vrstu tzv. konceptualnih (sketch) modelera. To su modeleri kojima jednostavno možete da pretočite svoje ideje na ekran i, što je još važnije, da lako pravite izmene i isprobavate različite verzije. Njegovo ime podseća na minijaturno drvo bonsai (igra reči: bonsai tri-di), a sve to asocira na mali i elegantan ali upotrebljiv program. Početnici će se u njemu lako snaći jer je dobro dokumentovan, a sadrži i video tutorijale koji će vas uputiti u to kako se programom rukuje. Interfejs nije naročito inovativan, ali je pregledan i lako se uči. Sastoji se iz glavnog prozora i više tzv. tool paleta na kojima su komande. To su zapravo mali prozori koji se slobodno mogu pomerati po ekranu, što, s jedne strane, ima prednost jer možete napraviti raspored po želji, ali ponekad ume da napravi i nered na radnoj površini.

Ceo princip rada u programu Bonzai zasnovan je na vizuelnom izgledu. To znači da sve objekte i njihove delove možete pomerati i modifikovati direktno u 3D prostoru i u realnom vremenu, prirodno kao da vajate skulpturu. Za to služe brojni manipulatori (kontroleri) koji se pojavljuju u zavisnosti od komande koju koristite i na taj način vam olakšavaju rad. Na primer, kocka je definisana sa tri dimenzije (širina, dužina i visina) i kad kliknete na nju, pojaviće se tri strelice čijim povlačenjem u svakom trenutku možete promeniti prvobitni izgled. Da bi crtanje bilo precizno, veoma je korisna i funkcija snap, koja kad mišem prelazite preko objekta automatski selektuje bitne delove objekta kao što su uglovi, preseci, ivice, površine i slično, tako da se objekat lako pozicionira. Ako, na primer, želite da na krovu napravite dimnjak, to se može uraditi u tri poteza. Sve što treba da uradite jeste da selektujete površinu krova, nacrtate kvadrat i povučete ga vertikalno. Ili, ako na zidu nacrtate kvadrat i povučete ga ka unutrašnjosti zgrade, dobićete otvor za prozor. Na ovaj način nema potrebe da prelazite u 4D projekcijski prozor (mada postoji i ta mogućnost) i sve se može raditi u perspektivi, što je mnogo preglednije. Uopšteno gledano, najveća prednost Bonzaija jeste princip da se mnoge stvari mogu uraditi u što manjem broju poteza koji su uz to logično rapoređeni, tako da ne razmišljate mnogo o samom postupku izrade.

Za razliku od drugih 3D modeling programa, Bonzai uglavnom radi u 3D solid modu, što znači da su objekti sačinjeni od matematički definisanih površina, a ne od poligona. Bonzai može da radi i u poligonalnom modu, ali za to nije najbolje optimizovan. Osim ta dva načina, odlično radi i sa nurbs površinama pomoću kojih se mogu praviti i veoma komplikovani objekti.

Za prikaz scene postoji više načina kao što su wireframe, shaded, hidden line i sketch, mozaik, cartoon i drugi, koji su vrlo zgodni za prezentaciju. U sastavu programa je i plug-in RenderZone koji može da pravi slike u raytrace, z-buffer i global illumination modu. On nije na nivou većih programskih paketa, ali uz malo truda mogu se napraviti veoma dobre slike. Između ostalog, poseduje sve moderne tehnike kao što su ambient occlusion, final gathering, depth of field, lens flare, a tu je i jedna korisna opcija koju mnogi programi nemaju - analiziranje osvetljenja scene, koja će od velike pomoći biti enterijeristima i arhitektama. Ona prikazuje osvetljenje u luksima koje pada na razne površine, pa se tako vidi gde je potrebno dodatno osvetljenje, a gde ga ima previše.

Osim toga, tu su i mnoge druge korisne opcije kao što je automatsko podebljavanje površina i pravljenje zidova, kreiranje terena, preseka, dimenzija itd. Tu su i parametralne komande za postavljanje krova i stepenica, a postoji i biblioteka objekata (komponenata) kao što su vrata, prozori i slično. Takođe, gotove komponente mogu se učitati i iz Googlove baze objekata 3D warehouse, a prepoznaje oko dvadesetak različitih formata (3DS, DWG, DXF, OBJ, Lightwave, Google KMZ i druge) koje možete uvrstiti u svoju 3D scenu. Još jedna korisna opcija Match View služi da model koji ste napravili postavite na postojeću fotografiju u istoj perspektivi.

Program nije naročito pogodan za pravljenje lica i organsko modeliranje, ali će koristiti arhitektama i onima kojima je potrebno modeliranje preciznih oblika, prvenstveno zgrada, enterijera, mašina itd. U svakom slučaju, sudeći prema prvim verzijama, program dosta obećava. Verzija 2 donosi mnogo novih opcija i unapređenja, ali se još ne može meriti sa SketchUpom, koji je besplatan i ima mnogo korisnih plaginova. Neke stvari mu još nedostaju, recimo jednostavna animacija, ali ako nastavi da se razvija ovim tempom, može brzo postati omiljena alatka za 3D vizuelizaciju. Probna verzija omogućava da u roku od 30 dana zaključite da li program zadovoljava vaše potrebe.