Većini korisnika računara barem jednom se tokom kompjuterske karijere dogodilo da ugledaju ekran od milja nazvan „plavi ekran smrti” (Blue screen of death, skraćeno BSOD) i pomire se s tim da je i njihov novi računar došao u takvu situaciju da se ne može oporaviti na drugi način osim pritiskom na dugme Reset. Ovaj ekran, koji Microsoft koristi još od, verovali ili ne, Windowsa 1.0, može biti početak velikih problema vašeg računara. Zanimljivo je to da je OS/2 operativni sistem imao „crni ekran smrti”, dok je Vista u ranim verzijama prikazivala „crveni ekran smrti”.

U najboljem slučaju, nakon prvog pojavljivanja BSOD-a više ga nikada nećete videti, ali su verovatni i drugačija scenarija. Ukoliko BSOD počne da se javlja povremeno, u nepredvidivim intervalima, greška se ne može lako identifikovati, a može da nastane zbog bilo kog uzroka iz daljeg teksta. Ukoliko se plavi ekran stalno prikazuje prilikom resetovanja računara, možete pritiskom na taster ’F8’ prilikom učitavanja Windowsa izabrati startovanje operativnog sistema u Safe modu. Ukoliko se i dalje javlja plavi ekran, onda je poželjno umesto Safe moda izabrati podizanje sistema u poslednjem stabilnom stanju (Last known good configuration). U slučaju da ni to ne urodi plodom, problem je verovatno u neispravnim komponentama računara, memoriji ili fajl sistemu. Rešenje je vađenje jedne po jedne komponente i resetovanje računara (loše napajanje takođe može biti uzrok), čekiranje memorije nekim od programa za test memorije (naravno, ne na vašem računaru) ili popravkom instalacije Windowsa instalacionim diskom. Ukoliko ipak u Safe modu Windows normalno radi, problem je najverovatnije u novoinstaliranom programu ili drajverima, ali pre svega treba pokrenuti i neki od antivirus programa i kao poslednje rešenje pokrenuti vraćanje na neki od prethodnih Restore pointa. Drajvere i programe regulisaćete privremenim isključivanjem ili vraćanjem drajvera na prethodnu verziju (Roll Back), kao i skraćivanjem Startup liste programa.

Tekst ispisan na BSOD-u malom broju korisnika je od nekog značaja. Ipak, nije teško naučiti „strukturu” plavog ekrana. BSOD je najzahvalnije prikazan na Windowsu NT. U njemu su prvo ispisani identifikacioni kôd greške dat u heksadecimalnom formatu, adrese na kojima se greška dogodila, a zatim i opisni tekst koji bi trebalo da ukaže na prirodu problema. Na primer, poruka „irql_not_less_or_equal” znači da su drajveri za neki uređaj neispravni ili da postoji konflikt u komponentama sistema (o značenju svih poruka informacije možete naći na sajtu Microsofta). Zatim, ispisuju se moduli (drajveri) koji su se već učitali i koji samim tim najverovatnije nisu prouzrokovali grešku. Dalje je ispisana lista drajvera koji bi tek trebalo da se učitaju, tako da je prvi na listi najverovatnije onaj drajver koji je prouzrokovao problem. Na kraju je prikazan status kernel debagera, koji omogućava spajanje dva NT sistema radi bolje dijagnoze problema.

Za razliku od Windowsa NT, BSOD verzije Windows operativnog sistema koje smo imali prilike da vidimo na našim računarima, mogle su znatno da se razlikuju. Windows 98 imao je kôd greške i adresu na kojoj se dogodila, što je bilo korisno samo kvalifikovanim serviserima. Windows 2000 dodao je i pisani opis problema, koji je i prosečnom korisniku nagoveštavao šta se dešava sa njegovim računarom. Na kraju, iako nema listu učitanih drajvera i drajvera koji treba da se učitaju, kao što je to bio slučaj kod NT-a, Windows XP prikazuje naziv drajvera koji je potencijalan uzrok problema. Uz ove važne informacije, u raznim formama ispisana su i prilično generička obaveštenja o tome koje je korake potrebno preduzeti radi otklanjanja problema.

Uvodnim tekstom želeli smo da postignemo to da bolje shvatite namenu ovog programa. On je zanimljiv jer ume da čita Windowsove minidump fajlove koji nastaju pri pojavi BSOD-a. Na ovaj način možete hronološki videti sve BSOD događaje na vašem sistemu. Dakle, ovaj program ne predstavlja nikakvo čudo koje će samo od sebe rešiti problem plavog ekrana, ali, osim kao interesantan log sistem, može da bude koristan i u rešavanju aktuelnog problema koji imate sa računarom. On, osim prikaza plavog ekrana (u svom izvornom obliku), može u listi detaljno da prikaže sve drajvere koji su se učitali, baš kao Windows NT, ali sa dodatnim informacijama o svakom drajveru (početna i krajnja adresa kao i količina memorije koju zauzima, ime, opis, verzija i proizvođač drajvera, kao i puna putanja do njegove fizičke lokacije), kao i pretpostavku koji bi drajver mogao da predstavlja problem. Program takođe može biti koristan u slučaju da u sistemu imate aktiviranu opciju automatskog restartovanja sistema u sekciji Startup and Recovery u tabu Advanced, jer se tada sistem automatski resetuje bez mogućnosti da pročitate čuveni BSOD.