Gotovo dva i po veka Encyclopaedia Britannica slovi za najcitiraniju opštu enciklopediju, koja detaljno, tačno i pravoremeno obrađuje sve moguće teme od nastanka svemira do aktuelnih svetskih zbivanja. I u eri elektronske multimedije Britanikina izdanja izborila su dominantan položaj na tržištu, prevashodno zahvaljujući zadivljujućem obimu i dobro struktuiranim člancima. Danas, kada elektronske enciklopedije na „čvrstim” medijima otpadaju kao buve s mokrog psa, kompanija Encyclopaedia Britannica ne pomišlja da obustavi proizvodnju DVD izdanja, čudesno odolevajući pritisku Wikipedije i drugih besplatnih online enciklopedija. To možda i ne treba da nas čudi budući da je još 1994. godine ovaj izdavač pokrenuo projekat Britannica Online, prvu iscrpnu enciklopediju na Internetu, sa kompletnim tekstom štampanog izdanja.

Izdanje za 2009. godinu strukturno podseća na ranije verzije, ali donosi nekoliko korisnih novina. Program se sastoji iz više celina: Encyclopaedia Britannica Library sadrži stotinak hiljada detaljnih članaka za one koji žele kompletne informacije; Britannica Student Library je segment namenjem učenicima između 10 i 14 godina starosti, koji sadrži članke nešto manjeg obima, dok Britannica Children’s Library svojim kratkim tekstovima treba da zainteresuje populaciju staru između 6 i 10 godina. Nova opcija u okviru glavne biblioteke donosi više od 2000 biografija najistaknutijih ličnosti ljudske istorije od 2930. godine pre Hrista do danas. Posebno su obrađeni najveći umovi koji su svojim otkrićima iz oblasti astronomije, matematike i drugih nauka zadužili čovečanstvo. U nove sadržaje treba uvrstiti i revidiranu prezentaciju klasične muzike (sa 500 audio odlomaka aranžiranih po imenima kompozitora), interaktivne opcije kao što su Britannica BrainStormer i brzi pretraživač tema, kao i sva Britanikina izdanja (ukupno 15) „Book of the Year”, koja sadrže kratke storije o najznačajnijim ljudima i događajima u određenoj godini. Svakako, ovo DVD izdanje ima i dobar izbor online sadržaja, kao i ponudu za besplatnu godišnju registraciju za sve Britannica Online servise, zbog čega se ovaj disk praktično potpuno isplati (vrednost pretplate na online izdanje identična je nabavnoj ceni DVD izdanja).

U prateće sadržaje svrstavaju se atlas sa 1800 mapa i 287 detaljnih profila zemalja i teritorijalnih celina, Merriam-Webster rečnik i tezaurus koji je pojačan špansko-engleskim rečnikom za prevođenje, te interaktivni Timeline sa više od 4000 pojmova. Korisnički interfejs je lepo uobličen, tako da se po funkcionalnosti i preglednosti izjednačio sa onim u Encarti (dobro je i to što se u ovoj verziji programa novi prozori otvaraju u karticama, što je svakako bolje od „kupus” varijante sa pop-up prozorima). Funkcija za pretraživanje, osim što radi u realnom vremenu, nudi i višestruke rezultate koji zadiru u sve „pore” programa, kao i mogućnost zapisivanja rezultata na virtuelnim karticama. Članci se prikazuju u celini, što olakšava pretraživanje i štampanje. Najviše pohvala zaslužuje Update Center, važna spona između offline i online segmenta enciklopedije, koja automatski, posle besplatne registracije, ažurira u proseku nekoliko desetina članaka mesečno.

Encyclopaedia Britannica je uvek prednjačila po količini tekstualnih informacija, ali u novom izdanju ima i daleko više multimedijalnog sadržaja - oko 30.000 fotografija i ilustracija i blizu 1.000 video i audio odlomaka. Članci su očekivano detaljni, upotpunjeni „debelom” bibliografijom i potpisani od strane vodećih autoriteta iz raznih oblasti nauke i umetnosti (već letimičan pogled na imena iz uredničkog odbora uliva poštovanje). Što se nedostataka tiče, zameramo prevaziđenu strukturu atlasa i rečnika (vreme je za stručne rečnike i detaljnije mape, zaista), hardversku zahtevnost, koja će korisnicima starijih računara podići krvni pritisak, kao i probleme sa nekim antivirusnim aplikacijama.

Na koncu priče o poslednjem Mohikancu među DVD enciklopedijama postavlja se najteže pitanje: zašto bi neko pored besplatne Wikipedije posegnuo za buđelarom i iskeširao nekoliko desetina evra za Britannicu? Ako se vodimo brojem raspoloživih članaka, tu mesta poređenju praktično nema: Britannica sa svim dodacima ne prelazi 100.000, dok Wikipedia premašuje dva miliona. Osim toga, najposećenija online enciklopedija o mnogim temama nudi znatno više podataka. S druge strane, pitanje konzistencije podataka je za Wikipediju problematičnije, jer njena otvorena struktura na ostavlja dovoljno prostora za redovno „održavanje”, odnosno stručnu evaluaciju sadržaja, koji se konstatno dopunjuje s koca i konopca. Poznati naučni časopis „Nature” uradio je uporednu analizu grešaka koje se pojavljuju u člancima posvećenim nauci i došao do zaključaka da Britannica i Wikipedia imaju približno isti broj grešaka, s tim da potonja nudi znatno veću količinu podataka (doduše, sadržaji iz oblasti nauke na Wikipediji bolje se uređuju od drugih). Sve u svemu, Britannica predstavlja bolji izbor za početak pretraživanja, naročito za mlađe i neiskusne istraživače koji će sa više samopouzdanja koristiti članke potpisane od strane eminentnih stručnjaka, Nobelovih laureata, istoričara, kustosa, profesora (Wikipedia svakako ostaje dobra opcija za poređenje i nadogradnju). Sve u svemu, Britanika i te kako zaslužuje svoje mesto na polici sa evergrin diskovima, naročito otkako se nudi po pristupačnoj ceni.