Proizvođači softvera izgleda da vole da žive u budućnosti. Krajem tekuće godine oni uveliko objavljuju nove verzije koje u svom naslovu imaju postfiks sa narednom godinom, što je u neku ruku i logično, jer će se program upotrebljavati u toj godini. Autori Movie Labela su, čini nam se, ipak malo preterali. Još početkom aprila oni su izdali verziju za 2010. godinu. Ipak, kako oni kažu, radi se o „future proof” programu koji je već sada spreman da se izbori kako sa standardnim tako i sa nadolazećim, ali i sa eventualnim budućim formatima u kojima će se distribuirati filmovi, pa je verovatno to jedan od razloga što je program nazvan upravo ovako.

Iz imena programa može se naslutiti njegova namena. Radi se o alatu za katalogizaciju filmova i televizijskih serija. Kako kućne videoteke mogu da broje i po nekoliko hiljada filmova, potpuno je jasno zašto je neophodan jedan ovakav program. Bez dobrog sistema za katalogizaciju praktično bi bilo nemoguće da se ti filmovi pronađu. Ovde ipak možemo da damo prvu zamerku Movie Labelu. On može da čuva ogroman broj informacija o filmovima, ali nismo pronašli ni jedan efikasan način za njihovo obeležavanje i lako pronalaženje u kolekciji diskova. Postoji podela filmova po medijima na kojima se nalaze, postoji informacija i o tome pod kojim je rednim brojem film upisan u bazu, ali to nije dovoljno za pretragu, već korisniku može samo donekle da smanji obim ručne pretrage po CD ili DVD medijima. Klasičan primer za tako nešto je recimo kada se više DivX filmova nalazi na jednom DVD-u. Svaki film u bazi dobiće svoj redni broj, ali ne postoji mogućnost upisa informacije da se ti filmovi nalaze na jednom fizičkom mediju.

Kad smo već kod stvari koje nam se nisu svidele, treba pomenuti i to da ne postoji mogućnost definisanja DivX ili, recimo, MKV tipa filmova. Oni mogu da se pretražuju, ali moraju da se zavedu kao da se nalaze na hard disku, jer pomenute kategorije ne postoje kao tip filma (podržani su Hard Drive, Blu-ray, HD DVD, DVD, i Laser Disc).

Na sreću, dobrih stvari u ovom programu ima mnogo više. Možemo reći to da smo bili zadivljeni detaljnošću informacija koje se mogu upisati za svaki film. Naravno, niko ne očekuje od vas da podatke unosite ručno, mada je i to moguće. Ceo posao obavlja se uglavnom automatski, uz tek nekoliko neophodnih intervencija od strane korisnika.

Prvi deo posla, nakon kreiranja same baze, jeste njeno popunjavanje. Pošto pretpostavljamo da većinu filmova držite na DVD medijima, potrebno je da se izvrši njihov upis u bazu. Kod originalnih DVD filmova to je trivijalan posao, ali kod DivX, XviD i ostalih kompresovanih formata potrebno je za nijansu više posla. Ovi filmovi unose se preko opcije za importovanje. Nakon odabira ekstenzija koje će se uzimati u obzir za proveru, program će izlistati sve fajlove koji su bili u skladu sa odabranim filterima.

Zatim, sledi unos informacija o filmovima. Za ovaj korak neophodna je internet konekcija, pošto se podaci o filmovima preuzimaju iz online IMDB baze. Spremite se da ovde intervenišete i ručno, što će biti praktično neophodno ako je ime fajla sa filmom kriptično, kao što često zna da bude. U takvim slučajevima moraćete da naglasite programu koje je pravo ime filma kako bi on znao koje podatke da preuzme.

Nakon završetka ovog posla, koji zahteva strpljenje i relativno dosta vremena, dolazi period kada možete da uživate u plodovima svog minulog rada. Informacije o filmovima izuzetno su detaljne, a najbolje od svega jeste to što su one korisno iskorišćene. Na primer, ako uzmemo funkciju za sortiranje filmova, ona je toliko detaljna da je moguće kao kriterijum postaviti čak i budžet filma, a dozvoljeno je i definisanje četiri različita kriterijuma, koji su međusobno postavljeni na hijerarhijskim osnovama. Naravno, neophodan uslov za pravilno sortiranje jeste da u sve filmove budu unete sve te informacije.

Neke od osnovnih informacija za svaki film su prikaz postera (ili bolje reći omota filma), u kom studiju je sniman, koliko je njegovo trajanje, kada je snimljen, kratak i nešto duži prikaz sadržaja, žanr, ko su glavni glumci itd.

Poseban deo programa odvojen je za prikaz informacija o glumcima koji su igrali u filmovima smeštenim u bazi. I za njih se mogu preuzeti informacije sa Interneta (slika, biografija itd.). Ovde smo primetili samo jedan nedostatak. U listi filmova u kojima je neki glumac igrao prikazaće se samo filmovi koji se nalaze u bazi. Kada se već povlače informacije sa Interneta, nekako nam je logičnije da se uz ostale podatke preuzme i kompletna filmografija, ali preživećemo i sa ovakvim načinom rada.

Filmovi su jedna od stvari koja se često pozajmljuje prijateljima. Pri tom se često dešava da ste različitim prijateljima dali istovremeno više filmova i tada postoji velika šansa da ćete na neki film zaboraviti. Da se to ne bi desilo, Movie Label poseduje odličan sistem protiv zaborava. U listi filmova će se posebnom ikonicom prikazati koji je film pozajmljen, a u sekciji koja se odnosi na pozajmljivanje prikazaće se spisak osoba kojima ste pozajmljivali filmove, sa kompletnim spiskom pozajmljenih filmova. Ukoliko ste u program uneli i mailove tih osoba, možete ih direktno iz programa elektronskom poštom podsetiti da je vreme da vrate filmove koje su pozajmili.

Prikaz korisnih opcija ovim nikako nije završen. Program podržava Unicode standard, poseduje odličnu opciju za generisanje izveštaja, može da radi sa više baza podataka, a dozvoljava i direktno pokretanje filma ili trejlera, naravno pod uslovom da su informacije o njihovim lokacijama unete u bazu.

Možda Movie Label na prvi pogled može da izgleda komplikovano, verovatno zbog obilja informacija koje se u jednom trenutku nalaze na ekranu, ali to je optička varka. U suštini, radi se o dobro organizovanom programu u kom ćete se već posle nekoliko minuta rada osećati „kao riba u vodi”, a ukoliko posedujete makar stotinak filmova, o korisnosti ne treba trošiti reči.