Skoro čitavu deceniju Internet Explorer bio je glavni program za pristupanje i pregled sadržaja na Internetu. Dugotrajno zadržavanje na toj poziciji uspavalo je diva iz Redmonda, što je konkurencija odmah iskoristila. Firefox iz dana u dan „odseca” sve veće parče kolača, Opera je naizgled malo povučena, ali sa izuzetno lojalnim korisnicima, a pre nekoliko meseci u trku je ušao i Google svojim browserom. Sve to uticalo je da se sa nekadašnjih 95 procenata tržišnog udela učešće Internet Explorera smanji na otprilike 70 procenata. Pošto sedma verzija ovog web čitača nije donela gotovo ništa novo (ako se izuzmu tabovi, koji su kod konkurentskih alata uobičajena opcija već godinama), u Microsoftu su morali malo više da se potrude ne bi li osmu verziju malo bolje pripremili za „utakmicu”.

Testiranje ovog programa obavili smo na Windows 7 platformi, koja bi trebalo da bude prirodno okruženje za IE8 kada se pojave finalne verzije oba paketa. Osnovna stvar, koju u stvari i nećete videti (bar ne neposredno), jeste da se IE8 zasniva na novom Trident layout engineu, koji je u narodu poznat i kao MSHTML. Ovaj engine prvi put je predstavljen u Internet Exploreru 4 i on predstavlja Microsoftovo „viđenje” HTML standarda. Tokom vremena ovaj engine je unapređivan i MSHTML.DLL 8.0, koji se koristi u IE8, jeste prvi Trident engine koji je prošao ACID2 test, što znači da donosi poboljšanu kompatibilnost sa standardima koje je propisao W3C (World Wide Web Consortium). Iako je pomak na tom polju očigledno napravljen, IE8 je još daleko od toga da u potpunosti poštuje ove standarde. Dokaz za to je ACID3 test, koji je kao rezultat dao od 21 poen (od mogućih 100), mada moramo da kažemo da IE7 na istom tom testu daje rezultat od samo 12 poena. Zbog očigledno različitog načina renderovanja stranica, moguće je da se neke web stranice pripremljene za starije verzije ovog browsera neće u IE8 prikazati kako treba. Najčešći simptomi takvog ponašanja jesu ispremeštane tabele, potpun nedostatak ili gubitak centriranja za grafičke elemente i slično. U takvim slučajevima IE8 nudi tzv. Compatibility View koji praktično aktivira „stari” način renderovanja stranica, čime se izbegavaju problemi u prikazu. Prvi put je Microsoft ovako nešto uveo u Vistu (Compatibility mode), uz čiju pomoć mogu da se pokrenu stari programi koji nisu predviđeni za rad pod ovim OS-om, a njeno prilagođavanje i implementeranje u IE samo je još jedan dokaz da se ta opcija pokazala korisnom.

IE8 podržava i CSS 2.1, mada Microsoft naglašava da će puna podrška za ovaj standard biti implementirana tek u finalnoj verziji browsera. Zahvaljujući tome, prikaz stranica koje su prilagođavane za prikaz u Exploreru trebalo bi da bude mnogo unificiraniji na različitim browserima nego što je to bio slučaj do sada.

Unapređenja koja su „opipljivija” za korisnike mogu da se podele u nekoliko grupa. Verovatno najvažnija grupa unapređenja odnosi se na ubrzanje surfovanja. Jedna od prvih stvari koju ćete primetiti prilikom korišćenja ovog browsera odnosi se na nešto drugačiji i informativniji adress bar, koji je ovde (s pravom) nazvan Smart Address Bar. Osim što pokazuje uobičajene „kobasice” od adresa koje često nisu prepoznatljive, IE8 RC1 donosi ispis dodatnih informacija o sajtovima koji se poklapaju sa unetim delom adrese, tako da čak i letimičnim pregledom ove liste možete lako uočiti sajt koji želite da posetite. Uz to, uklanjaju se duplikati koji ukazuju na isti sajt, čime se takođe ostvaruje bolja preglednost history podataka.

Pretraga stranice, koja se aktivira sa ’CTRL+F’, sada otvara novi toolbar i ima unapređenu funkcionalnost, jer se automatski obeležavaju mesta na stranici koja se poklapaju sa postavljenim upitom. Na taj način se znatno lakše pronalaze sva pojavljivanja upita na stranici. Istovremeno, na toolbaru se prikazuje i ukupan broj pronađenih instanci.

Tabovi se sada mogu grupisati i kada se iz jednog taba otvori drugi, oni se će tada smestiti jedan pored drugog, a promeniće im se i boja. Time se znatno olakšava uvid u međusobne zavisnosti tabova.

U ovoj verziji IE omogućava korisnicima da dublje „zarone” u web stranice koje pregledaju. Preko tzv. Acceleratora može da se pristupi sadržajima sa nekih drugih stranica i da se one povežu sa sadržajem postojeće stranice, i to bez napuštanja trenutne prezentacije. Na primer, ukoliko ste naišli na neki izraz koji vam je nepoznat, možete da pozovete online verziju Encarte i da u prozorčiću dobijete kratko objašnjenje izraza. Ili, ako ste naišli na neku adresu ulice, možete da u istom prozoru dobijete njenu lokaciju na mapi (ali ne očekujte da će to funkcionisati i za naše gradove), da dodate informacije u blog, prevedete izraz na neki drugi jezik itd. Radi se o zaista inovativnoj i korisnoj funkciji za koju očekujemo da će biti odlično prihvaćena od strane korisnika.

Najveći broj unapređenja napravljen je u sferi sigurnosti i bez ikakve rezerve možemo da kažemo da se radi o do sada najsigurnijoj i najbolje zaštićenoj verziji Internet Explorera. Poboljšanja ima toliko da su u programu zaslužila i poseban meni koji je nazvan Safety. Možda najznačajnije unapređenje u ovoj grupi jeste opcija InPrivate. Ona služi za zaštitu privatnosti korisnika zabranjujući Internet Exploreru da ostavlja tragove svojih aktivnosti na računaru. Ovo je posebno zgodno u slučajevima kada surfujete na tuđem računaru, gde uz pomoć ove komande možete naložiti programu da ne čuva istoriju posećenih stranica, privremene fajlove i „kolačiće”. Takođe, nakon aktiviranja ovakvog načina surfovanja, automatski će se isključiti toolbarovi i ekstenzije koje su do tada bile aktivne. Pored ove opcije, postoji mogućnost blokiranja sadržaja sa web stranica koje mogu da posluže za praćenje online aktivnosti korisnika.

Iako se u toku testiranja RC1 verzija pokazala izuzetno stabilnom, moramo da kažemo da je Microsoft mislio i na situacije kada dođe do kraha programa. Prvo, tabovi su u neku ruku nezavisni i blokiranje jednog taba (uglavnom) neće uticati na stabilnost ostalih delova programa. A ako se kojim slučajem desi kompletno krahiranje IE-a, u tom slučaju će se automatski učitati sadržaj svih tabova koji su bili otvoreni u trenutku neočekivanog prestanka rada programa. Radi se o korisnoj opciji, koja, recimo, u Operi postoji već nekoliko godina, a koja će vas spasti brige da li ćete ponovo pronaći adresu koju ste pregledali u trenutku nasilnog prekida rada.

Još jedna od veoma korisnih opcija jeste i SmartScreen Filter. Zasnovana je na Microsoft Phishing filteru, a služi za proveru sumnjivih web stranica. Ukoliko niste sigurni da li se radi o legitimnoj ili malicioznoj stranici, možete konsultovati ovaj filter. Ako ste pak sigurni da se radi o nekoj zlonamernoj stranici, a ona nije tako okarakterisana od strane browsera, dozvoljeno je da je sami dodate u online bazu.

U ovom pregledu pomenuli smo samo najvažnije ili je možda bolje reći najkorisnije novitete koje donosi IE8. U ovom trenutku najbitnije je to da su skoro svi ti noviteti svrsishodni i da mnogi od njih donose suštinske promene u radu ovog browsera. Takođe, od velike važnosti jeste i to da je Internet Explorer 8 već sada veoma stabilan i vrlo upotrebljiv program, tako da jedva čekamo pojavljivanje finalne verzije.