Poznato je to da Windows ume da optereti resurse računara, čega se najviše boje korisnici sa malo RAM-a. U današnje vreme, kada je memorija nezamislivo jeftina, taj problem se uz malo truda rešava kupovinom novih modula. Međutim, svaki moderan operativni sistem trebalo bi da sam optimizuje memoriju i da automatski po završetku aplikacije oslobađa svu memoriju koju je ona rezervisala za sebe. Ali, poznato je to da loše napisani programi mogu da odvoje nepotrebno veliku količinu memorije što, u sprezi sa ostalim potrošačima memorije, može da obori na kolena i najjači sistem. Takođe, ponekad je bolje veću količinu podataka koja se retko koristi premestiti iz RAM-a na hard disk i ostatak rezervisati za aplikacije kojima je memorija stvarno potrebna. Na koji način ispod haube ovom problemu pristupa opisani program, ne možemo reći, ali možemo preneti utiske o njegovoj efikasnosti.

Korišćenje programa krajnje je jednostavno, te je i ova naizgled zastrašujuća operacija čeprkanja po memoriji praktično nevidljiva za korisnika računara. Po instalaciji, vaš systray će postati bogatiji za još jednu ikonicu. Desni klik na nju pozvaće kontekstni meni, u kom je potrebno izabrati opciju koja započinje operaciju čišćenja. Bez obzira na količinu ukupnog RAM-a i drugih parametara koji utiču na brzinu izvođenja programskog algoritma, ceo proces se završava u roku od nekoliko (desetina) sekundi. Prateći rezultate testa, zaključili smo da algoritam najveći deo memorije privremeno smešta na hard disk, pa je preporučljivo ostaviti prazan prostor na disku u veličini posedovanog RAM-a, a na brzinu izvođenja nesumnjivo utiče i fragmentacija, odnosno trenutni sadržaj memorije. Ovo je sasvim dovoljno za uspešno korišćenje programa za većinu korisnika, ali ćemo mi pogledati i ostatak opcija.

Levi klik na ikonicu otvara prozorčić u kom je grafički prikazano zauzeće memorije, sa osvežavanjem prikaza u kratkim vremenskim razmacima. Zanimljivo je to da je ikonica u systrayu zapravo umanjena verzija grafika i da se i ona osvežava u realnom vremenu. Ispod grafika je, u brojkama, istaknuta količina zauzete i slobodne memorije, kao i ukupna oslobođena memorija od strane RamSmasha počev od njegovog poslednjeg startovanja (ne postoji detaljnija statistika iz koje bi posvećeni korisnik možda stekao bolji uvid u memorijsku distribuciju tokom dužeg vremenskog perioda). Naprednijim podešavanjima koja postoje u programu morate prići sa oprezom. Naime, moguće je da izaberete automatsko pokretanje operacije čišćenja ukoliko slobodna memorija padne ispod određene granice. Ukoliko ste izabrali prevelik broj za granicu, odnosno cifru blizu ukupne količine RAM-a koju posedujete, program može ući u beskonačnu petlju, jer je određena količina memorije rezervisana za sistemske procese. S druge strane, treba odrediti i količinu memorije koju će program osloboditi pri čišćenju (bilo automatski ili ručnom naredbom). I u ovom slučaju, ako je cifra previsoka, može doći do brisanja osetljivih podataka i kraha sistema, nakon čega sledi restart.

Mi smo rad programa pratili preko task menadžera, ali i preko jednog konkurentskog programa. Svi naravno dinamički prate količinu zauzeća RAM-a. Pošto smo utvrdili da se brojke poklapaju, krenuli smo sa testiranjem. Rezultati su znatno varirali, što se i moglo očekivati. Po startovanju Windowsa, program skoro da nije ništa uspeo da uradi i memorijsko stanje je ostalo nepromenjeno. Međutim, što je više aplikacija pokretano to je i više memorije uspevalo da bude oslobođeno. Sa jednom igrom, Photoshopom sa učitanom povećom slikom, Winampom, YouTubeom u Exploreru, Microsoftovim C++ Builderom i raznim aplikacijama iz startupa program je oslobodio nekih 150 MB memorije, što je već lepša brojka.

Na kraju smo došli na ideju da sami kreiramo aplikaciju koja odvaja 400 MB RAM-a i „zaboravlja” da iz njega obriše podatke kada joj više nisu potrebni. Nažalost, ovog puta program je oslobodio samo manji deo zauzete memorije. Iz znatiželje smo pokrenuli i konkurentski program i, na naše zaprepašćenje, gledali kako se zauzeta memorija topi. Od 400 MB zauzete memorije koju je naš program prigrabio, posle čišćenja zadržao je svega desetak odsto resursa, čak i kada je program bio napisan bez greške (proverili smo, naravno, i naš program i svi podaci su ostali dostupni). Što je najbolje, i u drugim aplikacijama koje su zauzimale dosta memorije primećen je bitan pomak u količini oslobođenog prostora. Međutim, izgleda da su ove metode previše „invazivne”, pa smo bili svedoci „štucanja” kompjutera urpkos čistom RAM-u (rovarenje po hard disku). S druge strane, slične rezultate dobijamo i od RamSmasha u specifičnoj situaciji. Naime, on je postizao znatno bolje rezultate pri automatskom pokretanju (kada bi vrednost raspoložive memorije spala ispod crvene linije), nego kada je bio ručno pokrenut.

Zanimljivo je i to da se ponekad pozivanje nove operacije čišćenja odmah nakon završetka prethodne manifestuje dodatnom količinom slobodne memorije. Takođe, dešavalo se i da se memorija relativno polako, ali konstantno, oslobađa sama od sebe (što navodi na aktivnost operativnog sistema ili neke od aplikacija), ali da se preko opisanih programa taj proces vidno ubrzava. Upotrebljivost programa ovog tipa zavisi od količine memorije koju posedujete i aplikacija koje pokrećete. Mogu ih koristiti i vlasnici starijih računara, kojima će i mali dobici memorije puno značiti za stabilnost sistema, ali će ih ceniti i oni kojima je potreban svaki megabajt ne bi li pokrenuli najnoviju igru sa maksimalnim detaljima. Sigurno je to da ne treba očekivati čuda i da programi koji oslobađaju maltene ceo RAM to čine veštački, prebacujući ga na disk, čime se sistem usporava.