Za ljude koji se sećaju „pretkompjuterske” ere i svakodnevne borbe sa gomilom papira u radu, čestog pribegavanja hvatanju beleški i svojih misli po raznim papirićima, blokčićima i sveskama, ova praksa sasvim je opravdana, naročito ako je posao obiman, a ideje naviru sa svih strana. Ne treba zaboraviti ni prostu potrebu za zapisivanjem stvari koje treba učiniti u toku sledećeg dana ili sedmice, kao i događaja koje nikako ne bi trebalo propustiti (recimo, slanje novogodišnje čestitke prijateljima, kolegama i slično).

Oni koji nisu svoj radni vek započeli na računaru, pri prelasku morali su da se odvikavaju od svoje dotadašnje navike. Često otvaranje Notepada u najpopularnijem operativnom sistemu današnjice i baratanje gomilom nepovezanih fajlova po razbacanim direktorijumima nije udobno ni iskusnim kompjuteraškim vukovima, a kamoli nekome ko je tek nedavno (deklarativno) ovladao „Windowsom, Wordom i Internetom”. Na sreću, pojavljivali su se različiti programi koji su ovo donekle nadomestili, ali se većina svodila na prosto lepljenje „papirića” na desktopu i izigravanje jednostavnog podsetnika. S druge strane, GNU/Linux i slični operativni sistemi na kojima je moguće pokrenuti grafički desktop GNOME, ovde su u velikoj prednosti, jer „po defaultu” dolaze sa jednim veoma korisnim programom.

Tomboy je sastavni deo GNOME desktopa, pa ako koristite neku od distribucija kojima je ovo podrazumevano okruženje, sva je prilika da ovaj program već imate na svojoj mašini. Radi se o aplikaciji koja održava centralizovanu „bazu” vaših beleški, omogućava njihovo organizovanje u „beležnice”, a sve to dopunjuje mogućnošću održavanja hiperlinkova između svih beleški.

Po startovanju iz grupe Accessories pojaviće se glavni prozor, koji se uvek može skloniti, dok će (osim ako kompletno ne zatvorite program) u statusnoj liniji desktopa biti aktivna notifikaciona ikonica. Ono što prvo preporučujemo jeste definisanje kombinacije tastera za otvaranje nove beleške (Tomboy može da hvata kombinacije sa tastature i dok je sakriven u statusnu liniju, ali kombinacija za novu belešku iz nekog razloga nije podrazumevano definisana). Ovim ćete u svakoj prilici biti u mogućnosti da na brzinu zapisujete svoje misli i zapažanja: vidite nešto interesantno na Internetu, pritisnete ’Alt+N’ i upišete ono što bi trebalo zapamtiti.

Pošto se ovako napravljene beleške mogu drastično namnožiti, Tomboy omogućava i organizaciju u beležnice („notebooks”) nalik folderima. Prozor sa „papirićem” u toolbaru ima mogućnost izbora u kojoj će se beležnici sačuvati, tako da lako možete razvrstati svoje podatke u logičke grupe. Da bi se hvatanje beleški razlikovalo od pukog održavanja „papirića”, kao u gomili sličnih programa na Windowsu, Tomboy daje i potpuno formatiranje teksta, a pored ubacivanja novih linkova ako program detektuje da ste napravili sintagmu čije ime odgovara nekoj postojećoj belešci, automatski će napraviti link ka njoj. Naravno, implementiran je i sistem pretrage da ne biste „kljucali” kao kokoš u mraku po moru svojih misli.

Iako mali i jednostavan, Tomboy se u praksi pokazao veoma korisnim. Čim se naviknete na ustaljene kombinacije prečica sa tastature, mahinalno ćete ih pritiskati čim vam zatreba beleženje nečega, a problem može nastati samo ako dual-bootujete GNU/Linux sa Windowsom, pa ne možete da nađete adekvatnu zamenu. Tako će biti dok ga neko ne portuje, pošto se program oslanja na Mono framework, open-source pandan Microsoftovom .NET-u.