Krenućemo otpozadi i reći da demo verzija programa, pored nezaobilaznog utiskivanja vodenog žiga, dolazi, nažalost, i sa određenim ograničenjima funkcionalnosti. Prvenstveno, editovanje teksta je u većini slučajeva onemogućeno, barem na ključnim lokacijama na stranici, a završne ideje ne mogu se izvesti u HTML. U ovakvoj formi FE SiteBuilder može najbolje poslužiti kao poligon za testiranje ideja koje, ukoliko posedujete neophodno znanje, možete kasnije sami iskucati u prosečnom tekst editoru. Ukoliko pak niste na toliko visokom geek nivou da volite ručno da kuckate kôd, veliki broj alternativa Dreamweaveru, besplatne prirode, može vam pomoći da pretočite nacrte iz ovoga programa u finalnu formu.

Kao što ste nedvosmisleno ustanovili, SiteBuilder je još jedan u nizu programa koji pokušavaju da se ubace na tržište koje se neprestano širi. Autori su ciljali na nešto manje iskusne korisnike, lakoću korišćenja i obilje predefinisanih šablona za web stranice. Centralni radni prostor je mesto na kom se jednim klikom prebacuje iz radnog u režim za pregled stranice, dok se flash sadržaji, tekst, slike i gotovo svi ostali elementi mogu naći na levoj strani. Šabloni celokupnih sajtova, navigacionih menija i zasebnih introa mogu se prikazati u gornjem delu i to u tri veličine, ali interfejs opet izgleda nekako pretrpano.

Elemenata za ubacivanje ima pregršt: flash baneri, trodimenzionalni linkovi, meniji na više nivoa, raznovrsni 3D objekti, slajdšouovi slika, animirani tekstovi itd. U globalu, jedino značajno što nedostaje jeste JavaScript, ali to se može uzeti sa rezervom, imajući na umu ciljnu grupu programa. Ukoliko nastavimo da zakeramo, po istom principu treba pomenuti i nedostatak rada sa formama, ali po pitanju vizuelnih domena, baza je krajnje pohvalno popunjena. Svaki ubačeni objekat naći će svoje mesto u strukturnom grananju prezentacije, odakle opet možete promeniti neka od podešavanja.

Iako će se većina opredeliti za templejte, kreiranje stranica može se započeti i „od nule”. U ovom slučaju do tančina možete definisati optimalnu veličinu prozora na kojoj će sadržaji najbolje „ležati”, pozadinske gradijente, boje ili slike, zvučne klipove i najzad ekrane koji će biti prikazani za vreme učitavanja sadržaja. Na drugoj strani stoje već pomenuti gotovi ili delimično završeni materijali, za koje je dovoljno tek zameniti određena polja, dodati nekoliko redova teksta i pokoju sliku i praktično završiti projekat. Pozitivno je to što će baza postojećih templejta barem po kvantitetu zadovoljiti širok krug korisnika, ali je negativno to što pomalo iritira činjenica da veliki broj tih templejta forsira i audio komponentu. Prema ličnom mišljenju autora ovih redova, ubacivanje zvuka u prezentaciju je u 96 odsto slučajeva nepotrebno i graniči se sa postavljanjem gipsanih lavova i anđela u seoskim dvorištima.