Najzastupljeniji format čuvanja fotografija i slika danas je JPG, jer u većini slučajeva ekstremno smanjuje veličinu grafičkog fajla, održavajući usput kvalitet slike gotovo nepromenjenim. Neki programi omogućavaju podešavanje odnosa kvaliteta slike i izlaznog fajla, ali se ne može izbeći činjenica da JPG format u svakom slučaju pogoršava kvalitet slike. Problem nastaje zbog toga što se svako ponovno snimanje slike u ovom formatu posle bilo kakve, pa i minimalne, obrade (čak i bez ikakvih intervencija) iz ovog razloga dodatno pogoršavava. Vremenom postaju veoma uočljive karakteristične mane JPG slika u vidu krzavih ivica objekata na slici.

Najveći broj aplikacija za manipulaciju grafičkim fajlovima, poput Photoshopa, radi upravo to: učitava (dekompresuje) JPG sliku za editovanje, da bi je kasnije ispočetka kompresovao prilikom snimanja i neminovno pogoršao njen kvalitet. JPG slike zapravo su sastavljene od velikog broja nezavisno kodiranih kvadrata veličine obično od 8 x 8 do 16 x 16 piksela. „Kvaka” je u tome što nije neophodno dekompresovati blokove koji prilikom obrade nisu pretrpeli nikakvu promenu. Better JPEG koristi ovu caku kako bi izbegao rekompresiju čitave slike i održao gotovo jednak kvalitet.

Better JPEG poseduje sopstvene alatke pomoću kojih se mogu izvršiti osnovne korekcije nad slikom, bez izleta u eksterni editor fotografija (rotacija, skraćivanje ivica, promena veličine, uklanjanje crvenih očiju, promena boja i osvetljenosti, pisanje EXIF informacija). Ove operacije moguće je vezati u makroe, a ovako određen skup operacija automatski primeniti na celu kolekciju slika (izuzetno korisno prilikom smanjivanja fotografija sa letovanja). Složenije operacije editovanja moguće je izvesti, ali za to je potrebno malo više iskustva. Naime, bilo koji deo slike (ili cela slika) može se Copy/Pasteovati recimo u Photoshop, a zatim, nakon obrade, taj isti deo vratiti nazad i postaviti na isto mesto u slici. Prilikom snimanja fajla neoskrnavljeni gradivni blokovi JPG slike ostaće identični.

Osim kod gubitka kvaliteta prilikom rekompresije, ovaj program može pomoći i kod fajlova koji su već pretrpeli znatne gubitke u kvalitetu. Ovog puta caka je u drugačijem načinu računanja DCT koeficijenata u JPG slici, za razliku od ostalih programa koji najčešće drugačijim tehnikama peglaju dekompresovani JPG fajl.

Ukoliko često koristite Photoshop, sve ove operacije možete izvršiti preko Better JPEG plug-ina (kupuje se odvojeno), što će grafički dizajneri sigurno oberučke pozdraviti. Pored ovog plug-ina, a potpuno iznenađeni ponuđenom opcijom, moramo pomenuti i programsku biblioteku Better JPEG, koja je dostupna u vidu DLL modula i koja je prilagođena za korišćenje u programskim jezicima kao što su C, C++, Visual Basic ili Delphi (i oni se poručuju odvojeno).

Program servira još dosta „sitnih” detalja. Na primer, prilikom skraćivanja granica slike on sugeriše određene veličine, markere, kao što je zlatni presek (veći deo stranice prema manjem delu stranice odnosi se kao cela dužina stranice prema većem delu), ili neku od standardnih veličina za štampanje fotografija. Možete iskoristiti rotaciju slike prema EXIF informaciji iz digitalne kamere ukoliko je dostupna, zadržati originalni datum nastanka slike uprkos ponovnom snimanju itd.

Program je izuzetno koristan pri smanjivanju slika i očuvanju njihovog kvaliteta. Samim tim oslobađate se suvišnog prostora, a istovremeno dobijate slike koje su pogodne za slanje putem Interneta. Uz to ste u mogućnosti da restaurirate loše slike i da nad njima vršite neke od operacija editovanja. Za posebne potrebe pomenuli smo plug-in i programsku biblioteku.