Petog novembra, u Svečanoj sali Elektronskog fakulteta u Nišu održana je prezentacija povodom realizacije projekta StudNET (www.studnet.ni.ac.yu) „Poboljšanje životnog standarda studentskih domova u Nišu”. Događaju su prisustvovali studenti i profesori Niškog univerziteta, stanari studentskih domova kojima je ovaj projekat i namenjen, te poslovni partneri i saradnici koji su pomogli u realizaciji projekta, mentori i predstavnici grada Niša. Projekat je realizovan pod okriljem programa „Partnerstvo za obrazovanje i razvoj zajednice” (PECD), koji se sprovodi u Nišu od 2004. godine uz finansijsku podršku „Fabrike duvana” a.d. Niš (DIN) u sastavu Phillip Morris International (DIN Phillip Morris). To je bio povod za razgovor sa PR-om projekta Dejanom Efremovim, koji je za „Svet kompjutera” govorio o značaju StudNET-a. Na naše pitanje šta je zapravo StudNET, on je odgovotio da je to jedinstven sistem u Srbiji koji implementira računarske mreže u svim studentskim domovima u Nišu, međusobno ih povezuje u jedan sistem, vezuje na Akademsku mrežu Srbije i time obezbeđuje besplatan pristup Internetu svim stanarima studentskih domova.

Koliko studentskih domova u Nišu ima pristup mreži i o kolikom se broju studenata radi?

U okviru Studentskog centra Niš postoje četiri studentska doma, koji raspolažu kapacitetima za smeštaj preko 900 studenata, i svi oni imaju mogućnost pristupa Internetu i sistemu studNET. Pored stanara domova, pristup sistemu imaju i svi gosti studentskih domova pomoću posebno postavljenih računara u holovima domova - terminala.

U realizaciji su učestvovali studenti tri fakulteta. Da li je ideja potekla sa Elektronskog fakulteta?

Sama ideja nastala je još 2005. godine među studentima Elektronskog fakulteta u Nišu, koji su pod vođstvom Marjana Panića realizovali računarsku mrežu u Studentskom domu kod Tehničkih fakulteta i povezali je na Akademsku mrežu Srbije. Dve godine nakon toga, Ljubiša Gligorijević, takođe student Elektronskog fakulteta, osmislio je projekat u kom bi se instalirala računarska mreža i u preostala dva studentska doma, kod Medicinskog i Ekonomskog fakulteta, međusobno povezala sva tri doma i doveo besplatan pristup Internetu do svih soba. Zbog složenosti projekata uključili su se studenti Ekonomskog, a kasnije i Filozofskog fakulteta, a svi učesnici funkcionalno su organizovani u tri podtima: tehnički, finansijski i marketing tim. Ceo sistem studNET sastavljen je, dakle, isključivo od studenata, a funkcioniše kao mala start-up kompanija.

U kojoj meri je bila značajna podrška Univerziteta i profesora?

Od samog početka pisanja projekta do završne promocije sistema studNET je imao nesebičnu podršku profesora Elektronskog i Ekonomskog fakulteta u Nišu, a i ostalih stručnjaka u Srbiji. Njihova podrška sastojala se u davanju saveta - od najsitnijih tehničkih detalja do pisanja krajnjih finansijskih izveštaja.

Koliko je trajala realizacija projekta?

Projekat je realizovan u tri etape. Prvu etapu činila je analiza postojećih instalacija, projektovanje arhitekture mreže i nabavka neophodne tehničke opreme. Druga etapa bila je postavljanje i podešavanje mrežne opreme i testiranje sistema. Treća, završna etapa bila je izrada dokumentacije, kompletiranje finansijskih izveštaja i organizovanje promocija.

Ovde je reč ne samo o tehnički, već i o finansijski zahtevnom poduhvatu. Kako ste došli do sredstava i da li je bilo finansijskih poteškoća?

Oba projekta realizovana su u okviru programa „Partnerstvo za obrazovanje i razvoj zajednice” (PECD), koji se sprovodi u Nišu od 2004. godine, uz finansijsku podršku „Fabrike duvana” a.d. Niš, a samim angažovanjem studenata ostvarena je saradnja i sa drugim kompanijama i institucijama: Cisco Systems Srbija, Cisco akademija, JUNIS i AMRES, Studentski centar Niš, Univerzitet u Nišu, Elektronski i Ekonomski fakultet u Nišu, ELEFnet i Telefonija a.d.

Osim internet priključka, studenti imaju i priključke za IP telefoniju. To prvobitno nije bilo u planu?

U svakoj sobi u domovima postavljena su dva priključka - jedan za pristup sistemu studNET i Internetu, kao što je bilo predviđeno prvobitnim projektom, a drugi za sistem IP telefonije, tehnologije koja koristi internet protokol za razmenu glasa, videa i ostalih informacionih tehnologija na bazi javnih mreža za telefonski prenos. Obezbeđenjem ovog priključka izvršeno je proširenje projekta, jer je pored besplatnog Interneta obezbeđena i mogućnost za kasnije korišćenje tehnologije IP telefonije.

Koju ste opremu koristili i koliko je kilometara kabla utrošeno?

Za postavljanje mreže bio je zadužen naš tehnički tim pod vođstvom Gorana Kovačevića. Oprema koja je korišćena za instalaciju sistema isključivo je oprema kompanije Cisco Systems, koju karakteriše visok kvalitet i pouzdanost u radu. U svvim domovima utrošeno je ukupno 17 km kabla, korišćeni su CISCO switchevi serije CE500 i CE500G, a povezivanje svih domova u jedinstven sistem ostvareno je uspostavljanjem VPN (Virtual Private Network) tunela, koji omogućavaju CISCO ruteri serije 1841.

Za koji ste se operativni sistem opredelili?

Za terminale je korišćen operativni sistem GNU/Linux (Ubuntu), a na serverima je instaliran CentOS, takođe distribucija Linuxa, koju karakteriše stabilnost pogodna za servere.

Mrežu svakako treba održavati. Ko će to raditi u budućnosti?

U okviru Elektronskog fakulteta u Nišu oformljen je klub mrežnih tehnologija ELEFnet, koji okuplja studente koji žele da prošire svoja znanja o mrežnim tehnologijama i rade na praktičnim hardverskim i softverskim projektima. Sistem StudNET će u budućnosti biti održavan od strane studenata članova kluba ELEFnet.

Naša zemlja je po stepenu piraterije među prvima u Evropi. Da li će na neki način biti regulisani slučajevi preuzimanja nelegalnog sadržaja sa Interneta u domovima?

Iz preventivnih razloga, da ne bi došlo do neželjene pojave piraterije, pristup Internetu je ograničen. Određeni portovi su zatvoreni, uz mogućnost njihovog otvaranja za potrebe studiranja i projekata. Realizovanje sistema studNET podrazumevalo je formiranje pravilnika za korišćenje domske infrastrukture, a postoji i pravilnik Akademske mreže Srbije za korišćenje Interneta. Sve to ipak ne ugrožava normalno funkcionisanje sistema za potrebe nalaženja potrebnih informacija za studiranje, pisanje projekata i zabave.

Vođa projekta Ljubiša Gligorijević nagovestio je na kraju završne prezentacije novi projekat vašeg tima. Možete li nam reći o čemu je reč?

Postoji veliki broj mogućnosti za naše dalje projekte. Otvorena su nova vrata i došlo se do novih ideja, počev od implementiranja računarskih mreža u drugim institucijama u Nišu i Srbiji, wireless Interneta u određenim delovima grada, sve do novih tehnologija IP televizije i IP telefonije. Pokazali smo da imamo potrebno znanje i kvalitet za uspostavljanje ovako velikih sistema, kao i da imamo volje i entuzijazma za dalji napredak. Ovo je samo početak.