Finalna verzija trećeg servisnog paketa posvećenog najpopularnijoj ediciji Windowsa postala je dostupna javnosti pre izvesnog vremena. Od RC2 izdanja koje smo opisali u SK 4/2008, značajnih funkcionalnih unapređenja nema, već su svoje mesto ovde našle samo dodatne ispravke sigurnosnih propusta, kao i značajna doza otklonjenih bagova. Pored već pomenutih backportovanih funkcija sa Viste (NAP, black hole detekcija i sl.), SP3 dolazi sa više od hiljadu stavki koje su doživele unapređenje. U prošlom tekstu obećali smo vam temeljno testiranje paketa kada on izađe iz beta faze, te vam sada predstavljamo tri različite metode upoređivanja sa SP2.

Za poređenje performansi sistema pre i posle instalacije koristili smo dva softverska paketa koja su koristile i „laboratorije” koje su vršile testiranje, kao i jednu praktičnu tehniku merenja zvanu štoperica. Da bismo povećali verodostojnost testa, u potonju tabelu smo uneli srednju vrednost više merenja, dok smo benchmark aplikacijama po nekoliko puta pokretali test algoritme. Ostvarenja o kojima govorimo, a koja se mogu naći po testovima koja kruže Mrežom, predstavljaju PassMark PerformanceTest 6.1 i OfficeBench (koji je sada pod okriljem DMS Clarity Frameworka). Kao test mašinu na raspolaganju smo imali Intelov M procesor na 1,6 GHz, 512 MB RAM-a i paket Microsoft Office 2003, čime smo bili u mogućnosti da lakše uvidimo vremenska odstupanja nego što bi to bio slučaj na novijim i bržim mašinama.

Iako se u pomenutim testiranjima koja se mogu naći na Internetu ističe da se preko SP3 postiže ubrzanje sistema od oko deset odsto, u stvarnosti je to znatno manje. Neosporno je da se po skoro svim parametrima testa uviđa da je zaista podignuto stanje „gotovosti” sistema, te su vrednosti u granicama od svega dva do tri procenata. Ipak, servisni paket sa oznakom „3” dolazi i sa mnogo više unapređenja i bezbednosnih zakrpa, te apsolutno ne vidimo razlog zašto ga ne biste instalirali.