Neverovatno je koliko je nVidia dobra u marketingu, koliko je AMD loš i koliko su zajedno uspeli da zakomplikuju tržište. Nikad nije bilo više modela, oba proizvođača na tržištu imaju tri generacije kartica, što ukupan broj modela podiže visoko iznad dvadeset. Kombinacije sa količinom i tipom memorije ne računam, a od brojke koja se dobija kada se u priču umešaju i proizvođači diže mi se kosa na glavi.

Cene grafičkih kartica koje se u većim količinama kupuju na našem tržištu uvek se kreću od 30 evra do „magičnih” 100 evra, koliko su „Mika, Žika i Laza” spremni maksimalno da izdvoje za grafičku karticu - naravno, kada ih jednom ubedite da im računar zaista treba. U ovoj klasi ima čak petnaestak modela, bez varijacija na temu količine memorije i proizvođača, od kojih svaki ima neke svoje „default” vrednosti takta grafičkog procesora i memorije. I onda me ljudi čudno gledaju kada na prosto pitanje „Šta kupiti” ne dajem nikakav odgovor... Šta god da predložim, imaću problem: koliko sutra pojaviće se nov model sa drugačijim karakteristikama ili cenom, i neminovno sledi priča „Pa da, Uzelac nema pojma”. Korisnici shvataju računare i delove kao nešto što traje makar dve godine, neki čak računaju i na pet. Kako takvi da pojme da danas komponente imaju vek trajanja od šest meseci do godinu dana?

Oko Nove godine mnogi su se preslišavali šta su sve spremni da učine za jedan GeForce 8800GT. Taj GeForce je danas u fazi EOL (end of life). U proteklih devet meseci pojavilo se bar deset kartica koje su ga potukle, ili u performansama ili u, po meni, najvažnijoj osobini - koliko je kartica dobra kupovina i kakav joj je odnos cene i performansi.

Najgore je to što, po svemu sudeći, „svetla na kraju tunela” nema. nVidia konstantno uspeva da proda lošiji proizvod po višoj ceni, dok AMD dominira sa tehničke strane i po pitanju cene. nVidijinu veštinu da proda sve, ma koliko dobro ili loše bilo, mnogi nazivaju „prodavanjem magle”, ali je činjenica da ako se sagleda trenutna situacija, nVidia izvlači maksimum iz onoga što ima na raspolaganju. Na tome im svakako treba čestiti.

AMD i ATI definitivno zaostaju u ovim disciplinama, ali po pitanju grafičkih procesora nesumnjivo imaju bolji plan i uspešno ga realizuju. Pri tom su i tehnološki napredniji. Ali... pretvaranje tih prednosti u vođstvo na tržištu i dalje im teško ide.

Poznavaoci kažu da je potrebno da prođe jedna cela i pojavi se druga uspešna generacija proizvoda da bi se ovakva kompanije povratila na IT tržištu. Serija Radeona HD 3000 je prošla lošije nego što zaslužuje, ali AMD je već predstavio kartice iz serije HD 4000, a narednog meseca ponuda će biti upotpunjena Radeonima HD 4600. Nakon toga slediće i 4350, 4450 i 4550. Taman da vidimo da li pomenuta teorija važi u praksi.

Do sada nismo čuli da li AMD priprema i seriju HD 5000. Bilo bi dobro kada bi to bila istina. To bi značilo da do kraja godine postoji realna mogućnost da na tržištu ostanu samo GeForce devetke i Radeoni HD 4000. Uh, kako bi to dobro bilo! Malo je rano, ali ja već imam jednu želju za Deda Mraza. Znam da mi se neće ispuniti, ali bar mogu da se nadam... :)