Postoji više razloga iz kojih bi neko hteo da uveliča određene fotografije. Navešćemo samo neke - kvalitetnije štampanje malih slika preuzetih sa Weba, štampanje malih fotografija u velikom formatu itd. Bez daljeg zalaženja u razloge, pokušaćemo da pokažemo kako to može da se napravi takvo uvećanje. Najjednostavniji način povećanja veličine slike jeste obično reskaliranje. U takvom slučaju tačka veličine 1 x 1 (jedan) piksel pri duplom uvećanju postaje 2 x 2 (četiri) piksela, troduplom 3 x 3 (devet) piksela itd. Već i pri ovim uveličavanjima dolazi do jasno uočljivog kvarenja kvaliteta slike. Zato mnogi programi koriste različite algoritme za uvećanje, čiji je zadatak da „ispeglaju” krzavost ivica koje nastaju na taj način. Neki od poznatijih su Bilinear ili Bicubic interpolacije, Lanczos, Mitchel, Gausian, Sinc filteri i drugi. Zajedničko za sve ove algoritme je što se dobro snalaze sa relativno malim uvećanjima slike. Dok god sliku ne želite da povećate više od, recimo, četiri puta, bilo koji od pomenutih algoritama prilično dobro će odraditi posao. Osim toga, većina pomenutih algoritama implementirana je u svakom iole ozbiljnijem programu za obradu slika, pa sa te strane ne treba mnogo razmišljanja.

Problemi nastaju ukoliko vam je potrebno znatno veće uvećanje fotografija. Tada čak i pomenuti algoritmi počinju da posustaju (neki pre, a neki kasnije). Tu na scenu stupa specijalizovani softver za uvećanje slika koji ublažava gubitak kvaliteta. Reshade je pravi predstavnik ove grupe programa. Na prvi pogled deluje veoma jednostavno, što u suštini i jeste, jer je posvećen samo jednom zadatku - da rezultujuća uvećana fotografija bude što kvalitetnija i što približnija originalu. Cela „mudrost” jeste da se kod uvećane slike ne izgube ivice i oštrina slike. Naravno, to je nemoguće, pa se dobar algoritam od lošeg razlikuje po tome koliko donosi distorzija prilikom uvećanja.

Ako se pitate koji algoritam koristi Reshade, odgovor je - ne znamo. U stvari, pravi odgovor bi bio da Reshade korisniku dozvoljava da sam napravi algoritam podešavanjem i usaglašavanjem nekoliko parametara. Opcija Edge Control služi za definisanje jasnoće kontura. Opcija Accuracy omogućava definisanje tačnosti evaluacije linija kod slika koje su mnogo uveličane. Smooth Defects uklanja artefakte koji su neizostavan pratilac JPEG i sličnih kompresovanih grafičkih formata, a koji postaju znatno izraženiji na uveličanim fotografijama i, konačno, opcija Texture služi za podešavanje i „izvlačenje” finih detalja na rezultujućoj slici. Različitim kombinacijama ove četiri opcije mogu se dobiti velike varijacije u kvalitetu i izgledu slike nakon obrade. Iako je u jednu ruku ovo prednost, a s druge strane predstavlja i nedostatak, pošto korisnik mora da metodom probe i pokušaja definiše najbolju kombinaciju opcija. Generalno, uz malo strpljenja i igranja sa podešavanjima mogu se dobiti veoma dobri rezultati, čak i kod najvećeg stepena uvećanja. Opcija za pravljenje preset podešavanja ne postoji, ali ona nije ni potrebna jer se pokazalo da svaka slika zahteva sopstvena setovanja za dobijanje najkvalitetnijeg izlaznog rezultata. Ako vam je baš stalo do toga da sačuvate neko podešavanje, program pamti poslednje pozicije klizača za pomenute parametre, tako da ih možete koristiti sledeći put kad startujete program.

Kao ulazne fotografije mogu da se koriste BMP, PNG, JPG, GIF, TIF, PCX i CUR fotografije, što ukazuje na to da je program prvenstveno namenjen za obradu malih fotografija i fotografija preuzetih sa Interneta. Algoritam za skaliranje ima dva ograničenja. Relativno ograničenje omogućava maksimalno uvećanje od 20 puta. To ograničenje može se preskočiti ručnim upisom stepena zumiranja u za to određeno polje, a na taj način uspeli smo da izvršimo maksimalno zumiranje od 28,79x. Apsolutno ograničenje jeste to što rezultujuća fotografija ne može da bude veća od 300 megapiksela. S druge strane, ovim se dobija slika koja je dovoljno velika čak i za štampanje najvećih bilborda, pa to možda ni ne treba smatrati ograničenjem.

Rezultujuće fotografije mogu da se snime u svim pomenutim formatima. Zasmetalo nam je što ne postoji mogućnost definisanja kvaliteta snimanja fotografije u JPEG formatu, pošto velike slike u BMP ili TIF formatu mogu da zauzmu mnogo prostora na disku. Proces generisanja rezultujuće slike može da potraje i nekoliko minuta, što prvenstveno zavisi od stepena uvećanja i veličine ulazne fotografije. Pomenućemo još i da se u neregistrovanoj verziji preko snimljene fotografije postavlja vodeni žig, tako da je ona u suštini neupotrebljiva. Ipak, ako su vam veliki formati iz nekog razloga često potrebni, visoka cena programa ne bi smela da predstavlja prepreku. Program, naravno, ne čini čuda, ali su rezultati obrade veoma kvalitetni.