Ponekad je prosto nemoguće definisati hemiju koja se javlja između korisnika i programa. Programi, a neretko i distribucije, uprkos osetnom zaostatku u vremenu i prostoru ostaju na tvrdim diskovima korisnika pokazujući da u celoj priči ima i nečeg više od uobičajenog korišćenja.

XMMS je, što i vrapci znaju, jedan od najstarijih media playera na slobodnim Unixima i vizuelni klon još poznatijeg, i danas prilično živahnog Winampa. Uprkos popularnosti i reputaciji, korisnička baza ovog programa se pred naletom interfejsa nalik Amaroku neumorno osipa, dok u prilog tome idu i tehnikalije koje u poslednje vreme izlaze na površinu. Sve više distribucija se dotiče teme o isključivanju programa, pa pre nego što XMMS2 postane upotrebljiv a XMMS učini nešto vredno pogleda u njegovom pravcu, razmotrićemo jednog od nezvaničnih naslednika.

Audacious je jedan od GTK2 forkova XMMS-a (ukoliko redovno čitate rubriku „Laki pingvini” svakako znate šta je fork), a čini se i jedini koji će nešto ozbiljno i uraditi. Da budemo potpuno precizni, Audacious ima korene u Beep Media Playeru (BMP) koji se više ne razvija, a predstavlja prvi poznatiji fork XMMS-a. Pre svega, a kao što je letimično pomenuto, Audacious je šire samo GTK2 klon XMMS-a, identičnog spoljnog izgleda, sa malo drugačijom unutrašnjošću.

Shodno tome, od Audaciousa ne treba očekivati revoluciju. XMMS-oliki utisak je očuvan i prilikom prvog pokretanja programa, te se aktivira samo glavni prozor, bez ekvilajzera i plejliste. Upravljanje je apsolutno identično, što u krajnjoj instanci podrazumeva okruženje familijarno korisnicima starijih generacija Winampa. Podržani su i stari skinovi (Classic) iz Winampa, dok podrške za novu generaciju nema.

Podesivost programa je solidna, dok se dobro organizovanim dijalozima za podešavanje pristupa iz menija koji se dobija klikom na desni taster miša. Audacious je proširiv, pa su različiti pluginovi grupisani tako da ih je lako naći i podešavati. Vizuelizacije su, naravno, prisutne, dok je veoma interesantna mogućnost selekcije kao u XMMS-u, s obzirom na to da Audacious automatski selektuje numeru čija reprodukcija traje. Dobro poznate tastere u dnu plejliste ne treba previše objašnjavati, dok su dijalozi za odabir fajlova daleko komforniji i funkcionalniji nego što je to slučaj sa XMMS-om jer se ipak radi o GTK2 programu. Program je zahvaljujući jednom od pluginova moguće smestiti u sistemsku kasetu, a funkcionalnost tako minimizovanog prozora moguće je podesiti na kontrolu reprodukcije ili glavni meni.

Dva verovatno najsnažnija razloga za upiranje prsta u Audacious kao naslednika XMMS-a jesu to što je GTK2 klon koji se aktivno razvija. Ovaj program je jedan od glavnih kandidata za zamenu XMMS-a kada je recimo Debian stable u pitanju, pa nije zgoreg opipati potencijalno novi „default”, ukoliko vas „mediabox vibe” nije uhvatio pod svoje.