Baratanje gabaritnim datotekama ponekad zna da izazove priličnu glavobolju, pogotovu ako je u pitanju njihov transfer na novu lokaciju eksternim putem. Nema vlasnika računara koji ovaj problem nije iskusio barem jednom na svojim napaćenim plećima. Bilo da se on ogleda u nemogućnosti slanja email poruka (usled ograničenog Inboxa), smeštanja datoteka na optičke medije, uploadovanja na željeni server ili obavljanja ostalih sličnih potreba, postavlja se pitanje kako najbezbolnije prevazići neugodnu situaciju. Prvo što pada na pamet jeste upotreba jednog od programa za kompresiju fajlova (WinRar, WinZip...), međutim, u tom slučaju javljaju se dva nova problema. Prvo, bez obzira na to što nude neporecivu sigurnost i lakoću rada, ovi programi isuviše su spori da bi se uhvatili u koštac sa „razbijanjem” gabaritnih datoteka (na primer, da bi se klasičan ISO fajl približne veličine 20 GB razbio na segmente od po 50 MB potrebno je utrošiti više od šest sati neprekidnog rada). Kada su u pitanju fajlovi manjih veličina, stvar može da prođe, u suprotnom... Drugo, da biste uopšte došli u situaciju da koristite pogodnosti nabrojanih softverskih alatki, morate platiti popriličnu svotu novca. Očigledno, vreme je za freeware rešenje.

GSplit opremljen je svim potrebnim rutinama koje mogu da budu od koristi kada je „cepanje” datoteka na segmente zadate veličine u pitanju. Program nema apsolutno nikakvih predrasuda prema veličini ulaznih fajlova, a pri tom nudi mogućnost igranja sa mnogobrojnim radnim parametrima i donosi više nego prihvatljivu brzinu. Za razliku od nekih drugih ostvarenja u klasi, GSplit ne vrši analizu učitanog materijala već ponuđene sistemske resurse usmerava isključivo na proces njihovog „prepisivanja” (segment po segment) u destinacione kontejner fajlove. Da bi se (već pominjani) fajl veličine 20 GB podelio potrebno je tek nešto više od 15 minuta (ostvareno na test-mašini zasnovanoj na Pentium 4 procesoru brzine 3 GHz i 1 GB RAM-a). Definisanje veličine može se obaviti na više načina, a za početnike je od najveće važnosti to što postoji nekoliko predefinisanih šablona čijim se odabirom materijal može automatski svesti na potreban gabarit (flopi disk, DVD, CD, Zip, Jazz...). Pored toga, korisnici sami, upisivanjem brojčane vrednosti, mogu da odrede veličinu izlaznih fajlova ili da se opredele za tačno određen broj izlaznih datoteka kada programska rutina, na osnovu njihovog broja, proračunava veličinu. Konačno, zanimljivo je i što je moguće svakom fajlu setovati drugačiju veličinu, čime se funkcionisanje programa može prilagoditi bilo kojim radnim uslovima.

Spajanje izrađenih komada u jedinstvenu celinu može da se obavi na dva načina. Osnovni podrazumeva pokretanje specijalnog segmenta programa nazvanog GUnite. Sve što korisnik treba da uradi jeste da uputi programsku rutinu na lokaciju na kojoj je uskladištena prva datoteka iz niza i odredi destinacioni direktorijum. Međutim, proces je moguće izvršiti i na mašinama na kojima GSplit nije instaliran i to zahvaljujući postojanju autonomne (Self-Uniting) rutine. Komadanjem bilo kog fajla u destinacionom direktorijumu naći će se i izvršna datoteka, „teška” svega nekoliko desetina kilobajta, koju je potrebno pokrenuti i stvar će se sama „odmotati” do kraja.

Iako smatramo da je GSplit odlično uobličen programski kod i da se u praksi pokazao odlično, moramo da pomenemo i dva nedostatka. Pre svega, nije nam se dopala organizacija upravljačkog interfejsa s obzirom na to da se na radnoj formi (po našem mišljenju) nalazi previše nepotrebnih podataka. Bitne opcije kao da su „okovane” korovom i na prvi pogled veoma ih je teško uočiti i razdvojiti od kukolja. Ipak, kada se jednom naviknete na njihov raspored, ovo vas neće u tolikoj meri sputavati, ali smatramo da je sve moglo da bude znatno skladnije uklopljeno. Drugi nedostatak odnosi se na nepravilan proračun veličine izlaznih datoteka u pojedinim slučajevima. Konkretno, program zna da uprska situaciju prilikom izrade segmenata koji bi po veličini trebalo da odgovaraju praznom prostoru na DVD-5 medijima. Iako je standardizovana, veličina rasploživog prostora na diskovima zna da varira nešto malo od proizvođača do proizvođača, pa ovaj nedostatak ne možemo u potpunosti da pripišemo autorima. Međutim, iz razloga što je ovo opšte poznata stvar, programeri su mogli da anticipiraju nastanak problema i ugrađeni šablon definišu na manju vrednost koja neće praviti problema čak ni u ekstremnim slučajevima.