Osnovni format za snimanje fotografija kod digitalnih fotoaparata jeste JPEG. Što zbog nepoznavanja funkcija fotoaparata što zbog nestručnosti rukovanja korisnika, snimljene fotografije obično moraju da se dorađuju u nekoj od alatki za obradu fotografija. To samo po sebi nije neki problem sve dok se ne obrati pažnja na jednu „sitnicu”: JPEG je u osnovi format kod kojeg je kompresija takva da dolazi do gubitka informacija. Već i sama fotografija koja je u fotoaparatu snimljena na memorijsku karticu izgubila je određen procenat informacija u odnosu na sliku koja je uhvaćena na CCD čipu. Svaka dalja obrada takve fotografije donosi neminovnost ponovnog snimanja, pri čemu se zbog strukture JPEG formata opet gube dragocene informacije. Problem je u tome što se kod JPEG formata vrši kompresija podataka pri čemu se sa slike uklanjaju neke informacije koje ljudsko oko na prvi pogled ne može da primeti, ali se to i te kako oseti u veličini samog fajla. Ovaj proces je najlakše uporediti sa fotokopiranjem. Kopirani list nikad nije kvalitetan kao originalni, a ako se ta kopija iskoristi za dalje kopiranje, svaka sledeća generacija kopija će biti sve lošijeg kvaliteta.

Postoji li lek za to? Za proces fotokopiranja ne postoji, ali kada se radi o kopijama JPEG fotografija, nije sve izgubljeno. Program po imenu BetterJPEG zamišljen je tako da eliminiše gubitke koji nastaju rekompresijom fotografija. Autori se hvale da BetterJPEG omogućava tzv. lossless (engl. bez gubitaka) transformaciju slika, mada moramo da naglasimo da je to malo preterivanje sa njihove strane. Ovaj program takođe dovodi do gubitaka u informacijama kod JPEG fajlova, ali su zaslugom posebne tehnike snimanja ti gubici kod BetterJPEG-a svedeni na minimum.

Da bismo podrobnije objasnili kako program funkcioniše, moramo da objasnimo principe na kojima se zasnivaju JPEG fajlovi. Svaka JPEG fotografija sastoji se od velikog broja malih nezavisnih blokova koji se nazivaju MCU (Minimum Coded Unit). Njihova veličina je obično 8 x 8, 8 x 16 ili 16 x 16 piksela i to su oni mozaični kvadratići koji se vide kod JPEG slika sa (pre)visokom kompresijom. Kod obrade sa gubitkom podataka ne vodi se računa o ovim blokovima, već se fotografija tretira kao jedna velika grupa piksela. Kod lossless obrade, kao što se dešava i kod ovog programa, vodi se računa o tome koji se blokovi menjaju prilikom obrade. BetterJPEG, umesto da rekompresuje kompletnu fotografiju, vrši rekompresiju samo onih blokova koji su promenjeni, dok sve ostale blokove ostavlja netaknutim. Razlika u pristupu je očigledna, a verujemo da vam je sada i jasno zašto BetterJPEG daje kvalitetniju izlaznu fotografiju od uobičajenih grafičkih alatki.

Nažalost, ovako dobra osnova nije u potpunosti iskorišćena jer su autori u program implementirali tek nekoliko jednostavnijih opcija za obradu fotografije. Na raspolaganju vam stoje rotacija fotografije, odsecanje jednog njenog dela, uklanjanje efekta crvenih očiju i upisivanje tekstualnih informacija preko slike. U ovoj poslednjoj opciji mogu se koristiti i EXIF informacije upisane u JPEG fajl. Nad više fotografija koje su slikane u istovetnim uslovima najverovatnije će se primenjivati isti procesi prilikom obrade i u takvim slučajevima oni se mogu automatizovati kreiranjem makroa. I to bi bilo otprilike sve što BetterJPEG može da uradi.

Ideja na kojoj se program zasniva je odlična, ali je sigurno da treba uložiti mnogo više truda kako bi ona dobila i praktičnu primenu. Ovako, BetterJPEG više služi za demonstraciju mogućnosti algoritma za lossless JPEG obradu nego što zaista može da se praktično iskoristi. Iskreno se nadamo da će se u budućnosti to promeniti.