Način na koji FullShot preuzima odgovornost za grebovanje ekrana jeste putem postavljanja dodatnog skupa ikona. Potrebno je da on bude rezidentan kako bi se Title barovi svih aktivnih aplikacija obogatili svežim dugmićima, odmah pored standardna tri u desnom uglu. Njihovim korišćenjem moguće je pokupiti kompletan sadržaj monitora, aktivan prozor, objekat, region ili dokument. Za ove funkcije su zadužena prva slova engleskih naziva ovih operacija, a „sasvim slučajno” ova grupa karaktera čini takođe jednu reč na istom jeziku, a to je mač (S, W, O, R, D, respektivno za pomenute). Prve dve opcije su razumljive, dok preuzimanje grafike iz objekta pruža mogućnost izbora bilo kog dela željene aplikacije: toolbara, rulera, menija, slajdera, radne površine i svega što predstavlja neku logičku celinu. Region služi za selektovanje pravougaonog skupa piksela proizvoljne veličine, a sadržaj koji obuhvata predstavlja podskup celog ekrana. Poslednje slovo kojim počinje i naša istovetna reč, dokument, ima vrlo interesantnu ulogu. Ukoliko otvorite tekstualni fajl na više strana i odaberete ovu opciju, FullShot neće uslikati samo vidljivi deo teksta, već će automatski skrolovati ekran do kraja dokumenta i tako stvoriti jedinstvenu celinu.

Standardna verzija programa je ostala uskraćena za ovo slovce, ali zato joj je cena „svega” 50 dolara. Sledeća, profesionalna varijanta skuplja je za 30, dok je Enterprise vredna čak 140 novčanih jedinica. Ostale mane verzije koju opisujemo ogledaju se u nedostatku vremenskog određivanja operacija, mogućnosti kreiranja i upravljanja bazom slika, pa i e-mail podrške. Ipak, jedini stvarni propust jeste nepostojanje pomenutog vodoravnog i uspravnog skrolovanja za sve dokumente većih formata.

Dodatnih opcija „najsiromašnije” instance ima zaista mnogo. Tu je grebovanje dela ekrana slobodnom rukom, uključivanje višestrukih rulera, proračun veličine izlaznog fajla za preko deset različitih grafičkih formata, primena efekata bacanja senke, Veniša (izbeljivanja), iluzije cepanja, kreiranje okvira, dodavanje teksta, linija ili prostih geometrijskih oblika, pa i visoka kontrola nad prisutnim bojama. Krajnje slike možete flipovati, rotirati, isecati, blurovati, ali i isticati neki njihov deo (highlight).

Pored cene, najveći nedostatak FullShota jeste nemogućnost preuzimanja sadržaja direktno iz bafera grafičke kartice (prilikom gledanja filmova, video-klipova, televizije, DVD naslova). Iako neopozivo vešt i dobro ispeglan, komfor FullShot Standarda je u velikom broju slučaja lakše zameniti nekom besplatnom alternativom, dok su verzije sa glavnim adutom (’D’) još uvek preskupe.