Godina 2001. označila je prekretnicu u našem poimanju Interneta: sa uzletom dot-com industrije i nakon globalno značajnog događaja kakav je bio 9/11, kompjuter je prestao da bude samo poligon za igranje igara i testiranje hardverskih odnosno softverskih mogućnosti. U trenutku smo shvatili njegovu socijalnu vrednost, sveobuhvatnu interakciju koju do tada nije bilo moguće u potpunosti ostvariti. Dot-com kompanije kao što su eBay, Google, Yahoo! i druge pomeraju granice eksploatacije Interneta različitim novim Web servisima, a njegova socijalizacija, decentralizacija i integracija različitih gedžeta i aplikacija u sledećim godinama dostiže maksimum. Internet je definitivno doživeo upgrade!

Kovanicu „Web 2.0” kreirao je 2004. godine Tim O’Rajli, aludirajući na upgrade verzije različitih programa. Osnivač je izdavačke kuće i vatreni pobornik open source inicijative, a kovanica je upotrebljena da bi definisala nove veze između velikog broja različitih Web servisa koji su omogućili dinamičniji i ličniji metod komunikacije na Internetu putem kreiranja socijalnih grupa i drugih oblika globalne interakcije. Po toj logici, fraza Web 1.0 bi se odnosila na ono što još uvek predstavlja naše viđenje Interneta! Statistički gledano, kod nas preovlađuju loše kodirani statični Web sajtovi, mnogi nikada nisu „osveženi”, a upotrebom i poznavanjem mogućnosti korišćenja i pretraživanja Internet servisa još uvek nismo u potpunosti ovladali.

Tabela koju dajemo predstavlja pokušaj da se definiše razlika stvorena tokom deset godina razvoja Interneta i kreira slika savremene on-line komunikacije. U nju nisu inkorporirani odnosi sa non-Web uređajima kao što su iPod, mobilni i PDA uređaji, iako i oni komuniciraju putem on-line metoda i utvrđenih aplikacija (npr. podcast).

Očigledna je suverenost aplikacija koje ne bi ni postojale van on-line okruženja pošto kreiraju oblik i dobijaju preimućstvo tek nakon socijalnog povezivanja i učešća. To su Flickr, Wikipedia, del.icio.us, Google Adsense, Technorati i drugi. Ne smemo zaboraviti torent programe, blogove, wiki projekte i sve ostale koncepte čija je ekspanzija tokom proteklih godina prouzrokovala da se Internet pretvori u ogromnu socijalnu mrežu na kojoj su vizionari poput Amazona, Googlea i Yahooa lako profitirali. Sakupljanje i uvećavanje kolektivne inteligencije postalo je glavni princip Weba 2.0, a od različitih načina angažovanja korisnika nastala je prava nauka. Uzmimo za primer StumbleUpon, o kojem smo pisali u prošlom broju: brojke govore da je više od šest miliona različitih Web stranica razmenjeno među korisnicima Firefoxa, i to sistemom preporuke, iz ruke u ruku. Jasno je da to znači pravu socijalnu revoluciju koja u potpunosti menja i sam koncept surfovanja Internetom.

S tehničke tačke gledišta, kreiranje novih Web standarda moralo je da prati sociološki bum. Ulagalo se u razvoj standarda i tzv. socijalnog softvera različitih vrsta, od IM-a, foruma i p2p tehnologije do MMOG-ova. Jedna od karakteristika Weba 2.0 jeste korišćenje naprednih tehnika kao što su Ajax ili Adobe Flash za stvaranje bogatih Internet sadržaja, ali i XML standard koji omogućava tzv. Web feed. Ukratko, sada imamo sajtove koji se osvežavaju svakih 15 minuta o čemu smo (preko protokola RSS ili Atom) odmah obavešteni! Ipak, možda najbolji primer novih tehnoloških principa na kojima se zasniva Web 2.0 predstavlja p2p model. Zahvaljujući njemu, došlo je ne samo do decentralizacije Interneta već i do ispunjenja svih dečjih snova - „što nas se više, biće nam lepše”. I bi tako...

Postoje i kritičari ovakvog načina razmišljanja i shvatanja Interneta kao nekog živog bića koje evoluira. Prevashodno su u pitanju oni kojima je zbunjujuć ovakav koncept Interneta i Web sajtova, a tu su i oni koji se moraju žestoko potruditi da softverom isprate nove tendencije. Verujemo im, zaista je neverovatno kada se na jednoj strani nađe ovakav line-up informacija kao na sajtu www.originalsignal.com. A kao i uvek, tu su i skeptici koji Web 2.0 nazivaju „samo još jednim pokušajem da se napravi novi poslovni lanac”, sličan onom koji je odlikovao stvaranje Interneta kakav smo do sada poznavali. Da li mi grešimo ili je u pitanju novi rat, videćemo veoma brzo pošto je već u najavi i projekat „Web 3.0”!