Oko izlaska Windowsa Vista na tržište podigla se tolika prašina da se čak ni odgovorni ljudi u Microsoftu, u svojim najluđim snovima, tome nisu nadali. Svi relevantni mediji posvećeni informacionim tehnologijama bruje o tek pristiglim Beta izdanjima, vizuelnim poboljšanjima, novim verzijama uključenih programa, hardverskoj zahtevnosti... Ipak, stvar koja je privukla najviše pažnje većine „kritičara” jeste novi upravljački interfejs maštovito nazvan AERO.

Ukoliko ste u SK 8/2006 na stranicama „Test Runa” čitali prikaz verzije Beta 2 sledećeg Windowsa, onda su vam prilično jasne sve prednosti i mane AERO korisničkog okruženja. Iako nas od pojavljivanja finalnog izdanja Viste na tržištu deli još dobrih nekoliko meseci, treba znati da se u (nekim) prednostima upravljačkog interfejsa AERO može uživati već sada - bez instaliranja Beta verzije operativnog sistema. Sve što treba uraditi jeste preuzeti sa Mreže program pod nazivom Vista Customization Pack (u daljem tekstu VCP) i pokrenuti instalaciju.

U pitanju je svojevrsni shell replacement alat osmišljen tako da putem automatizovanog procesa instalacije (uz gotovo nikakvo učešće korisnika) postojeće sistemske datoteke osveži modifikovanim verzijama koje će doneti potrebno unapređenje na polju vizuelne prezentacije korisničkog interfejsa. Da biste VCP uopšte mogli da pokrenete na svom računaru, potrebno je da na hard disku imate instaliran operativni sistem Windows XP prikrpljen aktuelnim paketom izmena i dopuna SP2.

Nakon instalacije, poboljšanja su vidljiva na svakom koraku. Izgled prozora, komandnih ikonica/dugmića, taskbara, pa čak i Start menija u potpunosti je identičan onom viđenom u Beta verziji Viste. Pored toga, mesta se našlo i za nekoliko autentičnih tapeta za desktop, kao i dva Aurora skrin-sejvera (da bi oni mogli da se pokrenu, potrebno je instalirati popularni kodek XviD). Promenu su doživeli i pojedini sistemski meniji tako da se vizuelnim podešavanjima sada može pristupiti iz bolje organizovane sekcije Display Properties (na jednom ekranu nalaze se opcije putem kojih se pozivaju funkcije vezane za promenu pozadina, aktiviranje grafičkih tema, definisanje skrin-sejvera...), dok se vitalnim sistemskim podešavanjima pristupa iz unapređenog odeljka System Properties.

U praktičnom radu VCP se pokazao vrlo dobro. Tokom perioda testiranja nismo naišli na nepredviđene pojave niti smo iskusili bilo kakve padove u performansama rada sistema. Potonje je od posebnog značaja, posebno zato što je poznato da se gotovo kod svih sličnih programa lepši vizuelni identitet skupo naplaćuje sistemskim resursima. Na svu sreću, ovde to nije slučaj. Još jedna lepa stvar jeste podatak da je, ukoliko vam se VCP ne bude svideo, paket poboljšanja moguće ukloniti sa sistema jednim klikom miša i vratiti se generičkom XP okruženju.