Postoje dve vrste modema: „hardverski” i „softverski”. Prva grupa je u potpunosti kompatibilna sa svim operativnim sistemima, dok drugi predstavljaju kombinaciju hardverskog čip-seta i softverskog kôda. Razlika im je prvenstveno u ceni. Proizvođači često pribegavaju maksimizaciji dobiti uz minimizaciju troškova, to jest uvaljuju veći krš za manje pare. Winmodemi su softverski modemi koji, logično, spada u ovu drugu kategoriju. Najveći problem s njima je to što je drajverska podrška pisana isključivo za Windows te čini noćnu moru za Linux.

Linmodem je naziv koji se odomaćio u ovim vodama, a predstavlja Winmodem koji je adekvatno konfigurisan da radi pod Linuxom. Interesantno je što, i pored neprestanog rasta Linux zajednice, još uvek nije pronađen jednostavan lek za ovaj problem.

Doktore, ima li šanse?

Prvi korak u procesu oživljavanja vašeg modema u Linuxu jeste pitanje da li ga je uopšte moguće instalirati. Na adresi http://linmodems.technion.ac.il/packages/scanModem.gz">linmodems.technion.ac.il/packages/scanModem.gz (65 KB) možete da preuzmete jednostavan alat koji može da vam pruži odgovor.

Pošto ste pokupili arhivu iz Windowsa, kopirajte je na FAT, FAT32 ili NTFS particiju koju ste prilikom instalacije Linuxa izabrali za automatsko montiranje. Recimo da je to „C” particija, u najnižem hijerarhijskom nivou („C:\scanModem.gz”), a pretpostavimo da je lokacija koju ste izabrali za montiranje „/mnt/disk_c”.

Restartujte mašinu i pređite u Linux svet. Prijavite se kao administrator (root), a potom, bilo pod okriljem konzole (xterm, konsole, gnome-terminal) ili u potpunosti van grafičkog okruženja, pređite u folder home. To možete postići jednostavnom kombinacijom unošenja komande „cd /root” i pritiska tastera ’Enter’. Kreirajte privremeni folder, recimo temp, komandom ’mkdir temp’. Ono što sledi jeste kopiranje arhive koju ste preuzeli na ovu novu lokaciju.

U zavisnosti od lokacije na kojoj vam se montira disk pri podizanju Linuxa, zamenite „/mnt/disk_c” pravom (recimo „/mnt/data”, „/mnt/win” ili već kako ste podesili). Prilagodite narednu komandu svom sistemu, pa unesite: ’cp /mnt/disk_c/scanModem.gz /root/temp’. Potom i vi pređite tamo i otvorite paketić. Prvo ide ’cd /root/temp’, pa ’gzip -d scanModem.gz’. Kako biste mogli da pokrenete otpakovani binarni fajl, morate mu dodeliti execute dozvole: ’chmod +x scanModem’.

Pošto je priprema završena, pokrenite program unošenjem „./scanModem”. Ono što vas zanima jeste da li se u prvim redovima „referata” koji se ispisuje nalazi informacija o pronađenom modemu. Ukoliko je to slučaj, u nekom desetom-jedanaestom redu možete naći podatke o čip-setu na kojem se bazira vaš modem.

Ako ste sve ovo radili u X-u, KDE-u, Gnomeu ili nekom četvrtom okruženju, dovoljno će vam biti korišćenje scroll bara za iščitavanje prvih redova scanModem manifesta. Ukoliko ste pak sve ovo radili van grafičkog okruženja, da biste došli do prethodnih redova terminala potrebno je koristiti kombinaciju tastera ’Shift’ i ’Page Up’ (logično, ’Page Down’ ide u suprotnom smeru).

Imamo puls

Među Winmodemima su najrasprostranjeniji oni sa Lucent (Agere) čip-setom. Drugi po redu je Intel, a u stopu ga sledi Conexant. Intel nudi zaista kvalitetne drajvere sa odgovarajućim uputstvima na http://developer.intel.com/design/modems/support/drivers.htm. S druge strane, kompanija koja je preuzela na sebe Linmodem podršku za Conexant, a koja nema veze sa proizvođačem čipa, veoma se obezobrazila. Donedavno su njihovi drajveri bili potpuno besplatni (kao i 98,4% stvari u Linux svetu), dok sada besplatna verzija drajvera omogućava samo transfer od 14,4 Kbit/s, dok za punih 56 Kbit/s zahtevaju da im se iskešira dobrih 15 dolara! Vrlo, vrlo podlo.

Lokacije ka drajverima za druge čip-setove možete naći na http://linmodems.org">linmodems.org, pri čemu za neke još uvek ne postoji čak ni ovako „lak” način za instaliranje. Mi ćemo se zadržati na Lucentu, pošto je daleko najrasprostranjeniji.

Brzo ga operišimo... anestetik...

Iako se na osnovu Linux distribucija lako mogu napraviti odgovarajući samoinstalirajući paketi (Debian, Slackware, RadHat...), mi ćemo rad bazirati na zajedničkoj osnovi svih - izvornom kôdu.

Pod pretpostavkom da radite na kernelu serije 2.4 (recimo distribucija Slackware 10.1 o kojoj smo nedavno pisali), preuzmite paketić http://www.sfu.ca/~cth/ltmodem/ltmodem-8.31a10.tar.gz (566 KB). U slučaju drugih verzija kernela, pogledajte http://www.sfu.ca/~cth/ltmodem/#sources i pronađite odgovarajući.

Istim postupkom kao i kada je u pitanju bio scanModem.gz, paket iz Windowsa dopremite do odgovarajuće particije, restartujte kompjuter i ponovo se prijavite kao root. Kako modem ne biste instalirali u privremeni folder, napravite nešto trajnije rešenje u najnižem nivou stabla Linux particije, recimo folder /install/modem. To se postiže korišćenjem komande „mkdir /install/modem -p” (sufiks „-p” dodajemo kako bi bili kreirani svi nedostajući parent folderi, u ovom slučaju „/install”). Prekopirajte arhivu u ovaj folder: „cp /mnt/disk_c/ltmodem-8.31a10.tar.gz /install/ modem” (kao i pre, upišite stvarnu lokaciju izvornog fajla). Nastavite sa „cd /install/modem”, pa „tar xfvz ltmodem-8.31a10.tar.gz”. Pređite u novootpakovani folder komandom „cd ltmodem-8.31a10” i izlistajte njegov sadržaj uz pomoć „ls”. U folderu stoji više binarnih fajlova, a vama je potreban build_module, kako bi modem bio instaliran u vidu modula. Pokrenite ga koristeći „./build_module”. Verovali ili ne, dalji postupak se svodi na 12 (i slovima: dvanaest!) pritisaka na taster ’Enter’. Naravno, sačekajte da vas tok instalacije priupita za nešto, pa ga tek onda „zveknite”.

Pošto prilikom instalacije prosečne distribucije dobijate pitanje da li želite da instalirate modem i na koju lokaciju, nezavisno od odgovora najčešće dobijate spreman fajl /dev/modem (tj. symlink na device node /dev/ttyS0, što je određeno pri instalaciji distribucije, i nije obična datoteka!), a koji je potrebno ukloniti. Komanda koja je sada na redu jeste „rm /dev/modem”, a onda možete da nastavite s instalacijom modula. Preostala su dva koraka: „./ltinst2” i, konačno, „./autoload” koji će napraviti sve potrebne veze. Vaš Linmodem je spreman!

Pre nego što nastavimo s terapijom, napravimo kratak osvrt na ogorčeni Conexant i drugoplasirani Intelov čip-set. Conexant nudi besplatan set drajvera u vidu već kompajliranih arhiva za različite distribucije, ali je njihovim korišćenjem protok modema ograničen na 14,4 K, što je, složićete se, užasno. Da biste bili u mogućnosti da doživite 56 K, potrebno je uplatiti pomenutu sumu od petnaest dolara. Najiskrenije se nadamo se da se niste zaglavili s ovim čip-setom.

Intelovi drajveri se preuzimaju uz svega nekoliko klikova s pomenutog matičnog sajta. Dalje je potrebno slediti Lucent analogiju i na isti način proslediti preuzetu arhivu u novi folder i otpakovati je. Potom u njenom folderu treba pokrenuti nešto tipa „make clean”, „make 536”’ (preciznije, broj je oznaka čip-seta modema) i konačno „make install”. Više možete saznati u okviru readme.txt fajla u arhivi.

Sestro, gazu

Pošto je modem dugo bio u komi, pravi je trenutak za poslednju proveru da li je sve u redu. Pošto se to utvrdi, potrebno je lagano preći na konektovanje (bez naglih pokreta).

Pokrenite kppp (’Alt-F2’ poziva run). Izaberite Configure, pa Modems tab. Ako u listi ne vidite unos „modem”, idite na New. Za ime novog modema unesite samo „modem”, a za modem device izaberite „/dev/modem”. Flow control podesite na „Hardware [CRTSCTS]”, Line termination „CR”, a za brzinu konekcije slobodno uzmite najvišu moguću vrednost (460800). Use lock file treba da bude „štikliran”, a modem timeout obično nije potrebno menjati (ali je za starije telefonske centrale poželjno povećati ga). Ukoliko ste već imali unos „modem” na listi, proverite informacije o njemu klikom na Edit, a potom ih usaglasite sa prethodno navedenim.

Ove opcije bile su deo Device taba. Sledi pristup tabu Modem. Default podešavanja su ovde korektna tako da pređite na Query modem. Pretraživanje modema je automatsko i, ako je sve adekvatno namešteno, rezultat će biti odgovori na osam ATIx upita modemu, među kojima ćete biti u prilici da vidite i koji je vaš čip-set. Ako nešto nije ispravno konfigurisano, dobićete odgovor „Modem busy” ili „Unable to open modem”.

Izađite iz kppp-a uz pomoć dva klika na OK i jednog na Quit i pređite na...

Lagane vežbe za razmrdavanje

Uključite jednu diodu... Isključite... OK, mislim da smo spremni za jednu blagu Internet konekciju.

Većina Internet provajdera, iako poseduje klasična podešavanja TCP/IP-a, dozvoljava neometan rad i bez njihovog unošenja. Ipak, pošto je pacijent zdrav i jedar, predlažemo vam da odvojite koji trenutak i podesite i njih.

Prijavite se kao root, ako već niste, i uđite u X („startx”). Pokrenite bilo koji tekst editor (kedit, gedit, kwrite, xedit, joe...) i otvorite fajl /etc/resolv.conf. Unesite „nameserver”, pa prvi set vrednosti koje vam je provajder podario, pa ponovo „nameserver” i drugi red brojki, pa konačno ’Enter’. Na primer: „nameserver 217.26.64.130”, pa u narednom redu „nameserver 217.26.64.131”, pa prazan red. Sačuvajte editovani fajl i izađite iz aplikacije.

Ponovo uđite u kppp i zaputite se na Configure. U okviru prvog taba Accounts izaberite New, a potom Manual Setup. Izaberite ime za vašu konekciju, unesite broj telefona i isključite Store password iz sigurnosnih razloga. OK vas vraća na prethodni ekran na kojem je potrebno ići na Misc tab. Štiklirajte prvu, treću, četvrtu i petu opciju, a ostale isključite. Sada vas OK vodi na prvi ekran programa. Pod Connect to, preko padajućeg menija, izaberite vašu konekciju, unesite vaš username i lozinku i napokon kliknite na Connect.