Šta je BIOS i koja je njegova uloga u računaru? Reč BIOS je skraćenica od Basic Input Output System to jest Osnovni sistem za ulaz i izlaz. Tehnički, BIOS predstavlja osnovni način na koji operativni sistem, pa samim tim i korisnik računara pristupa hardverskim komponentama računara. Napredniji korisnici su sigurno dolazili u situaciju da čačkaju po opcijama u BIOS-u i poznato im je da se preko BIOS-a mogu podešavati razne stvari, počev od frekvencija procesora i magistrala na ploči, dodele interapta, prepoznavanja hard diskova, pa do uključivanja i isključivanja pojedinih komponenti kao što su USB habovi i integrisane zvučne i grafičke kartice. Međutim, BIOS kakav mi znamo star je dvadeset godina. Od pojave AT računara arhitektura i način pisanja BIOS-a nisu se mnogo menjali. Vremenom su se među proizvođačima BIOS-a izdvojila dva imena - American Megatrends (AMI) i Phoenix Technologies Limited (proizvođač Award BIOS-a).

Trenutno postoje dve specifikacije za BIOS budućnosti: Intel je napravio specifikaciju pod imenom Extensible Firmware Interface (EFI) koju je usvojio AMI i na osnovu koje je napravljen Aptio. S druge strane, Phoenix svetu nudi Core System Software (CSS) i proizvod pod imenom TrustedCore.

EFI, Intelov veliki san

Za razliku od klasičnog BIOS-a koji je pisan u asembleru, EFI BIOS je napisan u nekom od naprednih jezika kao što je C++. Ono što EFI definiše jeste nov model interfejsa između operativnog sistema i firmvera. Interfejs se sastoji od tabela koje sadrže opis sistema i od servisa koji su potrebni za podizanje i rad operativnog sistema.

Najveća prednost EFI-ja je proširivost. Ona potiče od modularne arhitekture BIOS-a i donosi posebne mogućnosti kao što je izvršavanje posebnih programa pre podizanja operativnog sistema. EFI BIOS bi podsećao na mini-operativni sistem bez grafičkog interfejsa visoke rezolucije putem kojeg bi korisnik mogao da pokreće posebne programe kao što su antivirusi i programi za dijagnostiku sistema preko Interneta.

Međutim, najveći napredak se ostvaruje u oblasti pisanja drajvera. Današnji drajveri su zasnovani na operativnom sistemu i programskom interfejsu definisanom u njemu. Za svaki operativni sistem drajveri se moraju pisati iznova. EFI specifikacija predviđa programski interfejs u samom BIOS-u. Tako se drajveri više neće pisati za operativni sistem, već za sam BIOS, te će uz male izmene moći da rade na gotovo svim operativnim sistemima.

CSS, mrežni BIOS

CSS, osim specifikacije, predstavlja čitavu familiju softvera, kao i modularnu arhitekturu BIOS-a. Zasnovan je na činjenici da su računarski sistemi danas uglavnom umreženi, kao i da veliki broj različitih uređaja koji se povezuju na računar pristupa mreži. CSS ovoj činjenici izlazi u susret time što nudi osnovu za korišćenje mrežnih sposobnosti računara za potrebe boljeg iskorišćenja hardvera. Pored samog BIOS-a, CSS nudi i posebne aplikacije koje bi iz njega mogle da se izvršavaju. U njih spadaju antivirusni programi, kao i programi za dijagnostiku i oporavak sistema.

CSS je zasnovan na Microsoftovoj .NET platformi i namenjen je prvenstveno Windows operativnim sistemima. Phoenix najavljuje da će napraviti svu potrebnu dokumentaciju kako bi proizvođači drugih operativnih sistema mogli da iskoriste mogućnosti CSS-a, ali postoji mišljenje da bi CSS mogao biti samo još jedan vid monopolizacije koju Microsoft pokušava da sprovede.

Moglo bi se reći da CSS predstavlja integrisanje BIOS-a u operativni sistem (prvenstveno se misli na porodicu Windows). Operativni sistem, a samim tim i korisnik, mogao bi direktno da pristupa svakoj hardverskoj komponenti računara, čak i preko mreže. Firmver svakog uređaja bi mogao da se nadograđuje putem šifrovanih Internet veza, a sami uređaji bi imali mogućnost korišćenja mreže.

Ovo otvara mnoga sigurnosna pitanja. Pre svega, u slučaju postojanja bezbednosne rupe u operativnom sistemu, napadač bi preko Interneta mogao da pristupi samom hardveru računara i iskoristi ga za svoje potrebe ili ga pokvari (npr. namerno loše flešuje matičnu ploču). Povrh toga, rezultat zajedničkog rada Phoenixa i Microsofta je mogućnost inkorporiranja sistema za upravljanje kopirajtom (npr. DRM). Time bi se vlasnicima autorskih prava omogućilo da prate korišćenje svojih proizvoda (softvera, audio i video sadržaja) na nivou krajnjih korisnika, što bi predstavljalo ozbiljno narušavanje privatnosti.

Ko je bolji?

Polemika o oba standarda uveliko traje. S jedne strane se nalazi EFI koji je po mnogima sasvim logičan izbor jer predstavlja baš ono što se traži - „bolji BIOS”. Intel je već objavio svu neophodnu dokumentaciju za razvoj EFI BIOS-a.

S druge strane, CSS nudi poboljšavanja BIOS-a na jedan potpuno drugačiji način koji je više orijentisan ka krajnjem korisniku. Na Internetu je aktuelno mnogo diskusija koje se tiču opravdanosti CSS-a i razmatraju loše strane njegove popularizacije, kojih potencijalno ima mnogo. Pre svega, CSS-u se zamera orijentisanost ka Windows platformi i velika ranjivost u slučaju bezbednosnih rupa. Takođe, mogućnost špijuniranja korisnika i nadziranja sadržaja kojima oni pristupaju ne izgleda lepo u očima javnosti.

• • •

I Phoenix Technologies i American Megatrends su već napravili BIOS-e bazirane na ovim tehnologijama, kao i razvojna okruženja za obe platforme. AMI je na tržište izbacio Aptio, posebnu matičnu ploču sa potrebnim softverom za razvoj i testiranje firmvera po specifikaciji EFI. Phoenix nudi gotovo rešenje u vidu TrustedCore paketa proizvoda. Obe varijante predstavljaju veliki napredak u odnosu na sadašnje stanje stvari, ali ostaje da se vidi koja će doživeti veću popularnost.