Vladimir PISODOROV

1. april 2025.

Zaista propuštate puno toga ukoliko i dalje odolevate porivu za emuliranjem prenosivih igračkih konzola. Biblioteka dostupnih igara je zastrašujuća, mada razumemo razloge za oklevanje. Pre svega, naslovi su pisani za igranje „u pokretu”, a sam hardver koncipiran je tako da omogući specifičan način uživanja u sadržaju. Tasteri za upravljanje razmešteni su unikatno, a nije neobično da same konzole donose određen nivo posebnosti. Baš takav je i Nintendo DS, koji sa svoja dva ekrana - jednim osetljivim na dodir, predstavlja pravi izazov kada je emulacija u pitanju.

U prošlom broju pisali smo o istoriji i dostignućima konzole, baš kao i o najboljim igrama. Ono što tada nismo precizirali jeste način na koji možete da proverite kvalitet dostupnih naslova ukoliko ne posedujete neki od modela konzole. Ovog puta, ispravljamo grešku i pažnju vam skrećemo na projekat melonDS. U pitanju je emulator svih verzija popularne Nintendove prenosive konzole, koji se lako postavlja u rad, dok je hardverski minimalno zahtevan.

Iako njegovi autori kažu da će vam za pokretanje emulatora biti potrebni odgovarajući firmveri, u praksi se pokazalo da to nije uvek tako. Da bi akcija počela da se „odmotava” na ekranu, preko padajućeg menija dovoljno je program uputiti na željeni ROM i emulacija će započeti. Nažalost, melonDS je ostvarenje starog kova, pa se o prikazu sadržaja kolekcije nije vodilo previše računa, a to znači da nije moguće izraditi vizuelno upečatljivu listu dostupnih igara, ukrašenu omotima i kutijama. Umesto toga, sadržaj se učitava pojedinačno, uz automatsko resetovanje virtuelne konzole.

Podrazumevano, orijentacija ekrana je vertikalna, ali to može da se promeni, pa čak je moguće akcenat baciti na bilo koji od njih, što rezultuje disproporcijom veličine. Ukoliko se mnogo toga ne dešava na jednom, fokus prebacujete na drugi i obrnuto. Naravno, u bilo kom momentu može da se izvrši i rotiranje prikaza, koje se obavlja u koracima od po 90 stepeni. Pored toga, moguće je igrati se sa različitim odnosima stranica, ali i definisati razmak između ekrana kako bi se postigao privid rada na pravoj konzoli.

Osim softverskog renderinga, melonDS podržava samo još OpenGL, uz mogućnost upscaleovanja sadržaja. Za razliku od većine emulatora, melonDS ovde ne nudi previše manevarskog prostora, jer nije reč o emulaciji 3D aždaje poput PlayStation 2, pa da je tako nešto neophodno. Zbog toga, autor ističe da mu je preostalo puno vremena koje je usmerio na povećanje preciznosti emulacije, a to dalje znači da je melonDS projekat koji se još uvek nalazi u fazi razvoja.

Kada su mogućnosti programa u pitanju, melonDS vas nikako neće razočarati. Podržano je snimanje pozicija, baratanje „varanjima”, na raspolaganju je podrška za eksterne kontrolere, tu je i mogućnost multiplayer igranja, emuluacija kamere, mikrofona, čak i otvaranja/zatvaranja konzole. Jednom rečju, prisutno je sve što je potrebno da se u vode emulacije otisnete uz samopouzdanje. Stvari na kojima se radi jesu podrška za Wi-Fi, emulacija modela DSi, emulacija porta za „ubacivanje” kertridža za Game Boy Advance i tako dalje. Nažalost, autor projekta pati od hiperkinetičkog poremećaja, pa je u poslednje vreme razvoj programa znatno usporio. Potonja iteracija objavljena je krajem prošle godine i nema jasnih naznaka kada bi mogli da se nadamo novoj.

U radu, melonDS ostavlja dobar utisak, mada nismo imali prilike da prođemo baš kroz celu biblioteku igara. Ono što smo isprobali, a to je najmanje 50 naslova koji su nam najbliži srcu, radilo je odlično. Neke stvari nam nedostaju, kao što je, na primer, mogućnost „peglanja” prikaza grafičkim filterima (mada to ne bi donelo povećanje preciznosti, što je osnovni cilj), sveobuhvatan prikaz biblioteke igara, ali i mogućnost korišćenja ukrasnih okvira, koji bi upriličili utisak da se igre pokreću na džinovskom, virtuelnom DS-u, CRT televizoru ili čemu već odaberete.

Ukoliko tražite precizan emulator Nintenda DS, koji, pritom, donosi odličnu kompatibilnost, dobre performanse i korišćenje, praktično, bez podešavanja, melonDS je projekat kome treba da se okrenete. Naravno, sve ovo pod uslovom da ne mirišete previše okruženja poput RetroArcha i sličnih, a koja bi vam ostavila daleko više manevarskog prostora, uz gomilanje (nepotrebnih) emulatora pod jednom kapom.