Dejan MISOJČIĆ

1. april 2025.

Želite da instalirate novu aplikaciju ili servis, ali ste zabrinuti da ne ugrozite bezbednost i integritet operativnog sistema? Možda ista ta aplikacija/servis zahteva drugačiju verziju operativnog sistema od onog koji redovno koristite? Da li želite da isprobate nešto egzotičnije, kao što je, na primer, Linux? Možda spadate u grupu naprednih korisnika koja na jednom kompjuteru želi da instalira više servera raznih namena?

Pravi odgovor na sva ova pitanja predstavljaju platforme za virtuelizaciju. Među njima, de facto standard već dugo predstavlja VMware ESXi, ali prvi i dostojni pretendent na presto, a pri tome open source i besplatan, jeste Proxmox Virtual Environment (u daljem tekstu PVE).

PVE je razvijen na Debianu, uz modifikovani kernel LTS Ubuntua i može da se instalira na svakom x86 kompatibilnom hardveru. Donosi podršku za Intel i AMD procesore (Intel VT-x i AMD-V), a autori na sajtu obećavaju „skoro” izvorne performanse. Takođe, PVE ima opciju PCI i USB passtrough, odnosno direktan pristup fizičkom hardveru povezanom preko USB ili PCI magistrale. Tako, na primer, na host računar možete da instalirate PCI mrežnu karticu i na taj način dosegnete maksimalne mrežne performanse. Ili, verovatno još bitnije, instalirate Nvidia ili AMD grafičku karticu i na taj način dobijete mogućnost korišćenja profesionalnog softvera zavisnog od GPU-a, a možda čak zaigrate i neku manje zahtevnu igru. Direktan pristup hardveru nije dozvoljen višestrukom broju virtuelnih mašina istovremeno, pa i to treba uzeti u obzir.

Operativni sistemi

Što se tiče operativnih sistema koji mogu da se instaliraju na virtuelne mašine, spisak je zaista dug i obuhvata sve distribucije Linuxa, BSD i Solaris derivate, sve verzije Windowsa (od Windowsa 95 do Windowsa 11), Android i tako dalje. Pored virtuelnih mašina, podržani su i LXC kontejneri. Razlika u odnosu na virtuelne mašine je ta što LXC kontejneri dele resurse sa host sistemom (odnosno PVE). Zbog toga, ograničeni su na instalaciju samo Linux varijanti operativnih sistema (jer je i sam PVE, kao što je već rečeno, baziran na Linuxu).

Ako se pitate kada se koriste virtuelne mašine, a kada kontejneri, nema jasnog odgovora, jer (osim kada operativni sistem nalaže korišćenje virtuelne mašine) možete da koristite i jedno i drugo. Uopšteno, važi pravilo da ukoliko pravite test okruženje za koje znate da ćete ga kratko koristiti, a zatim obrisati, koristite kontejnere. Kontejneri dele resurse sa host sistemom, pa samim tim mogu i da ugroze integritet host sistema. Ako očekujete takve probleme, koristite virtuelne mašine. Kontejneri su manje zahtevni, a uz to su i prenosiviji.

Kada su u pitanju mrežne opcije, PVE koristi bridge model mrežne veze. Praktično je u pitanju virtuelni switch, pa može da se koristi više bridge instanci za odvojene mrežne domene. Za skladištenje podataka podržani su različiti lokalni i udaljeni sistemi. Mogu da se koriste i image fajlovi koji sadrže diskove virtuelnih mašina, kontejnera, ISO image fajlova.... Ovde je važno napomenuti da PVE podržava i uvoz „suparničkih” formata, pa je, tako, moguće učitati VirtualBox i VMware ESXi formate image fajlova.

Za korisnike kojima je potreban neprekidan rad, tu je opcija korišćenja HA (High Availability) klastera. Ugrađen je interni firewall, kako bi se obezbedila bezbednost sistema. Jako korisna opcija je izrada snimka trenutnog stanja (snapshot). Ova opcija je dostupna za svaku virtuelnu mašinu/kontejner i može da se izradi više ovakvih snimaka. Zgodna stvar kada se plašite da će neka akcija ugroziti integritet virtuelne mašine. Autori nude i zasebnu alatku pod nazivom Proxmox Backup Server, koja služi za automatski backup kompletnih virtuelnih mašina i samog PVE. Jako interesantna opcija je i ungneždena (nested) virtuelizacija, odnosno opcija da instalirate PVE unutar virtuelne mašine pokrenute na PVE.

Korisničko okruženje

Nakon instalacije (koja se ne razlikuje bitno od instalacije drugih operativnih sistema), monitor vam, praktično, više neće biti potreban i sistemu pristupate preko veb-interfejsa. Za ljude vične korišćenju terminala, prisutna je i ta opcija. Ostali će koristiti već pomenuti veb-interfejs i možemo da kažemo da je on organizovan prilično intuitivno. U levom prozoru je hijerarhijski prikaz hosta i virtuelnih mašina/kontejnera, u srednjem kontekstualni meni, a u desnom glavna forma koja prikazuje informacije izbrane putem menija. U donjem delu je Task/Log prozor.

U gornjem desnom uglu su opcije vezane za korisnika i podešavanje sistema, a najinteresantnija su dva plava tastera za kreiranje virtuelne mašine i kontejnera. Klikom na jedan od ova dva tastera dobijate opcije za izradu kontejnera/virtuelne mašine, podeljene po tabovima. U okviru taba General nalaze se opšti parametri, kao što su naziv, VM ID, pripadnost poolu i tako dalje. Tab OS sadrži informacije o operativnom sistemu koji će se koristiti, kao i izbor instalacionog image fajla. U okviru taba System nalaze se opcije za izbor hardvera i BIOS-a. Sledeći tab je Disks i ovde se nalaze opcije za skladištenje podataka.

Bitno je napomenuti da PVE inteligentno deli resurse, pa će, tako, prostor koji rezervišete virtuelnoj mašini biti dostupan unutar same virtuelne mašine, ali će u okviru PVE biti iskorišćen samo onaj prostor koji je virtuelna mašina realno iskoristila. Na ovaj način možete da alocirate više skladišnog prostora nego što realno imate na svim virtuelnim mašinama. U narednoj kartici - CPU, podešavate opcije procesora (broj procesora i jezgara) i birate tip emulacije. I ovde važi pravilo da možete da alocirate višak procesorske snage, a virtuelna mašina će koristiti onoliko koliko joj je potrebno. Naredni tab, pod nazivom Memory, služi za rezervaciju RAM-a i opet važi već pominjano pravilo deljenja resursa. Ostaje još kartica Network sa mrežnim podešavanjima i komplement u kome ćete potvrditi odabrane postavke.

Nakon kratkog vremenskog perioda, virtuelna mašina je kreirana i možete da je pokrenete. Ukoliko ste definisali instalacioni medijum, pokrenuće se instalacija na isti način na koji bi se odvijala i u slučaju instalacije sistema na fizičkom kompjuteru sa USB-a. Tok instalacije pratite preko konzole. Nakon završetka instalacije, sistem koristite kroz konzolu ili preko veb-interfejsa, u zavisnosti od prirode instaliranog sistema. Važno je napomenuti da sva podešavanja vezana za resurse mogu i naknadno da se menjaju, ukoliko utvrdite da je to potrebno učiniti za neku virtuelnu mašinu.

Postoji i drugi način kreiranja i instalacije operativnih sistema na virtuelnim mašinama/kontejnerima, a to je upotreba pomoćnih skripti (helper scripts). One omogućavaju automatizovano kreiranje i instalaciju virtuelnih mašina i kontejnera. Na adresi i.sk.rs/360751 nalazi se preko 300 skripti za instalaciju operativnih sistema, programa i alatki najrazličitijih namena. Rezervišu se resursi definisani skriptom, a, naravno, kasnije možete da ih menjate.

Performanse

Sistem se u radu ponaša odlično i bez problema. Koristili smo nekoliko kreiranih virtuelnih mašina istovremeno i sve je funkcionisalo besprekorno. Mrežne postavke takođe su funkcionisale odlično i svim virtuelnim mašinama moglo je da se pristupi preko njihovih IP adresa. Nismo bili u prilici da vršimo merenja performansi, ali svi operativni sistemi na virtuelnim mašinama su bili veoma „skočni” i nije se osetilo da nije u pitanju „prava” mašina.

Nažalost, nismo imali priliku da isprobamo direktni pristup grafičkom adapteru, tako da ćemo morati da verujemo informacijama sa interneta koje kažu da su performanse, ipak, ispod onih koje se postižu na fizičkim računarima, ali i dalje veoma upotrebljive. Broj virtuelnih mašina koje možete istovremeno da pokrenete zavisi, naravno, od hardvera koji posedujete u fizičkoj mašini, pre svega od procesora i memorije. Ipak, nemojte da vas to obeshrabri, jer možete da iskoristite, praktično, bilo koju mašinu koja vam je pri ruci.

• • •

Možda i najveća prednost u odnosu na glavnog konkurenta VMware EXSi jeste činjenica da je PVE besplatan. Svaki put kada se prijavite preko veb-interfejsa, dobićete poruku da nemate uplaćenu apanažu, ali to je sve što se tiče ograničenja. Kliknete na taster OK i sve funkcije su „otključane”.

PVE je zreo i kompletan sistem, bez puno mana i može da se koristi kako za lične, tako i za profesionalne potrebe. Uz pomoć ovog okruženja možete da „podignete” razne servere (baze, server „pametne kuće”, igračke servere...), različite operativne sisteme i kontejnere raznolikih namena i sve to funkcioniše pod jednom kapom.