Momir ĐEKIĆ

1. april 2025.

Ako bismo merili uspeh po tome gde bivši zaposleni završe, Intel bi bio jedan od najplodnijih rasadnika talenata u tehnološkom svetu. Dok bivši lideri ove američke kompanije grade svoje nove svetove, Intel već drugi put za kratko vreme pokušava da rekonstruiše sopstveni. Na čelu tog pokušaja sada stoji novi generalni direktor, Lip-Bu Tan.

Pre samo par meseci, bivša direktorka Intela, Rene Džejms (Renée James), prodala je za 6,5 milijardi dolara Ampere Computing (kompaniju za dizajn čipova zasnovanih na tehnologiji Arm), japanskom gigantu SoftBank, inače većinskom vlasniku kompanije Arm. Paralelno, takođe bivši Intelovac Džim Keler (Jim Keller), arhitekta nekih od naujticajnijih čipova poslednjih decenija, briljira sa kompanijom Tenstorrent, optočenom znanjem i umećem usmerenim na direktno suprotstavljanje kompaniji Nvidia na tržištu AI procesora. A Intel?

Lip-Bu Tan, rođen u porodici malezijskih Kineza, studirao je u Singapuru i Sjedinjenim Državama, poznat je po vođenju kompanije Cadence Design Systems i ulaganju u desetine uspešnih tehnoloških startapa. Ključnu poziciju u kompaniji je preuzeo u martu 2025. godine. Kao i ranije, dolazak novog izvršnog direktora u kompaniju Intel nije samo promena rukovodstva - to je pokušaj redefinisanja same suštine.

Plan je ambiciozan, razume se. U dostupnim člancima mogu se naći pojmovi kao „radikalna reorganizacija proizvodnje čipova”, „smanjenje slojeva menadžmenta”, „agresivan ulazak u trku za dominaciju u AI segmentu” i otvaranje Intelovih proizvodnih kapaciteta kao usluge za druge kompanije. Intel je najavio novu mikroarhitekturu (Panther Lake) za drugu polovinu 2025. godine, sa serijski dostupnim čipovima tokom 2026. Odustajanje od 20A tehnologije u korist fokusiranja na 18A možemo prepoznati kao strateški pragmatičan potez. Manje razvoja, veći fokus. Ipak, uprkos jasnoj strategiji, pitanje ostaje: da li Intel dolazi prekasno na žurku koju je, na izvestan način, sam započeo?

Iako je Intel nekada diktirao ritam, danas sa bolom u kolenu trči za konkurencijom. Nvidia i AMD već godinama nesmetano podižu udele na tržištima koji su bili Intelova ekskluziva. Apple je svojim procesorima postavio nove standarde performansi i efikasnosti. U svetu veštačke inteligencije, dominacija je već uspostavljena. Nvidia suvereno drži presto, dok Google, Amazon i Microsoft razvijaju sopstvena rešenja. Pomenuti Tenstorrent, ne samo da nudi alternativu, već koristi otvoreni softver, izbegava skupe komponente i dobija ogromnu podršku investitora. U decembru prošle godine, ova kompanija je prikupila 693 miliona dolara, pri proceni vrednosti od 2,6 milijardi. U ovako tmurnom kontekstu za Intel, kada pogledate kako njihovi bivši danas oblikuju industriju, ne možete a da se ne zapitate šta je to što znaju oni, a što Intel još uvek pokušava da shvati?

U organizacionoj psihologiji postoji princip koji često ignorišemo - ljudi koji napuštaju kompaniju govore više o njoj od onih koji dolaze. Ako najbolji ljudi odlaze iz neke kompanije, kako bi mogli slobodnije da inoviraju, to jasno govori o kulturi, procesima i slobodi odlučivanja. Da, i o frustracijama. Intel je tokom godina izgubio ne samo talente, već i impuls. Kada su ljudi kao Džejms i Keler odlučili da odu, oni to nisu učinili zato što nisu imali dobra primanje ili status u kompaniji - otišli su jer nisu mogli da sprovode sopstvene vizije.

Nova struktura pod Lip-Bu Tanom pokušaće takvu sliku da promeni. Tan želi da ukloni „menadžerske filtere”, ubrza donošenje odluka i izgradi kulturu u kojoj će ljudi kao Džejms i Keler ostati, a ne otići. No, da li je baš tako. Prve vesti govore o tome da će Intel otpustiti čak polovinu svojih zaposlenih.

Jedna od ključnih lekcija iz istraživanja otpornosti i transformacije u poslovanju jeste da promene ne zavise samo od strategije, već i od identiteta. Ako Intel sebe i dalje vidi kao titana koji ne mora značajnije da se menja, bitku je već izgubio. No, ako uspe da redefiniše svoj identitet, izgradi kulturu učenja i napredovanja, te stvori prostor za autonomiju i eksperimentisanje, ima šansu. Lip-Bu Tan je poznat po tome što razmišlja dugoročno. Nije mu strano ulaganje u dalekosežne, ali perspektivne ideje. Ono što mu je sada potrebno nije samo reorganizacija procesa, već i uspostavljanje poverenja, kako među zaposlenima, tako i među investitorima i kupcima.

Istorija je puna povrataka. Ako nas je nešto psihologija promena naučila, to je da najdublja transformacija ne dolazi kada si na vrhu, već kada u susretu sa dnom odlučiš da se boriš za novi početak. Najveće kompanije ne propadaju jer nisu imale ideje - one propadaju jer nisu imale hrabrosti i odlučnosti da ih sprovedu u delo. Intel ima ideje. Ostaje da vidimo kako će se pokazati na testu hrabrosti.