Vladimir PISODOROV

1. novembar 2024.

Prerušili ste se u robota i otišli na razgovor za posao. Od vas je zatraženo da osmislite Captcha sistem koji će sprečiti ljude da pristupe osetljivoj bazi podataka u kojoj šklopocije čuvaju svoje najveće tajne. Machine Yearning je simpatičan logički naslov, za koji možemo da kažemo da se, donekle, oslanja na popularnu igru Memorije.

Roboti će vas „snabdevati” rečima koje nemaju nikakvog smisla niti značenja, a vi morate da odaberete neki od ponuđenih simbola kako biste ih povezali u par. U sledećem koraku očekuje vas provera, a onda se stvari dodatno usložnjavaju. Naime, ne samo što ćete, kako se nivoi budu ređali, morati da zapamtite sve više i više parova, već ćete u celu postavku morati da ubacite i „treću dimenziju”. Ona je predstavljena bojama i nije nužno „vezana” za oformljene parove. Jedna boja može da važi za više parova, pod uslovom da su joj mašine dodelile isti prefiks. Da stvar bude još teža, za rešavanje svakog od upita na raspolaganju imate ograničeno vreme i ako ga prekoračite, izgubićete jedan od tri života. Olakšavajuća okolnost, s druge strane, je to što se životi ne prenose između nivoa, to jest, u svaki izazov krećete ispočetka. Inače, nivo ne možete da završite sve dok ne osvojite naznačen broj poena. Što pre odgovorite na upit, nagrada je veća, pa osim dobre memorije morate da posedujete i brzinu. Na kraju krajeva, tako ćete u memoriji držati manje informacija.

Kako bi vam olakšali stvari, autori su na raspolaganje stavili različite vrste pomoći. Tako, možete da aktivirate dodatni život, da zatražite da se sa ekrana uklone neki od netačnih odgovora, da usporite protok vremena i tome slično. Naravno, perkova ove vrste nemate u izobilju, pa budite mudri kada je njihovo aktiviranje u pitanju. Kada vam kampanja bude dosadila, možete da se bacite na prateće igračke režime. Komplement Timed pred vas će postaviti imperativ igranja „na štopericu”, dok ćete u režimu Endless igrati dokle god vam memorija to bude dozvolila - zauvek?

Igru krase ubave tehničke karakteristike, na prvom mestu pixel art grafička rešenja. Nema tu bogzna koliko varijacija - ipak je u pitanju logička igra, ali ono što je prisutno izuzetno prija oku. Možda su autori mogli da razmisle o implementaciji neke vrste multiplayer podrške, ali postavlja se pitanje na koji način bi se igrači međusobno takmičili. Možda bi onaj koji je hitriji na ekran protivnika ubacivao dodatne simbole i boje. To nije koncept koji do sada nismo videli. Machine Yearning ni ovako nije lagana igra, ali ni kada budete grešili kao đaci prvaci, nećete se srditi.