Marko VASILJEVIĆ

1. novembar 2024.

Ukoliko ste baš zagriženi ljubitelj manga i anime „Dragon Balla”, do sada ste verovatno igrali više igara sa ovom temom, jer u pitanju je i prilično bogata franšiza. Kako postoje i igre objavljene još davnih 80-ih, šanse da vas je ovo zaobišlo su minimalne. Osim u slučaju da ste svesno i namerno ignorisali taj nestandardni borilački naslov.

Da odmah raščistimo ono što je najveća prednost, ali i najveća mana ove igre. U pitanju je igra u kojoj fanovi žele da imaju atmosferu i ugođaj borbi koji su slični, ako ne i identični, onima koje poznaju iz anima ili mange. Te želje su, od strane autora, maksimalno ispoštovane. Dobra stvar je to što svi likovi u igri izgledaju perfektno. A nije da ih ima malo - čak 182. Samo Goku dolazi u skoro 20 verzija, a nisu u pitanju samo skinovi već i verzije sa posebnim veštinama i snagom. Iako su u pitanju 3D modeli, senčenje i boje su tako dobro odmereni da komotno možete da se prevarite i poverujete da gledate crtani film. U prilog tome idu i sjajno izvedeni efekti svetla i destrukcije.

Mape, odnosno tereni, takođe su prelepi. Nema ih previše, ali dovoljno su različiti, a dolaze i u nekoliko varijanti osvetljenja, tako da je sa te strane sve u redu. I tu već dolazimo do potencijalnog problema. Na malim ekranima sve je prštalo, a majke i očeve plašili su nekakvi stručnjaci sa pričom da će im deca oslepeti, dobiti epi-napade i postati barabe. To se, uglavnom, nije desilo, ali to mahnito urlanje, vijanje po terenu, letenje, plakanje i ostalo japansko ludiranje je bukvalno tako preneto i u ovu igru. Tereni su, dakle, otvoreni prostor po kome možete da se krećete u sve tri ose, rušite elemente krajolika, pa, čak, i da odete ispod vode i zagnjureni nastavite fajt. Za prost narod koji decenijama ljušti Strit Fajtere i Mortal Kombate ovo je šokantno. Kako misliš ne moram da se krećem samo levo desno? Tekkene, ti da ćutiš, to što možeš pomalo u dubinu i dalje nije ništa naspram ovoga.

Time je Dragon Ball: Sparking! Zero pomalo rezervisan za tačno određene fanove. Veoma je teško očekivati da će ostatak igračke baze, koja se hard-core „loži” na tabačine, ovo doživeti kao naslov za sebe. Iako izgleda fantastično, sve je previše je blesavo, a uz to i nije baš sjajno balansirano. Junaci se razlikuju po snazi i mogućnostima, što je, opet, učinjeno kako bi se ostalo verno originalnom predlošku. I to treba poštovati.

Osim pojedinačnih borbi arkadnog tipa, postoji i opcija da kroz borbe prolazite prateći priču lika koga odaberete. Na ovaj način možete ponovo da proživite neke od najvažnijih momenata epskog serijala, a ponekad imate i opcije da malo pobegnete od originalnih dešavanja, jer će vam biti ponuđeno da priču donekle račvate po želji. Ukoliko niste pratili crtani film, eto prilike da pohvatate konce šta, kad i kako, a ukoliko jeste - da isprobate šta bi bilo kad bi bilo.

Deo koji služi da učite kombo poteze i, generalno, kako se ovo igra, prilično je štur i nedovoljno razvijen. Kao da su očekivali da će ovo igrati samo narod koji je dobro upoznat sa svime i da će im biti dovoljna intro scena od minut-dva da ih podseti na osnove, a da će dalje moći sami. Igru i inače reklamiraju kao nastavak serije igara DB Budokai Tenkaichi, pa ukoliko ste igrali te naslove, biće vam sve daleko prirodniji osećaj. Ostatak menija nije baš najsrećnije organizovan i sve je pomalo konfuzno, mada ne i dovoljno odbojno da vas demotiviše da pročačkate šta vam treba. Opet, ništa što bi fanovima moglo da smeta.

Kako je u prva 24 časa igra prodata u preko tri miliona primeraka, ne sumnjamo da svi zadovoljno trljaju ruke i da je ovo još jedan u nizu hitova franšize Dragon Ball. Da li ste ljubitelj borilačkih igara ili ne, nebitno je, ovo je žanr za sebe. Verno preneto dugogodišnje animirano iskustvo u formi interaktivne zanimacije. Namerno smo izbegli da ga poredimo sa relativno svežim Naruto naslovom. Nemamo nameru da pokrećemo novi svetski rat. U stvari, što da ne. Bolji je. KAMEHAMEHAAA!!!