Problem koji se javlja prilikom korišćenja specijalizovanih programa za autorizaciju DVD sadržaja uglavnom je vezan za postojanje velikog broja opcija i nerazumljiv upravljački interfejs. Korisnici sa skromnijim znanjem zbog toga su često, opravdano, obeshrabreni i prinuđeni da potraže neko od alternativnih rešenja. S druge strane, ako potrebu za autorizacijom DVD sadržaja imate samo povremeno (na primer, radi gledanja porodičnog video-sadržaja na kućnom plejeru), sigurno vam 90 procenata ponuđenih opcija nikada neće zatrebati. Ako se tome doda paprena cena koju ova ostvarenja po pravilu imaju, nije ni čudo što su mnogi primorani da potraže alternativna rešenja.

DivX2DVD softverske kompanije X-OOM predstavlja potpuno automatizovano rešenje za DVD authoring i pokušava da popuni prazninu upravo u domenu jednostavnijih programa za ovu namenu. Da nema nekoliko specifičnih opcija, dotično ostvarenje čak ne bismo ni mogli da nazovemo autoring alatom, s obzirom na to da je postupak izrade potpuno kontrolisan i unapred definisan programskom rutinom. Ugrađeni Wizard sadrži osam koraka i praktično objedinjuje sve funkcije implementirane u programu, eliminišući bilo kakvu potrebu za lutanjem po opcijama. Prirodno, prvi korak podrazumeva izbor izvora materijala, a njegovo importovanje može da se obavi digitalizacijom (program tada otvara posebnu sekciju) sa nekog od prisutnih izvora (video-rikorder, kamera, TV kartica...) ili učitavanjem sa hard diska. Podržani su gotovo svi rasprostranjeni formati zapisa kao što su MPEG-1, MPEG-2, MPEG-4 (DivX i XviD), QuickTime, WMF i slično pa sa kompatibilnošću ne bi trebalo da bude problema. Naredni korak nudi izbor rasporeda komponenti (video-klipova) u glavnom meniju i, mada sadrži samo pet ponuđenih šablona, sasvim je dovoljan da materijal uredno organizujete (nažalost, nije podržano proizvoljno raspoređivanje po ekranu). Nakon toga, sledi izbor grafičke pozadine (implementirano je 16 statičnih slika), uz mogućnost učitavanja eksternih slika u BMP ili JPG formatu (animirane pozadine nisu podržane). Naredna dva koraka služe za definisanje naslova glavnog menija i odabir ukrasnih grafičkih okvira koji će isticati video-klipove u glavnom meniju. U prvom slučaju, broj mogućnosti prilično je ograničen te, pored izbora tipa fonta, boje ispisa i upisivanja teksta, ne postoji način za korekciju njegove veličine kao ni za definisanje položaja na ekranu. Što se tiče grafičkih okvira, ukupno ih ima 17 i nije ih moguće dodavati u eksternom obliku.

U pretposlednjem koraku od korisnika se traži da definiše format u kojem će materijal biti zabeležen (DVD-Video, VCD ili DVD+VR), da odredi kvalitet video-kompresije (postoje samo tri opisna položaja: Good, Better i Best), izabere format slike (PAL ili NTSC) i precizira da li želi da snimi izlazne fajlove na hard disk ili direktno na CD/DVD medij (program sadrži internu burn rutinu). Nakon ovoga, u poslednjem koraku, ostaje da se proveri funkcionalnost definisane celine (pojavljuje se redukovana varijanta virtuelnog daljinskog upravljača putem kojeg se vrši odabiranje elemenata i kontrola reprodukcije) i klikom na dugme Done pristupa se formiranju materijala u odabranom formatu. Međutim, kompletiranjem pripremnih radnji „otvara” se opcija Edit za ručnu reviziju načinjenih akcija, ali i pristup naprednim mogućnostima. Tu se pre svega misli na povezivanje video-klipova jednim od 15 tranzicionih efekata, definisanje poglavlja, potpisivanje elemenata glavnog menija, ubacivanje dodatnog audio podnosioca (MP3, WMA, WAV i MPEG) i isecanje neželjenog materijala. Treba istaći da je poslednja opcija tu samo reda radi, te da je njenom upotrebom moguće isključivo određivanje početne i krajnje tačke reprodukcije (pojedinačnog video-klipa), a nikako ne klasična Cut-Copy-Paste manipulacija. Pored toga, postoji i opcija za „čupanje” aktivnog sadržaja ekrana u BMP fajl čime je broj funkcija zaključen.

Upravo zbog visoko automatizovanog postupka izrade, program je u nekim segmentima poprilično „osakaćen”, što se neće svideti naprednijim korisnicima, kao ni onima koji ga malo duže budu koristili. Nedostaci se pre svega odnose na nemogućnost slobodnijeg uklapanja i manipulacije materijalom, ali i nekoliko suštinskih stvari vezanih za kontrolu video-sadržaja. Kao prvo, zbog ugrađenog automatskog sistema prepoznavanja, korisnik gotovo da nema nikakav uticaj na atribute vezane za kontrolu video-materijala. Primenjen sistem gradacije kvaliteta (kompresije) često je nedovoljan da „smesti” materijal u željenoj granici (kada materijal pređe granicu veličine medija za samo nekoliko desetina megabajta, setovanje veće kompresije drastično smanjuje konzumaciju prostora, ali i izlazni kvalitet), pa ostaje pitanje zašto su se programeri, ako već nisu želeli da implementiraju kontinualnu kontrolu, ograničili samo na tri vrednosna položaja (moglo ih je biti bar pet-šest).

Isto tako, bez obzira na ulazni format, izlazni format slike uvek je 4:3, pa se korišćenjem ulaznog 16:9 formata dobijaju izduženi likovi i neprirodan prikaz. Ipak, treba imati u vidu da je program namenjen apsolutnim početnicima i izrađivanju tzv. home made materijala.

Za kraj, vredno je napomenuti da program, iako nije brzinski šampion, sasvim solidno obavlja svoj posao. Mada brzina rada zavisi od mnogo faktora (brzine procesora, dužine filma, vrste kodeka, stepena kompresije, rezolucije...), celovečernji film kompresovan DivX 3 kodekom, na Celeronu brzine 1,7 GHz „pretočio” se u DVD sadržaj za nešto malo više od tri časa. Inače, za vreme konverzije sasvim normalno možete obavljati i druge poslove na računaru jer je program dobro optimizovan i odlično sarađuje u podeli resursa.