Poslednje dve decenije munjevitog razvoja kompjuterske tehnologije prouzrokovale su korenite promene u svim granama industrije i građevinarstva. Zahvaljujući trodimenzionalnoj vizuelizaciji, postupci projektovanja i konstruisanja, koji su oduvek važili za mukotrpne poslove, danas su dovedeni do nivoa kreativne igre. Table za crtanje i kulman-lenjire zamenili su ekrani monitora, a rapidografe i šablone ploteri i štampači.

Kompanija Autodesk prisutna je na tržištu inženjerskog softvera od najranijih dana PC-ja, ali je lepeza njenih proizvoda do pre desetak godina bila znatno uža nego danas. AutoCAD, kao glavni proizvod ove firme, konstantno je razvijan i unapređivan u skladu sa željama korisnika, međutim, kako je vreme prolazilo, njihovi apetiti naglo su počeli da rastu u pravcu zahteva za unošenjem sve većeg broja specifičnih komandi i funkcija vezanih za određenu struku. Teoretski gledano, sve je to moglo da se strpa u jedan mamutski program, ali se logično postavilo pitanje svrsishodnosti takvog rešenja. Čemu bi, na primer, nekom arhitekti služio modul za proračun i crtanje profila turbinskih lopatica ili, s druge strane, jednom mašinskom inženjeru rutina za projektovanje stepeništa i dizajniranje zastakljenih balkona? Tako je postalo jasno da se samo razvojem specijalizovanih softverskih alata, strogo usmerenih ka određenoj ciljnoj grupi, mogu ispratiti svi korisnički zahtevi i sugestije.

Iako se u Autodeskovoj ponudi danas nalazi čitava paleta programa namenjenih arhitektama i urbanistima (Architectural Studio, Revit, VIZ itd.), Architectural Desktop predstavlja najčešće korišćeno rešenje u ovoj oblasti iz prostog razloga što se on, kao i njegov parnjak u sferi mašinstva, u potpunosti bazira na AutoCAD-u, njegovom okruženju, funkcijama i komandama. Kao modularna ekstenzija ACAD-a, on je prilagođen specifičnim potrebama arhitekata koji su zbog prirode svog posla, koji balansira na granici između inženjerstva i umetnosti, okrenuti modelovanju u tri dimenzije. Sa čisto ekonomskog aspekta, ulaganje u Architectural Desktop predstavlja pravi potez za svaku firmu ili pojedinca iz branše jer se, u poređenju sa cenom AutoCAD-a, za svega dvestotinak evra više dobija program koji je neuporedivo moćniji, a samim tim i upotrebljiviji.

Architectural Desktop 2005 je prva u nizu aplikacija sa oznakom „2005” koje se oslanjaju na najnoviju verziju AutoCAD-a o kojoj smo pisali u aprilskom broju. Indikativno je to što su njegovi minimalni hardverski zahtevi duplo veći od onih za ACAD, što ne treba da čudi jer krunu rada u njemu predstavlja 3D modelovanje i vizuelizacija projektovanih arhitektonskih zdanja. U slučaju stambenih zgrada, stadiona ili tržnih centara, ni 1 GB RAM-a neće biti dovoljan da se objektom manipuliše u realnom vremenu.

Puna automatizacija procesa projektovanja, sa ciljem da se eliminišu greške koje su odlika konvencionalnih inženjerskih metoda i da se ubrza i pojednostavi rad sa standardnim ugradnim elementima, osnovna je prednost rada u Architectural Desktopu, a posebno u verziji 2005 jer ona sa svojim novim modulima predstavlja najznačajniji pomak u kvalitativnom smislu otkako je program nastao. Stiče se, naime, utisak da su Autodeskovi programeri tokom prošle i ove godine stavili veći akcenat na razvoj aplikacija „višeg reda” nego na sam AutoCAD, a to se jasno vidi na osnovu broja novih alata i funkcija, kao i onih programa koji su poboljšani. S obzirom na to da AAD 2005 sadrži preko hiljadu osnovnih komandi, ovde se zadržavamo samo na najvažnijima.

Sheet Set Manager, modul koji je najznačajnija novina AutoCAD-a 2005, ovde se zove Drawing Management, i to ne bez razloga jer pored standardnih nudi i pregršt dodatnih mogućnosti čija je svrha zaokruživanje grafičke dokumentacije koja prati razvoj nekog arhitektonskog objekta, od početnih koraka koji se realizuju kroz idejni projekat, pa sve do najsitnijih detalja kao što su oblik rukohvata na stepeništima ili tip prozorskog okna. Sam proces projektovanja bazira se na kreiranju tzv. elemenata mase u koje spadaju osnovne parametarske primitive poput lopte ili valjka, ali i složeniji prostorni oblici čijim se editovanjem relativno lako modeluju tipično građevinski strukturni elementi kao što su kupole, svodovi, krovovi itd. Pored toga, ključna prednost Architectural Desktopa u odnosu na obične inženjerske softverske alate ogleda se u upotrebi AEC objekata, inteligentnih modela ugradnih elemenata (zidovi, vrata, prozori, stepeništa) bez kojih se ne može zamisliti nijedan stambeno-poslovni objekat. Od ove verzije omogućeno je njihovo editovanje pomoću gripova, a korišćenjem drag & drop tehnike moguće je njihovo dinamičko prebacivanje između otvorenih crteža. AutoCAD-ov Design Center je prilagođen AEC objektima, što obezbeđuje njihovo automatsko raspoređivanje po lejerima. Pomenimo još i rutine za izradu crteža osnova, preseka, detalja, pogleda i perspektiva na osnovu zadatog 3D modela, kao i njihovo automatsko kotiranje. Za svaku pohvalu je i to što paket sadrži ogromnu bazu podataka strukturnih elemenata kao što su kutijasti, „U” ili „I” čelični profili, i to u oba sistema mernih jedinica: metričkom (SI) i anglosaksonskom, baziranom na „colovskim” merama.

Uz Architectural Desktop 2005 isporučuje se i Autodesk VIZ Render, osiromašena verzija istoimenog softvera za vizuelizaciju u arhitekturi i građevinarstvu, koji je potpuno kompatibilan sa 3DS Maxom. Osnovno ograničenje VIZ Rendera jeste to što importovani modeli iz AAD 2005 u njemu ne mogu direktno da se edituju.

Veoma je teško u nekoliko rečenica opisati programski paket čije uputstvo za upotrebu ima preko 5000 stranica. Jedno je, međutim, sasvim sigurno - radi se o vrhunskom proizvodu u oblasti inženjerskog softvera, preciznije visokogradnje, koji košta mnogo, ali pruža još više. Amateri tu definitivno nemaju šta da traže.