Učenje programskih jezika podrazumeva učenje sintakse jer većina budućih programera uglavnom poznaje naredbe iz engleskog jezika. Mnogi su probali da sintakse približe korisniku kroz interaktivni editor koji, najčešće koristeći ToolTipText (žuti „oblačić”), objašnjava oblik naredbe. To je, po mišljenju softverske firme Intelligent Systems, nedovoljno, te je ona pokušala da napravi programski jezik koji je blizak govornom jeziku.

Suština programskog jezika DreamMaker jeste pokušaj da se arhaična pravila u pisanju naredbi zamene opšte poznatim pravilima govornog jezika. Kompletne naredbe izgledaju kao rečenice engleskog jezika. Tako je, na primer, za ispis reči „ćao” na sredini prozora dovoljno napisati:

<Window>
Ime.
Start Ime title „Hej”.
When Ime prozora paints, display „Cao” at 330,200.
(Program u jednom prozoru s nazivom „Hej” ispisuje na sredini „Cao”.)

Osim toga što same naredbe stvarno liče na govorni engleski jezik, iz ovog primera se primećuje da je DreamMaker ipak zadržao neka osnovna pravila u programiranju, pre svega posebne celine za deklaraciju i glavni deo programa. Pored ovoga, kako je ovo programski jezik koji pripada visual alatima, postoji i deo Resources koji je opremljen sličnim objektima kao i Visual Basic. Sloboda u programiranju nije prevelika jer se ne može iskompajlirati baš svaka rečenica. Za upoznavanje kreiranja strukture i naredbi u obliku rečenica postoji bogata Help opcija. Listanjem naredbi u ovoj opciji naišli smo na poruku Under Construction za objašnjenje naredbi koje se koriste za, recimo, programiranje baza podataka u mrežnom okruženju ili za programiranje u mašinskom jeziku. Ipak, lista postojećih naredbi je dovoljna da se napravi kompleksan program, na primer, sa 3D animacijama.

Radno okruženje DreamMakera je veoma siromašno, bez naprednih opcija, a sam editor je prost, po mogućnostima sličan Notepadu, ali omogućava da se otvori više projekata istovremeno. Primetna nedorađenost i konfuzija koja se javlja u korisničkom okruženju može se opravdati usredsređenošću autora na sintaksu ovog neobičnog programskog jezika.

Uspešnost u približavanju programiranja običnom čoveku ostaje ipak individualna stvar. Oseća se pomak u odnosu na razne notacije i sintakse jezika, što je dovoljno da DreamMaker počne da upotrebljava širi deo programerske populacije. Naravno, za to je potrebno i da se doradi korisnički interfejs i da se proširi lista naredbi. Uglavnom, radi se o interesantnom pokušaju da se programiranje približi prosečnom korisniku.