Borilačke veštine su, prema legendi, nastale još u petom veku pre Hrista, kada je indijski budistički sveštenik Bodidarma (ili Daruma, kako ga zovu Japanci) stigao u manastir Šaolin, gde je uz proučavanje filozofije zen budizma osmislio naročite kombinacije vežbi za jačanje tela i duha, postavivši tako osnove gotovo svih borilačkih veština koje se i danas upražnjavaju. To su pre svih kenpo i karate. Ne zna se tačno kada je nastao karate, najpoznatija i najrasprostranjenija borilačka veština s prostora japanskih ostrva, ali se pretpostavlja da je ova veština borenja u svom izvornom obliku preneta iz Kine na Okinavu, malo ostrvo (110 km dugo i 10 km široko) u japanskom arhipelagu Rijuku (http://home.earthlink.net/~dpaceiii/okinawa.htm). Karate (japanski karate do - put prazne šake) je poznat kao borilačka veština s većim brojem tzv. stilova odnosno škola koje uz karakteristične tehnike podučavaju i nešto drugačije filozofske principe. Sva četiri osnovna stila tradicionalnog karatea (gođu-rju, šito-rju, šotokan i vado-rju) vode poreklo s Okinave, a više informacija možete pročitati na sajtu www.jutsko.com/anglais/karate%20styles.htm.

Ostrvo Okinava je izvorište i malo poznatih a atraktivnih veština kao što su ueči-rju i kobudo, koje nisu dozvolile da se prilagode našem, zapadnjačkom načinu života (http://kobudo.okinawa.free.fr). Za razliku od karatea koji je postao olimpijski sport i mnogih drugih borilačkih veština koje su se dosta promenile usled komercijalizacije, ueči-rju je ostao veran korenima, iako se učenje ove veštine proširilo van Okinave. Poreklo vodi od kineske veštine poznate pod imenom pangainun („polutvrd, polumek”), koja predstavlja stilizovan način borbe tigra, zmaja i ždrala (http://flyingeagleacademy.com/animal.shtml). Krajem 19. i početkom 20. veka ovaj stil je razvijen i postao je poznat u Japanu isključivo zahvaljujući školi Kanbuna Uečija, koga su poštovali i majstori džudoa i kenda - u to vreme u Japanu škole karatea još nisu postojale. Posle njegove smrti, njegovi učenici su ovu veštinu nazvali ueči-rju (Uečijev stil), a školu je preuzeo njegov sin Kanei (www.intbis.com/karate/style.htm). Do nas je ova veština dospela zahvaljujući učitelju Mariju Topolšeku (7. dan ueči-rju), sada glavnom instruktoru Evropske ueči karate asocijacije (EUKF). Kada je karate do u pitanju, najrasprostranjeniji karate stil danas u svetu je šotokan (Funakoši je ovaj stil nazvao prema olovci koju je u mladosti koristio za pisanje pesama), koji mnogi smatraju izvornom formom modernog karatea. Međunarodna šotokan federacija (www.iskf.com) broji preko 50.000 članova s prostora američkog kontinenta, dok Udruženje Funakoši (www.fska.com) deluje širom planete, propagirajući autentične principe šotokan karatea. Više informacija o ovom stilu pronaći ćete na adresama: www.shotokanforeveryone.com (lepo osmišljen sajt, namenjen opštoj populaciji, koji sadrži zanimljive tekstove o istoriji, filozofiji i tradiciji šotokan karatea i jednostavne animacije tehnika i kata; sajt ne populariše nijednu zasebnu školu niti organizaciju), www.zee.com/skmn. Kod nas je šotokan karate svakako najznačajnija varijanta ove veštine, budući da su ovom stilu svoju karijeru posvetili pioniri karate sporta kod nas braća Vladimir i Ilija Jorga. Profesor Ilija Jorga (8. dan) uvažen je i kao osnivač fudokana (1980. godine), najrasprostranjenije varijante tradicionalnog šotokana u Evropi, o kome je teško naći sajt na srpskom ili engleskom jeziku (http://go.to/fudokan).

Veoma popularan stil širom sveta je i kjokušinkai, najčvršća (ful kontakt) forma modernog karatea koja je poznata po svom nokdaun sistemu borenja (zvanična Internet lokacija www.kyokushin.co.jp). O istoriji ove interesantne veštine, najznačajnijim ličnostima, sistemu rangiranja i čuvenim borbama Masutacua Ojame s bikovima u tokijskoj klanici pročitajte na sledećim sajtovima: www.kyokushinkai.de, www.martial-arts-info.com/ma_kyokushinkai.php, www.iko-kyokushin.com, www.ikohonbu.com.

Veliku popularnost u svetu uživa i aikido (aiki do, japanski - put harmonije duha), veština samoodbrane koju je razvio i usavršio sensei Morihei Uešiba. Kao uvod u aikido poslužiće sajt s opširnim informacija o ovoj veštini www.aikidofaq.com, a dobri izvori aktuelnih informacija o aikidou nalaze se na sledećim lokacijama: www.aikidoonline.com, www.aikido.com, www.aikido-world.com, www.aikido-international.org. O istoriji popularne veštine pročitajte više na www.aaa-aikido.com/history.htm.

Džudo, prvi olimpijski borilački sport, ima dugu tradiciju i velik broj vernih poklonika širom sveta. O istoriji ove veštine, koja se razvila iz jedne varijante džiu-džicua, informisaćete se pomoću sajta www.csubak.edu/judo/history.html. Ostale informacije mogu se naći na sledećim adresama: www.judoinfo.com, www.kodokan.org, www.twoj.org.