Vladimir PISODOROV

1. oktobar 2021.

Tvrdnja da su internet browseri trenutno najkorišćeniji programi uopšte nije daleko od istine. Velika je verovatnoća da ćete odmah po okončanju instalacije Windowsa započeti instalaciju nekog internet browsera, pa se tek onda baciti na obavljanje ostatka posla. Bez „prozora u svet” danas se, očigledno, ne može, a prilikom njegovog izbora otvaraju se mnoga pitanja, među kojima je i brzina.

Chromium vlada

Pre nego što se pozabavimo time, kratko ćemo proanalizirati šta se to trenutno dešava na polju programa koji nam služe za bistrenje online sadržaja. Neupućenom korisniku može da se učini da je situacija nikad povoljnija, jer etrom baza gomila (kvalitetnih) ostvarenja. Internet browsera nikad nije bilo više i nikad nisu bili ovako kvalitetni, ali... Većina je zasnovana na platformi Chromium i na prste jedne ruke (ako je potrebno i toliko) možete da nabrojite one koji ne spadaju u ovu grupu. Naravno, u pitanju su manje ili više modifikovana rešenja, čiji su autori udarili pečate na mestima na kojima je to bilo potrebno, ali esencija je identična.

Šta smo testirali?

Po ovom merilu, Googleov Chrome (www.google.com/chrome) perjanica je grupe i sa njim se upoređuju sva ostala ostvarenja. Microsoftov Edge (www.microsoft.com/en-us/edge) je tu, Opera (www.opera.com) takođe, baš kao i najčešće korišćene alternative koje nam dolaze u obliku Bravea (brave.com) i Vivaldija (vivaldi.com). Jedina crna ovca u čoporu je Mozillin Firefox (www.mozilla.org/en-US/firefox), koji u poslednje vreme rapidno gubi tlo pod nogama i sve više njegovih korisnika prelazi u konkurentska jata. Iz tog ugla, merenje brzine internet browsera čini se uzaludnom rabotom, jer koja je poenta testa na trkačkoj stazi kada svi takmaci koriste isti agregat? Ono što ih čini drugačijima je šasija i, kao što ćete videti, ona i te kako utiče na najbolje vreme po krugu.

Ima li test brzine smisla?

S druge strane, postavlja se pitanje koja je poenta merenja brzine kada ona na iole modernijim mašinama gotovo da ne pravi nikakvu razliku. Dovoljno brz procesor, potrebna količina radne memorije i solid state disk od bilo kog internet browsera načiniće Berija Alena, pa jedino ako niste manijak koji drži otvorenim na desetine tabova, padove u performansama u svakodnevnom radu nećete osetiti. Zbog toga, test brzine je tu za one sa vremešnijim hardverom koji su se ipak odvažili da na njemu poteraju Desetku, koja nam je i poslužila kao test staza. Postoji tu još jedan razlog zbog kog smo se odlučili na ovakav korak, a to je čist sport! Jednostavno nas zanima kakvi su odnosi na polju brzine i koliko pomenuta šasija utiče na poboljšanje ili degradiranje performansi.

Pre nego što pređemo na rezultate testiranja, valja napomenuti da se ovog puta nismo odlučili za našu pouzdanu štopericu i merenje performansi u realnim uslovima koje diktiramo sami. Umesto toga, akcenat smo bacili na seriju sintetičkih testova (o njima ćemo detaljnije kasnije), za koje smatramo da će nam u ovim uslovima dati preciznije i sveobuhvatnije rezultate, a samim tim i bolju sliku o pozicioniranju internet browsera koje smo odabrali za test.

JetStream 2

JetStream 2 (browserbench.org/JetStream) internet browser baca na muku serijom JavaScript i Web Assembly testova (cilj je da se emulira rad najmodernijih veb-aplikacija) i odmah na početku opravdava našu odluku da se fokusiramo na sintetičke testove. Naime, na raspolaganju je neverovatnih 64 testa i ako vas baš zanima koji se sve to nalaze na meniju, moraćete da posetite zvaničnu stranicu projekta, jer mi jednostavno nemamo prostora da ih nabrojimo. Kao što verovatno pretpostavljate, JetStream 2, baš kao ni ostali testovi, ne instalira se na hard-disk i potrebno ga je pokrenuti iz internet browsera čije performanse želite da izmerite. Od prolaska kroz cilj deli vas stotinak sekundi, a ono što pored broja testova najviše konzumira vreme je broj ponavljanja svakog testa. Naime, JetStream 2 na kraju nudi uvid u čak tri vrednosti za svaki od obavljenih testova: prvi postignut rezultat, najlošiji i srednja vrednost svih iteracija. Naravno, bićete obavešteni i o ukupnoj oceni koja će biti istaknuta pri vrhu ekrana i ona je, zapravo, ta koju treba da zapamtite. Mali nedostatak je to što test ne može privremeno da se zaustavi, niti da se prekine, osim ako se ne vratite na prethodnu stranicu ili isključite tab. Za vreme trajanja testa, u svakom momentu vidite koji su do tog trenutka obavljeni testovi i postignuti rezultati, ali i koliko je još testova ostalo do kraja. Kako ne bi došlo do zabune, što je veći broj, to je internet browser na ovom testu brži.

Što se postignutih rezultata tiče, Chrome je odneo ubedljivu pobedu, dosegavši kotu od čitavih 168470 poena. Firefox, kao predstavnik manjine, potpuno je podbacio i zakucan je za dno tabele, sa više nego skromnim rezultatom od 112868 poena. To je preko 30 procenata sporije od Googleovog čeda. Zanimljivo je i to da su ostali takmaci postigli prilično ujednačene rezultate i jedino je Opera sa 148080 poena donekle odstupila od pravila. Drugi je Edge sa 152611 poena, treći je Brave sa 151406 poena, dok je Vivaldi četvrti sa 151233 poena. Mrtva trka na ovom polju!

Speedometer 2

Test Speedometer 2 (browserbench.org/Speedometer2.0) spada u red novijih i jednostavnije je sazdan i organizovan od prethodnika. Iza njega se nalazi tim Appleovih programera koji stoje iza projekta WebKit. Cilj mu je merenje, da tako kažemo, „odzivnosti” veb-aplikacija u internet browserima i to tako što će se simulirati potencijalne korisnikove akcije. Autori su stvar pojasnili do kraja i otkrili da se u svrhu testa koristi demo aplikacija u koju se ubacuju itemi na virtuelnu to do listu. Test je podeljen na čak 480 segmenata, a obavlja se deset iteracija. Rezultat je dostignut broj unosa u minutu, odnosno, njegova srednja aritmetička vrednost koja se izražava uz određeno odstupanje u oba smera. Rezultat može i da se „razbije” tako da na ekranu dobijete postignuća za svaku pojedinačnu iteraciju testa. Na rezultate se čeka nešto manje od 90 sekundi.

Rezultati su nas iznenadili, jer je ovog puta Chrome ostao zakucan za dno tabele sa svega 116,4 poena. Firefox, gubitnik iz prethodnog testa, zauzima visoko drugo mesto sa 136 poena, ali je pobednik Opera sa neverovatnih 157,7 poena. Bronzanu medalju za dlaku je odneo Brave sa 129,5 poena, a prate ga Edge sa 127 i Vivaldi sa 126,8 poena.

Kraken 1.1

Za razliku od prethodna dva testa, kod Krakena 1.1 (i.sk.rs/358166) prednost imaju oni internet browseri koji postignu manju vrednost. To je i logično, s obzirom na to da se korisniku rezultati testova saopštavaju u milisekundama. Test se oslanja na zastarela SunSpider merenja, iza čijeg nastanka, posredno, stoji kompanija Mozilla. Ispitivanje se završava veoma brzo, za svega petnaestak sekundi, a na raspolaganju je čak 14 testova koji su podeljeni u pet kategorija. Postignuća se sabiraju i rezultanta je ono što se na kraju poredi, a predstavlja ukupno vreme za izvršavanje postavljenih zadataka.

Chrome je još jednom rasturio konkurenciju - posao je obavio za 633,2 milisekunde i na taj način osvojio drugo zlato. Verovatno ste pomislili da će, pošto iza testa stoji kompanija Mozilla, rezultati biti „nasvirani” u korist Firefoxa, ali to nije tako. Njihovo čedo još jednom zauzima poslednje mesto na gridu uz rezultat od gotovo sekunde - 879,2 milisekundi bilo je potrebno da Vatrena lisica prođe liniju cilja. Ni Opera nije puno bolja i njoj je trebalo čitavih 799,9 milisekundi, što je nakon kratkotrajnog bljeska veliko razočaranje. Drugi je Edge, koji je jedini uz Chrome postigao vreme ispod 700 milisekundi - 697,2. Treće mesto ovog puta zauzima Vivaldi sa 701,8 milisekundi, na taj način se osvetivši Braveu (702,8 milisekundi) za tesan poraz na testu JetStream 2. Opet imamo tri internet browsera (Edge, Vivaldi i Brave) između kojih su razlike gotovo zanemarljive.

Octane 2

Nema samo kompanija Mozilla konja za trku napuštenih JavaScript benchmarka, već i konkurent Google, čiji Octane 2 (chromium.github.io/octane), baš kao i Kraken, možete da pokrenete iz čiste radoznalosti. Sastoji se iz 17 odvojenih testova čije ćete nazive i postignuti rezultat moći da vidite u „kućicama” koje se za vreme trajanja benchmarka uredno pojavljuju na ekranu. Test je nešto duži od prethodnog, traje tridesetak sekundi, i na kraju ćete dobiti referentnu vrednost u poenima, kojom se izražava brzina testiranog internet browsera. Potonje znači i da smo se vratili na odrednicu „veće je bolje”.

Chrome je najbolji s rezultatom od 57138 poena. Najbliže mu je prišao Edge sa 56826 poena, dok je treće mesto (opet) zauzeo Brave sa 54548 poena, još jednom za pinkicu pobedivši Vivaldi (54065 poena). Opera pada u drugi plan sa, ipak, slabih 52407 poena, a Firefox je nepopravljivi fenjeraš sa neverovatno malih 28410 poena.

WebXPRT 3

WebXPRT 3 (www.principledtechnologies.com/benchmarkxprt/webxprt) trenutno je najpopularniji i najnapredniji benchmark za internet browsere. O njegovom razvoju brine kompanija Principled Technology čiji menadžment čini deo ljudi koji su osnovali čuvenu kompaniju Ziff Davis Benchmark Operation, dobro znanu širem krugu ljudi po ostvarenjima iz ove klase. WebXPRT 3 sastoji se iz čak 42 testa, za čije će „rešavanje” biti potrebno preko deset minuta! Obavlja se širok dijapazon zadataka koji obuhvataju i obradu fotografija, rad sa grafikonima i tabelama, OCR-ovanje teksta i tome slično. Osim toga, obaviće se i provera mogućnosti korišćenog internet browsera kada su HTML 5 zahtevi u pitanju (kroz 14 koraka), a važno je napomenuti da su osnovni testovi podeljeni u šest kategorija. Uvid u rezultate stiče se za svaku pojedinačnu oblast, ali i zbirno, s tim da valja napomenuti da je usvojena minimalna nomenklatura, pa svaki osvojeni poen ima daleko veću težinu nego kod starijih testova. Na neki način, možemo da kažemo da se ovde dogodila deflacija. Postignuća mogu da se snime na hard-disk ili uploaduju u online bazu podataka, dok su rezultati HTML 5 testova predstavljeni samo njihovim štikliranim nazivima.

Ako bismo gledali samo rezultate postignute u WebXPRT 3, verovali ili ne, pobednik bi bio Vatreni puž - Mozillin Firefox. Ne, nije greška, testove smo ponovili nekoliko puta i nismo jedini koji su dobili ovakve rezultate. Firefox je sa 320 poena i ispunjenim svim HTML 5 zahtevima (dobro, ovo zadovoljavaju svi internet browseri na testu) ubedljivo na prvom mestu, ostavivši tako favorita - Chrome sa 282 poena, da guta prašinu na drugom mestu. Razlika uopšte nije zanemarljiva. Očekivano, treće mesto zauzeo je Edge sa minimalnim zaostatkom za Chromeom, osvojivši 279 poena. Opera je četvrta sa respektabilnih 262 poena, Vivaldi odmah iza nje sa 257 poena, dok je ovog puta kiks napravio Brave, sa samo 242 poena.

HTML 5 Test

Za kraj smo ostavili test, „maštovito” nazvan HMTL 5 Test (html5test.com), koji nema veze sa brzinom, već sa „otkrivanjem” koliko dobro se korišćeni internet browser snalazi sa sveprisutnim standardom HTML 5. Testovi su podeljeni u čak 26 kategorija, ali se, na svu sreću, izvršavaju momentalno, a za svaku stavku dobijate pojašnjenje da li ju je internet browser zadovoljio ili ne. Ukoliko vas ne zanimaju pojedinačne vrednosti, oko možete da bacite i na zbirni rezultat koji je prikazan pri vrhu ekrana. Maksimalan broj bodova koji može da se osvoji je 555 i to nijedan internet browser nije uspeo da postigne. Zanimljivo je i to da svi internet browseri zasnovani na platformi Chromium zavređuju 528 poena, sem Opere koja je kiksnula na dva mesta i „nosi” 526 poena. Firefox je opet najgori i „dobacuje” svega do 513 poena.

• • •

Testiranje smo obavili koristeći najnovije verzije odabranih internet browsera. Chrome je bio u verziji 93, baš kao i Edge. Verzija Opere nosila je oznaku 78, Brave nam se predstavio u verziji 1.29 (mada je, zapravo, u pitanju Chromium 93), dok je Vivaldi do nas stigao sa oznakom 4.2, iako je i kod njega u pozadini fercerao Chromium 93. Verzija Firefoxa nosila je oznaku 92.

Šta smo na kraju zaključili? Ako se u obzir uzmu svi obavljeni testovi, ubedljivi pobednik je Chrome, koji je osvojio tri od pet zlatnih medalja i jednu srebrnu medalju. Kiksnuo je na testu Speedometer 2, osvojivši poslednje mesto i to ubedljivo. Zanimljivo je i to da je jedinu srebrnu medalju osvojio na testu koji najviše znači - WebXPRT 3. Na drugom stepeniku pobedničkog postolja našao se, očekivano, sa tri srebrne i jednom bronzanom medaljom, pokazavši konstantnost na gotovo svim poljima, Microsoftov Edge. Treće mesto osvojio je Brave, sa čak tri bronzane medalje i velikim podbačajem u slučaju testa WebXPRT 3.

Ukoliko se vratimo na priču sa početka testa, sve ovo će vam veoma malo značiti, jer ćete na svim modernijim mašinama ove razlike veoma teško uočiti prilikom svakodnevnog rada. To dalje znači da se izbor omiljenog internet browsera i dalje svodi na subjektivni osećaj korisnika, a to se odvajkada nije promenilo. Koliko je prethodna tvrdnja istinita pokazuje i to da autor ovih redova, iako ima instalirane sve pomenute internet browsere, i dalje po čistoj navici najviše koristi Firefox i da mu je ni ovi rezultati neće promeniti. Ipak, moramo da priznamo da zlatne medalje koje je osvojio Chrome svakako imaju težinu, jer ovo je, ipak, bilo sportsko takmičenje.