Vladimir PISODOROV

1. oktobar 2021.

Jedan od načina da zaštitite osetljive podatke od znatiželjnih pogleda je i enkripcija datoteka. Na fajlove jednostavno „lupite” šifru i niko kasnije neće moći da im pristupi, a u nekim slučajevima ni da ih kopira i naknadno proba da se igra sa zaštitom. Za ovako nešto uglavnom su potrebne third party alatke čije korišćenje stvara dva problema. Prvo, morate da ih koristite i prilikom dešifrovanja sadržaja, a drugo, mahom su u pitanju komercijalna ostvarenja, pa ćete morati da zavučete ruku u džep.

Ukoliko želite da izbegnete bespotrebnu komplikaciju i odliv finansijskih sredstava, treba da znate da je posao moguće obaviti i iz Windowsa - bez korišćenja bilo kakvih pomagala „sa strane”. Rešenje koje su ponudili programeri iz Redmonda možda ne donosi nivo bezbednosti kao specijalizovane alatke za ovu namenu, ali stiže sa očiglednom prednošću. Nakon što ste pazarili Prozore, u paketu ste dobili i sistem za (de)šifrovanje podataka, a kako je sve to inkorporirano u shell operativnog sistema, resursima može da se pristupa i iz, na primer, File Explorera. Pretpostavljamo da ste prvo pomislili na famozni BitLocker, ali on neće biti tema ovog teksta. Iako je logično da se pozabavimo upravo njegovim mogućnostima, odlučili smo da ga preskočimo, jer on nudi zaštitu kompletnog sadržaja na hard-diskovima, dok je nama ideja bila da obavimo (de)šifrovanje pojedinačnih datoteka ili direktorijuma.

Da biste uspeli u naumu, ono što možete da učinite je da se okrenete starom, dobrom Encrypting File System (EFS) servisu. Sa njim se družimo još od Windowsa 2000, a dostupan je i pod Desetkom, izuzimajući verziju Home. Ovaj sistem zaštite podataka vezuje se za korisnički nalog, što može da predstavlja priličan problem kada je manevarski prostor u pitanju. S druge strane, EFS nudi verovatno najjednostavniji način za zaštitu pojedinačnih fajlova i foldera, jer se resursima pristupa po potrebi, preko File Explorera, Total Commandera ili bilo kog drugog fajl-menadžera. Sve ovo neće biti moguće ukoliko korisnički nalog nije zaštićen šifrom, jer se upravo ona (automatski) koristi za „pakovanje” podataka. Ako se pitate šta se dešava sa šifrovanim podacima ako (čitaj: kada) nešto pođe po zlu i više nije moguće prijaviti se na Windows, odgovor je jednostavan - tu je mogućnost kreiranja, nazovimo ga, hardverskog ključa u obliku USB stika. Kako se to radi objasnićemo kasnije...

Nakon što ste locirali datoteku ili folder koristeći fajl-menadžer, desnim tasterom miša kliknite na njega. Iz kontekstualnog menija odaberite Properties, pa levim tasterom miša „overite” taster Advanced koji se nalazi iznad desnog donjeg ugla radne forme. Na ekranu će se pojaviti nova radna forma - Advanced Attributes, a mi tražimo sekciju Compress or Encrypt attributes, koja zauzima donju trećinu prozora. Označite „kućicu” ispred funkcije Encrypt contents to secure data, pritisnite taster OK, odmah potom i Apply, pa OK iz glavne radne forme Properties. Obratite pažnju na systray, jer će se na njemu pojaviti nova komandna ikonica na kojoj se nalazi ključ. Ukoliko kliknete levim tasterom miša na nju, pojaviće se opcije preko kojih možete da obavite bekapovanje lozinke na bezbedno mesto. To se radi tako što odaberete opciju Back up now (recomended), a pored toga možete i da odaberete da se bekap obavi naredni put kada se prijavite na sistem (Back up later) ili da u potpunosti odustanete od ideje kreiranja rezervne kopije (Never back up). Poslednju mogućnost trebalo bi da izbegnete po svaku cenu, jer gubitkom mogućnosti ulaska u Windows permanentno se gubi i pristup zaštićenim datotekama. Kroz proces kopiranja potrebnih sertifikata na USB stik vodi vas ugrađeni „čarobnjak”, pa tu ne bi trebalo da bude nikakvih problema.

Kada je dešifrovanje podataka u slučaju servisa EFS u pitanju, akcija se obavlja na identičan način kao kod šifrovanja. Jedina razlika je u tome što sada kućica ispred funkcije Encrypt contents to secure data ne treba da bude označena - odštiklirajte je i fajl/folder ponovo će biti dostupan svima na izvol’te.

Sledeća metoda vodi nas do komandnog prompta, ali se i dalje oslanjamo na EFS, ovog puta bez mogućnosti da koristimo GUI. Ovaj način korišćenja servisa, zapravo, nudi daleko više manevarskog prostora, pa čak i mogućnost da se po automatizmu obavlja šifrovanje svih novokreiranih datoteka u direktorijumu koji ste prethodno odabrali. Za tu svrhu koristimo komandu Cipher, koja se jednostavno koristi, iako može da se kombinuje sa brojnim switchevima. Na primer, ukoliko želite da šifrujete datoteku sk.doc koja se nalazi u rootu particije E, u komandnom promptu upisaćete Cipher /e E:sk.doc i pritisnuti taster ‘Enter’. Obrnuto, kada želite da „skinete” zaštitu, u komandnom promptu upisujete Cipher /d E:sk.doc i pritiskate taster ‘Enter’.