D. PETROVIĆ

1. oktobar 2021.

Ako ste ovih dana kojim slučajem poželeli da kupite neku Malinu u domaćim prodavnicama, verovatno ste se neprijatno iznenadili praznim rafovima. Globalna nestašica čipova svakako da se odražava na svim segmentima tržišta. Problem nije mimoišao ni SBC-ove (singl-board computer) i mikrokontrolere. O ovom globalnom problemu pisali smo na našem sajtu u nekoliko navrata. Elem, pri pokušaju da nabavimo nekoliko RPi Zero ploča, trgovac nam je ponudio Raspberry Pi 3 A+, uz rečenicu „uzimaj, dok ima i to”. Već nakon par dana nije više imao ni njih. Malina o kojoj je reč nam se prvi put našla u rukama, pa, iako nije mlad model, red je da napišemo koji red o njoj.

Modeli A imaju totalno drugačiji footprint u odnosu na standardne B i Zero modele. Raspberry ovaj format zove Compact, druga dva su Zero i Standard. Dakle, model A se postavio između B i Zero ploča. Dužina odgovara modelu Zero, a širina mu je bukvalno dve Zero pločice. Samim tim je kraći od standardnog B modela, za dužinu Ethernet porta. Dimenzije pločice su dozvolile veću komociju komponentama na ploči, kao i konektorima, pa i u ovom segmentu vidimo da Raspberry fondacija sa ovim modelom „popunjava rupu”. Odluka je ispravna, ako znamo šta sve konkurencija bez prestanka nudi.

U smislu hardvera, model RPi 3 A+ se oslanja na RPI 3 B+, jer je u pitanju njegova „reciklaža”. O RPi 3 B+ smo već pisali (SK 8/2018, i.sk.rs/15262). Ipak, to ne znači da je identičan, pa ćemo ga na ovom modelu „pročešljati”. SoC je isti kao na jačem bratu - BCM2837B0. Broadcomov 64-bitni ARMv8 ima četiri jezgra koja kucaju na 1,4 gigaherca. Ta četiri jezgra su bazirana na Cortex-A53 mikroarhitekturi sa 512 kilobajta keš memorije i maksimalno podržavaju jedan gigabajt SDRAM-a. Taj gigabajt ćete naći na modelu B+, ali ne i ovde. Raspberry je model A+ „okratio”, pa, tako, imamo samo 512 megabajta LPDDR2 SDRAM-a. Memorijski modul je smešten sa donje strane pločice, dok SoC zauzima centralno mesto sa gornje. Grafički podsistem je i dalje VideoCore IV.

Ovaj model nije ostao uskraćen ni za bežično povezivanje. Na raspolaganju su nam Wi-Fi po IEEE 802.11b/g/n/ac standardu, što će reći da je omogućeno bežično povezivanje na oba frekventna opsega. Bluetooth 4.2/BLE je, razume se, tu.

Što se tiče priključaka, „rezovi” su očigledni, pogotovo na prednjoj strani. Ethernet porta nema, niti se može koristiti GPIO u tu svrhu. Postoje rešenja pristupu Ethernetu putem USB-a, ali to je neka druga priča. Treba podsetiti da na modelu B+ Ethernet port, uz sve prednosti i mane, upravo i koristi USB 2.0 kontroler. Na strani gde očekujemo gomilu portova stoji samo jedan usamljeni USB 2.0 koji možemo proširiti nekim USB habom, po potrebi.

Bočna strana je zadržala pun HDMI port, kao i mikro-USB, preko koga Malinu napajamo strujom. Adapter od pet volti i dva ampera se podrazumeva. Ovu Malinu, kao i sve druge, možemo da napajamo i preko GPIO. Četvoropolni 3,5-milimetarski audio-priključak možemo da koristimo za zvuk, ali i kao analogni video-izlaz. Konektori CSI i DSI su na standardnim mestima za model B+. Preko ovih konektora možemo da povežemo kameru, ali i ekran, koji može da bude i osetljiv na dodir.

Sa donje strane je slot mikro-SD kartice na koju se smešta image fajl. Zanimljivo je to da, iako je hardver na A+ i B+ modelima (skoro) isti, mikro-SD karticu oformljenu na B+ ne možemo da pokrenemo na A+, ali možemo obratno.

Po svežoj instalaciji RaspberryOS, bili smo neprijatno iznenađeni porukom u gornjem desnom uglu ekrana o nedovoljnom napajanju, čak i sa proverenim napajanjem od dva ampera. Doduše, Malina je radila, a ova poruka se javljala samo pri većim opterećenjima. Recimo, kada smo otvorili par tabova i pokrenuli video sa YouTubea. Za komotan rad svakako preporučujemo napajanje jače od dva ampera.

Mala količina memorije se i te kako oseća. Računar je neretko stajao i vrteo se u mestu, dok nije otvorio šta mu je zadato.

Postavlja se pitanje svrhe i mogućnosti upotrebe ove Maline. Ako govorimo o stand-alone računaru, svakako je bolje posegnuti za nečim sa više memorije, nečim novijim. Pisali smo i o RPI 4, a i o RPi 400, koji su svakako bolja rešenja. To ne znači da je ovaj model beskoristan. Autoru ovih redova Zero „gura” Blynk server prilično dugo, bez ijednog problema. Takođe, u drugom projektu nam služi kao uređaj koji na video-panelima (bilbordima) menja statične slike daljinskim putem, koristeći veb-server. Primera ima mnogo, pa nije problem u slabijem hardveru, već može biti samo u našoj mašti. Mada, sada i nemamo nekog velikog izbora prilikom kupovine.