Momir ĐEKIĆ

1. maj 2021.

Industrija čipova ne miruje. Inicijative koje istovremenu pokreću i Sjedinjene Države i Evropa su u početnom stadijumu implementacije i pregovori su još uvek u toku. Podsticaji zapadnog sveta u pokušaju dostizanja konkurentnosti. Kao što smo saznali, Evropa i Sjedinjene Države trenutno nisu konkurentne azijskim fabrikama. Ipak, dok je pažnja usmerena na fabrike i njihove izazove, dva velika igrača sprovode reinženjering svojih strategija.

Opklada i inat

Novi izvršni direktor Intela, Pet Gelzinger (Pat Gelsinger), samo pet nedelja nakon početka svog mandata na čelu kompanije, objavio je novu strategiju jedne od vodećih kompanija u svetu čipova. Osim velikih vesti o investiciji od preko 20 milijardi dolara u fabrike u Arizoni, najavljeno je i partnerstvo sa kompanijama TSMC i Samsung, kao i drugim fabrikama. No, krenimo redom.

U jednom od svojih obraćanja, Gelzigner je jasno istakao da će ulaganja u nove proizvodne kapacitete u Evropi i SAD omogućiti kvalitetnu isporuku čipova, ne samo komercijalnim korisnicima, već i čitavim industrijama, uključujući odbranu i bezbednost. U tim rečima se lako mogu pročitati namere kompanije da sopstvenim investicijama koje priprema, pridoda i podršku vojnih potreba SAD i evropskih saveznika. Kako bi ovaj plan bio sproveden na optimalan način, kompanija će ustanoviti novu poslovnu jedinicu u svojoj organizaciji. Intel Foundry Services u potpunosti će biti vertikalno integrisana, zasebna poslovna jedinica, sa rukovodiocem koji direktno odgovara izvršnom direktoru Gelzingeru.

Razlog ovakvog ustrojstva je definisan kroz potrebu da se korisnicima obezbedi maksimalni kvalitet usluge. Sa druge strane, u slučaju eventualnog (svakako ne i zamišljenog) scenarija neuspeha, lakše će se „naći krivac” ili otpisati neuspeh iz knjiga. Ipak, narativ u izjavama je vođen idejom jedinstvenog i drugačijeg pristupa ovom biznisu kroz Intelove tehnike pakovanja i obrade, američkog i evropskog kapaciteta proizvodnje i „prvoklasnog portfelja intelektualne svojine”. U prevodu, Intel će svojim (vojnim i bezbednosnim) korisnicima moći da isporuči „made in EU” i/ili „made in USA” proizvode.

Koliko je obraćanje gospodina Gelzingera bilo usmereno ka „domaćoj javnosti”, govori i činjenica da je tri ili četiri puta pominjana činjenica kako Intel otvara nova radna mesta u Arizoni. Najavu saradnje sa ovom saveznom državom i administracijom predsednika Bajdena (Joe Biden), dodata je i informacija da je Intel u periodu od 2019. do 2021. godine u SAD potrošio čak 27 milijardi dolara na istraživanje i razvoj i 33,5 milijardi na kapitalne investicije, dok su investicije u kapacitete u Irskoj i Izraelu u istom periodu iznosile oko 17 milijardi dolara. Iako ove brojke zaista deluju zadivljujuće, ako pogledamo rezultate koje je kompanija u tom periodu postizala, ne možemo a da se ne zapitamo koliko će proći vremena pre no što Intel zaista uspe u svojim namerama povratka na vrh.

Informacija o saradnji sa kompanijom IBM u oblasti razvoja proizvodnog procesa i pakovanja čipova na silicijumskim vaferima, takođe, ukazuje na svojevrsni izlazak Intela iz dosadašnjeg „zatvorenog” pristupa razvoju intelektualne svojine u oblasti proizvodnje čipova. Simpatično je učešće izvršnih direktora kompanija Microsoft i IBM u Gelzingerovom nastupu. Sa osmesima na licu i puni reči hvale za hrabru, novu strategiju kompanije Intel, dvojica direktora su podsećala javnost na važnost svojih kompanija (i one domaćina, razume se) u svetu tehnoloških inovacija. Interesantno je kako je IBM-ov partner za proizvodnju procesora u proizvodnom procesu od sedam nanometara, zapravo, Samsung. Možda će tek neki naredni proizvod biti proizveden upravo u kapacitetima koje Intel gradi u Arizoni. IBM se, kao i Intel i Microsoft, nada investicijama vojske i bezbednosnih snaga SAD u tehnološke proizvode koje izrađuju. Čipovi proizvedeni u SAD biće preduslov takvih inicijativa.

Naposletku, suštinski je ideja Intela da u jednoj zatvorenoj i organizovanoj poslovnoj jedinici ujedini istraživačke, razvojne, dizajnerske, proizvodne i partnerske kapacitete u cilju bržeg i efikasnijeg lanca snabdevanja čipovima svih gladnih industrija. Sa druge strane, Intel će pokušati da proizvodnjom posebno konstruisanih x86 čipova bude u stanju da zadovolji partikularne potrebe raznolikih kupaca. Prema poslednjim procenama, Intel će sopstveni proces od sedam nanometara predstaviti 2023. godine. Konkurenciju će mu tada činiti TSMC i Samsungovi procesi od tri nanometra. Ipak, kao što znamo, nije moguće direktno porediti nanometre različitih kompanija. Intel će, prema istim procenama, imati rezultate od 230 i 240 miliona tranzistora po kvadratnom inču. TSMC će imati gustinu od oko 250 miliona, a Samsung nešto manje od 220 miliona tranzistora na istoj površini. U prevodu, Intelov proces bi trebalo da se ugnezdi tačno između ova dva vodeća proizvođača u ovom trenutku. No, sve su to procene. Ni u jednoj od njih, pak, nema stvarnosti u kojoj je Intel vodeća kompanija u ovom biznisu pre 2025. godine. Do tada je dug i dalek put.

Automobilski gambit

Na drugom kraju dugačke reke proizvođača čipova, kompanija Nvidia, čija tiha i nenametljiva strategija da „lovi” kompaniju ARM, imala je svoju konferenciju na kojoj se izvršni direktor, Džensen (Jensen) Huang, obratio sa najavom hrabrog ulaska u svet automobilske industrije.

Plan američke kompanije jeste da za ovu propulzivnu i veoma naprednu industriju izradi celovito rešenje koje će pod sobom okupiti pet karakterističnih celina, i to:

• proces prikupljanja podataka namenjene testiranju i razvoju automobila i njihove opreme,

• mapiranju objekata, obrazaca i treniranju platforme za buduću upotrebu,

• simulaciju vožnje kroz kreiranje „digitalnog blizanca”,

• podršku autonomnoj vožnji,

• testiranje autonomne vožnje u realnim uslovima.

Motivacija za ovako snažan i direktan ulazak u industriju prevoza je jasna. Njena vrednost dostiže vrtoglavih 10 hiljada milijardi dolara. Huang tvrdi da je TOPS (tera-OPS, hiljadu milijardi operacija u sekundi), zapravo, nova „konjska snaga”. Prateći ovu misao, u budućnosti ćemo, verovatno, osim o uobičajenim karakteristikama automobila (i drugih vozila), govoriti i o „brzinama” njihovih kompjuterskih mozgova, slično kako danas upoređujemo telefone ili računare. U tom smislu, posebno je interesantan Nvidia Orin, zamišljen kao centralni računar budućih vozila.

Orin je rezultat četvorogodišnje razvojne ere, sistem na čipu (SoC) koji se sastoji od oko 17 milijardi tranzistora i postiže 254 TOPS-a. Ovo rešenje zasnovano je na najnovijoj GPU arhitekturi i ARM Hercules centralnim procesorima, kao i posebnim elementima za mašinsko i duboko učenje. Novi SoC postiže gotovo sedam puta bolje rezultate od svog prethodnika.

Specijalnost ovog sistema svakako leži u sposobnosti primene u velikom broju različitih rešenja iz domena autonomne vožnje i robotike, kroz svoje izrazito dobre performanse u primeni računarskih neuronskih mreža. Kako je poznato, Nvidia ima višegodišnje (sada već i decenijsko) iskustvo sa razvojem platformi sa veoma pristupačnim softverskim interfejsima i metodama primene. Upravo je kompanijin standard CUDA, kao i aplikativni interfejs TensorRT i druge biblioteke mašinskog učenja, adut u akviziciji kupaca iz automobilske industrije.

Naime, kako su i postojeća i nova platforma ove kompanije (Xavier i Orin) programabilne i za razvoj koriste poznate tehnologije i interfejse, velike automobilske kompanije će relativno lako pronaći programere i razviti sopstvena rešenja i modalitete primene ovih multipotentnih sistema na čipu. Očekivano je da se prvi primerci ovog rešenja nađu u automobilima koji će se proizvesti sledeće godine.

Orin je zamišljen tako da bude centralni računar u automobilu, zadužen da paralelno radi u četiri domena i to da:

• bude zadužen za grafički prikaz na instrument-tabli automobila,

• pokreće sistem zabave i multimedije u vozilu,

• omogućava interakciju putnika sa vozilom,

• pruža usluge autonomne vožnje.

Ovako postavljen, Orin ima i zadatak da zameni desetine, inače odvojenih, komponenata, što znatno olakšava lanac snabdevanja automobilske industrije. U svetu neadekvatne ponude čipova namenjenih automobilskoj industriji, Nvidia se nameće kao dobavljač jednog i to programabilnog rešenja, koje će automobilskim proizvođačima znatno olakšati život i rad. „Manji broj kritičnih komponenata budućeg sistema od jednog dobavljača pokazaće se kao pouzdaniji model od stotine dobavljača hiljada komponenata!”, poruka je izvršnog direktora kompanije.

Budućnost automobilske industrije Nvidia vidi u jednom centralnom kompjuteru koji operiše u četiri paralelna, ali među sobom virtuelizovana i bezbednosno zaštićena domena. Njemu se pristupa isključivo softverski i na taj način se on i unapređuje tokom životnog ciklusa automobila. U ovakvoj postavci, različite prikaze na raznim monitorima u automobilu će biti moguće menjati i od strane samog korisnika, a oni će biti prilagodljiviji nego ikada.

Deo ove strategije je i Hyperion 8 AV platforma, namenjena razvoju i testiranju autonomne vožnje, sastavljena od velikog broja Orin sistema, kao i kamera, senzora, radara, lidara i drugih računarskih komponenata. U pitanju je potpuno funkcionalna platforma koja ulazi u proizvodnju i koja pretenduje da bude prva planetarno prihvaćena otvorena platforma za autonomnu vožnju. U viziji kompanije Nvidia, budućnost automobilske industrije ide u smeru tehnoloških kompanija čiji su poslovni modeli vođeni softverom, a ne hardverom - slično onome što smo videli u industriji računara sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Kao i u pametnim telefonima, kompanije će nuditi razne softverske servise tokom životnog veka automobila. Automobil postaje više od proizvoda za sebe - on postaje infrastruktura hiljada novih servisa i prilika. Veoma uzbudljivo vreme je pred nama.

• • •

Brzina kojom se industrija čipova razvija u ovom trenutku nije na potrebnom nivou. Ipak, konačno se čini da je situacija sa ponudom uzrokovala čitav niz promena strategije kod najvećih igrača. Jedni unapređuju kapacitete, drugi se fokusiraju na vodeće tržišne niše. Promene strategija kompanija Intel i Nvidia deluju kao dobro promišljene i uklopljene sa njihovim drugim poslovnim naporima. U ovim pristupima, naravno, one nisu same. I konkurenti su odabrali gde da ulože svoje čipove i „čipove”. Opklade su u toku. Pratimo!