Vladimir PISODOROV

1. april 2021.

Da li i vi spadate u grupu onih ljudi koji smatraju da je Command Prompt u Windowsu samo deo DOS nasleđa koga bi programeri iz Redmonda trebalo da se što pre reše? Ko će u trećoj dekadi 21. veka da se bakće sa komandnom linijom i upisuje „naredbe”, kad sve što ste naumili može da se obavi na jednostavniji i vizuelno upečatljiviji način. Zapravo, niste ni svesni koliko grešite, naročito kada se zna da je iz komandnog prompta moguće obaviti i neke zahvate koji po defaultu nisu mogući/predviđeni iz GUI-ja. Lepote ovog načina zauzdavanja Windowsa pokušaćemo da vam približimo preko pet jednostavnih „trikova” za koje smatramo da bi mogli da vam posluže u svakodnevnom radu.

Pre nego što počnemo, podsetićemo se načina na koji možete da pozovete Command Prompt. Ukoliko u liniji Search ili, nakon što otvorite meni Start, upišete cmd i pritisnete taster ‘Enter’, na ekranu će se pojaviti ekran Command Prompta. Isto to može da se postigne i iz dijaloga Run (poziva se sa ‘Win-R’), dok se u meniju Start Command Prompt nalazi pod skutima sekcije Windows System.

Isključivanje kompjutera

Ugrađene funkcije Power dovoljne su da kompjuter možete da isključite, ponovo pokrenete ili „oterate” na spavanje. Međutim, šta se dešava ukoliko poželite da, recimo, isključivanje automatizujete i „vežete” za određeni vremenski period? Tada, uglavnom, posežete za third party rešenjima, neznajući da je akciju moguće obaviti i iz Command Prompta.

Ukoliko, na primer, želite da se kompjuter automatski isključi nakon deset minuta u Command Promptu potrebno je samo da upišete shutdown -s -t 600. Jednostavno, zar ne? Kao što možete da vidite, vreme se izražava u sekundama i možete da upišete bilo koji broj, ali to nije sve. Iza komande, prvo je postavljen switch -s koji određuje da će se obaviti isključivanje kompjutera, ali to nije sve što je moguće. Tako, ukoliko upišete -r, kompjuter će se nakon isticanja zadatog vremenskog intervala restartovati, dok će -l za rezultat imati odjavljivanje trenutno aktivnog korisnika. Naravno, opet nakon što postavljeni tajmer „iscuri”. Ono što na ovaj način nije moguće jeste da se kompjuter pošalje „na spavanje” i to se obavlja na drukčije. Konačno, u bilo kom momentu možete da poništite postavljeni tajmer tako što ćete u Command Promptu upisati shutdown -a.

Promena naziva fajlova

Ono što vam međunaslov nije otkrio jeste da ovde „pucamo” na promenu naziva fajlova „na gomili”.
I ne samo to, već da će promena da se obavlja tako što će se zadržati deo originalnog naziva kojem će se dodati sufiks po vašem izboru.

Prva stvar koju po pokretanja Command Prompta treba da uradite jeste da se pozicionirate u direktorijum u kom se nalazi materijal čiji naziv želite da izmenite. Pretpostavićemo da se radi o fotografijama (tip datoteka nije bitan) uskladištenim na particiji D, u direktorijumu Slike. Pozicioniranje se obavlja tako što se prvo sa C prebacite na particiju D, upisivanjem u Command Promptu D: i pritiskanjem tastera ‘Enter’. Nakon toga, upišite komandu cd Slike i još jednom pritisnite taster ‘Enter’. Konačno, možete da pređete na promenu naziva koja se obavlja upisivanjem komande rename *.* ?????-radna.*. Zvuči komplikovano, ali, zapravo, nije - pojasnićemo. Switch *.* označava da će akcijom biti obuhvaćene sve datoteke u direktorijumu, bez obzira na naziv i ekstenziju. To može da se promeni, pa ukoliko želite da „napadnete” datoteke čiji naziv počinje na Pic, a zabeležene su u formatu JPG, upisaćete Pic*.JPG. Zvezdica je svojevrsni džoker i zamena za sve eventualno upisane karaktere.

Prelazimo na drugi switch u kom se nalaze znakovi pitanja. Na ovaj način određujete naziv izlaznim datotekama i to tako što preko znakova pitanja određujete koliko početnih karaktera starog naziva će se sačuvati i biti deo novog naziva. Mi smo u primeru odabrali pet, ali to može da bude bilo koji broj - samo dodajte ili oduzmite znakove pitanja. Novonastalim datotekama u sufiksu biće dodata odrednica -radna, kako bi nas uputila da se radi o radnim verzijama fajlova.

Otkrivanje lozinke za Wi-Fi

Po automatizmu ćete pomisliti na hakovanje, ali nije to u pitanju. Radi se o jednostavnom zahvatu za dolaženje do lozinki koje koristite za pristup Wi-Fi mrežama. Dešava se mnogo češće nego što mislite da se upisana lozinka zaboravi, naročito ako ste izabrali da se rekonekcija obavlja automatski. U nekom trenutku će vam zatrebati da lozinku upišete na mobilnom telefonu, tabletu ili drugom uređaju koji podržava Wi-Fi konekciju. Na svu sreću, postoji način da se ona „izvuče”...

Sve što treba da uradite je da u Command Promptu upišete netsh wlan show profile NazivMreže key=clear. Naravno, pre nego što pritisnete taster ‘Enter’, zamenite NazivMreže nazivom mreže na koju ste trenutno povezani. Pretpostavimo da se radi o vašoj kućnoj mreži čiji je ID, recimo, UnimatrixZero, komanda će tada glasiti netsh wlan show profile UnimatrixZero key=clear. Među informacija na ekranu tražite podatke koje se nalaze pod skutima sekcije Security settings, odnosno, pod stavkom Key Content. Prepišite lozinku na papir ili je kopirajte u clipboard i na konju ste.

Command Prompt može da se iskoristi i za dobijanje informacija o svim Wi-Fi mrežama kojima ste pristupali, a čije ste podatke snimili na hard-disku. Nakon što upišete netsh wlan show profile i pritisnete ‘Enter’, na ekranu će se pojaviti spisak svih korišćenih pristupnih tačaka.

„Nulovanje” hard-diskova

Postoji toliko razloga zbog kojih hard-disk može da pobrljavi i, naizgled, postane neupotrebljiv. Što je najgore od svega, ugrađene alatke za njegovo oživljavanje, pa čak i komanda Format, u mnogim situacijama ne pomažu i ostavljaju vas da prevremeno osedite. Rešenje koje mnogi previđaju je DiskPart, legacy alatka koja se koristi iz komandne linije i u praksi otvara poseban komandni prompt. Između ostalog, može da se upotrebi za „čišćenje” hard-diskova.

DiskPart može da se pokrene iz Command Prompta, ali, kao što smo rekli, to će prouzrokovati otvaranje dodatnog prozora. Umesto klasičnog prompta - C:, pisaće DISKPART, što je znak da se nalazite na pravom mestu. Da biste izbegli otvaranje dodatnog prozora, DiskPart može da se pozove direktno iz polja Search ili iz menija Start. U oba slučaja dovoljno je da upišete diskpart i pritisnete taster ‘Enter’. Rad nije ograničen samo na hard-diskove, već to mogu da budu i memorijske kartice, USB stikovi, pa čak i virtuelni diskovi.

Prva stvar koju treba da uradite jeste da obavite lociranje nosača podataka sa kojim želite da radite. To se radi tako što upišete komandu list disk i pritisnete taster ‘Enter’. Budite veoma oprezni, pošto na ekranu nećete dobiti spisak particija i njihovih naziva, već isključivo listu na kojoj se nalaze popisani diskovi. Identifikaciju obavljate na osnovu njihove veličine i pamtite dodeljenu vrednost u koloni Disk ###. Pretpostavićemo da je disk koji želite da očistite zaveden pod opisnom oznakom Disk 3 i tada upisujete komandu select disk 3 i pritiskate taster ‘Enter’. Sada vam ne preostaje ništa drugo, nego da pokrenete proces „čišćenja” upisivanjem komande clean i pritiskanjem tastera ‘Enter’. Bez bilo kakve dalje komunikacije sa korisnikom, DiskPart se baca na posao, nakon čega vas čeka poseta sekciji Disk Management, kako biste obavili (re)inicijalizaciju diska, formirali i formatirali particije. U izuzetnim situacijama, komanda clean može da izazove veće probleme nego korist, pa je koristite isključivo kao poslednju liniju odbrane.

Izlistavanje instaliranih programa

Sledeći „trik” biće zgodan svima koji nameravaju da se pozabave reinstalacijom Windowsa, jer će upisivanjem jedne (doduše, poduže) komande biti u prilici da se dočepaju spiska svih instaliranih programa. „Caka” je u tome da se do liste dolazi iz PowerShella, koji, laički rečeno, predstavlja modernu verziju Command Prompta. Najjednostavnije ga pozivate tako što u polju Search ili u meniju Start upišete powershell i pritisnete taster ‘Enter’.

Kao što smo rekli, komanda je izuzetno dugačka i podrazumeva da znate koje je ime iskorišćeno za naziv korisničkog naloga. Pretpostavimo da kompjuter trenutno koristi Jovan, komanda bi u njegovom slučaju glasila: Get-ItemProperty HKLM:SoftwareMicrosoftWindowsCurrentVersionUninstall*, HKLM:SoftwareWow6432NodeMicrosoftWindowsCurrentVersionUninstall*, HKCU:SoftwareMicrosoftWindowsCurrentVersionUninstall* | Select-Object DisplayName, DisplayVersion, Publisher, Size, InstallDate | Format-Table -AutoSize > C:UsersJovanDesktopProgramsList.txt. Već pretpostavljate da se na ovaj način obavlja generisanje tekstualne datoteke pod nazivom ProgramsList, čije snimanje se obavlja na samom desktopu. Odatle ju je jednostavno kopirati na, na primer, USB stik i kasnije iskoristiti kao podsetnik pri instalaciji.

Nažalost, na ovaj način nećete se dokopati spiska aplikacija koje ste preuzeli sa Microsoft Storea. Na svu sreću i za to postoji rešenje u vidu komande Get-AppxPackage > C:UsersJovanDesktopStoreProgramsList.txt, koju, takođe, upisujete u PowerShell. Njeno izvršavanje možemo da preporučimo samo nešto iskusnijim korisnicima, s obzirom na to da će se u rezultujućoj tekstualnoj datoteci, snimljenoj na desktopu, naći gomila unosa i početnicima će biti teško da razdvoje aplikacije koje su sami instalirali od onih sistemskih.