Gradimir JOKSIMOVIĆ

1. mart 2021.

Motorolina težnja da se revitalizuje i oživi sećanje na najuspešniji period svoje slavne istorije savršeno je usklađena sa pojavom preklopnih telefona nove generacije. Prva pametna Motorola Razr bila je zanimljiv projekat koji je pokušao da oživi popularni koncept telefona u obliku preklopne školjke (clamshell), ali u tome nije bio naročito uspešan. Jedanaest meseci kasnije, kompanija izlazi na popravni ispit i predstavlja „rimejk rimejka”: novi model dobio je podršku za 5G i poboljšanja u mnogim aspektima. Novi Rejzor je očekivano „porastao” i na fiskalnom računu, pa će nam temeljno „obrijati” novčanike i podsetiti da cimnemo zaboravljenu tetku u Nemačkoj.

Klasičan izgled i „osećaj u ruci” originalnog Razra zadržan je i u ovoj iteraciji, uključujući zakrivljene ivice i izbočenu bradu na dnu. Kada je preklopljen, Razr 5G izgleda kao pravo malo remek-delo, dizajnerski trijumf stakla, metala i plastike u vidu elegantne stvarčice, kao stvorene da sklizne u džep košulje ili farmerki. Kada je otvoren, deluje izrazito tanko, iako lenjir govori drugačije, što je verovatno posledica karakteristične konstrukcije kućišta. Redizajnirani preklopni mehanizam je čvrst i pouzdan, ali kućište nije lako otvoriti jednom rukom bez rizika da se ekran izgrebe noktom, zbog tankog gornjeg poklopca i uzanog proreza na spoju preklopnih delova. Takođe, Razr ne može biti „poluotvoren”, odnosno, pod uglom, kao što to može Samsungov Z Flip, ali je Motorolina konstrukcija kudikamo efikasnija (kada se preklopi, ekran „klizi” u bradu telefona, tako da se manje savija i nabira). Iritantno škripanje koje se čuje pred kraj otvaranja, nalik drvenoj stolici koja tužno cvili pod teretom korpulentnog domaćina, nikako ne služi na čast konstruktorima.

Na sredini unutrašnjeg ekrana i dalje je uočljivo ulegnuće, boljka svih preklopnih telefona, ali ono je ovde diskretnije. Ekran nije baš u rangu najboljih koje smo videli: uz čudnu rezoluciju ima i neobično visok odnos širine i visine, dok su osvetljenje i oštrina prikaza ispod nivoa na koji smo navikli - OLED matrica, s druge strane, obezbeđuje savršenu crnu, živopisne boje i odlične uglove gledanja, ali je ukupan kvalitet, ipak, ispod nivoa koji se očekuje od ovako skupog uređaja. Zbog debelih okvira ekran izgleda znatno manji od 6,2 inča, a takvom utisku doprinosi i sitan font. Zadnji deo telefona čini ravno staklo sa zakrivljenim ivicama, što pruža prijatan osećaj pod prstima, ali klizi kao sveže podmazana tepsija za gibanicu (a otprilike toliko se i zamasti tokom upotrebe). Pozadi se nalazi i čitač otiska prsta, koji je brz i precizan i postavljen na prilično zgodnom mestu - doduše, bilo bi još bolje da se nalazi sa prednje strane, ispod ekrana. Izvesno razočaranje predstavlja anemičan vibro-motor, kakvog bi se postideli i znatno jeftiniji uređaji. Očekivali smo i komplet stereo zvučnika u paketu, ali ipak nismo razočarani ni ovim jednim, koji proizvodi ubedljiv, pun zvuk; nezgodno je to što je otvor zvučnika postavljen tako da ga dlan potpuno zatvara kada se telefon drži položeno, što najviše smeta tokom igranja.

Važna prednost koju Razr 5G ima nad drugim preklopnim telefonima ogleda se u relativno velikom spoljnom ekranu, koga Motorola naziva ekranom za „brzi pregled” i on ima nekoliko korisnih karakteristika zbog kojih je mnogo više od toga. Ekran ima dva operativna režima - kada je zaključan, dužim pritiskom na statusne ikonice aktivira se brzi pregled poruka, a svlačenjem „roletne” prikazuje se prečica za aktiviranje osnovnih funkcija. Kada se otključa, spoljni ekran omogućava pristup prilagođenom Androidovom interfejsu za obaveštenja (moguće je pogledati sve notifikacije, čitati e-poštu i poruke, gledati video-zapise, čak se i poigrati), a može da služi i kao tražilo kamere. Na njemu se mogu razmotati i druge aplikacije, ali one na ekranu od 2,7 inča sa 800×600 piksela možda neće uvek izgledati i raditi kako bi trebalo; u većini slučajeva dobija se sasvim upotrebljiva varijanta (čak i tastatura dobro funkcioniše prevlačenjem prsta). Svakako je najbolje to što se spoljni ekran može koristiti kao tražilo kamere, čime je omogućeno komforno snimanje selfija pomoću glavne kamere.

Motorola Razr 5G koristi odličan procesor srednje klase, Qualcommov Snapdragon 765G, koji je uparen sa osam gigabajta RAM-a i 256 gigabajta skladišnog prostora. Rezultatima testiranja smo zadovoljni, jer svakodnevne zadatke ovaj telefon obavlja bez ikakvih problema, uključujući i udoban multitasking, odnosno, žongliranje između teških aplikacija. Sa igranjem može biti manjih problema i to ne toliko zbog samog procesora, koliko zbog lošije rešenog hlađenja. Naime, posle izvesnog vremena pod većim opterećenjem telefon se može propisno zagrejati, što će dalje oboriti performanse sistema, a to će se manifestovati neprijatnim usporenjima; osim što ne prija dlanovima, toplota može imati i negativan efekat na dugovečnost baterije. Tokom kraćih sesija uz neke, ne preterano zahtevne naslove neće biti većih problema, ali o većem utrošku vremena uz omiljene igre ne treba ozbiljno razmišljati. S druge strane, štedljiv procesor pokazuje blagotvoran uticaj na autonomiju, za koju smo najviše strahovali, budući da je baterija „kalirala” na skromnih 2800 miliamper-časova. Celodnevna autonomija je sasvim izvodljiva uz malo samokontrole (prvih nekoliko dana testiranja infuziju svežih elektrona uključivali smo i pre večere). Uz brzi punjač snage 18 vati, put do pune baterije traje oko sat i 45 minuta.

Na Motoroli Razr 5G postoje dve kamere. Selfi kamera sa unutrašnje strane, smeštena pored ekrana, ima senzor od 20 megapiksela koji je spakovan u prilično mali prostor, pa od njega ne treba očekivati čuda - no, za video pozive je sasvim prikladan. Što se selfija tiče, srećna okolnost je to što se oni mogu lako snimati glavnom kamerom, koja je neuporedivo kvalitetnija: ima veći senzor od 48 megapiksela (Samsung ISOCELL GM1) i efektivnu rezoluciju od 12 megapiksela („pakuje” četiri fizička piksela u jedan). Ultraširoke i telefoto kamere nema, ali za prosečnog korisnika to neće biti veći problem, budući da lasersko automatsko fokusiranje i optička stabilizacija stvaraju potrebne preduslove za kvalitetne snimke.

U uslovima pristojnog osvetljenja, kamera korektno obavlja posao, pruža solidan dinamički opseg, pristojnu oštrinu i živahne boje (povremeno i prenaglašene), ali ne i dovoljno detalja. U zahtevnijim uslovima, do izražaja dolaze neke slabosti - u noćnom režimu mogu se dobiti zaista sjajne fotografije prijatnih boja, sa dovoljno detalja, ali nevolja je u tome što je ponekad teško predvideti kada će se ovaj režim aktivirati. U nekim prilikama dobijeni snimci bili su zaista impresivni, ali ni posle višednevnog korišćenja nismo sasvim „ušli u štos” sa svim hirovima kamere. Nije pogrešno očekivati da će ovi nedostaci biti nivelisani nekom softverskom intervencijom. Bilo kako bilo, novi Razr ima daleko kvalitetniju kameru od svog prethodnika, ali i dalje zaostaje za modelima iz svog cenovnog ranga.

Rizikujemo da zvučimo kao pokvarena ploča kada je reč o preklopnim telefonima, ali utisak je da ove voćke još uvek nisu dovoljno zrele da bi opravdale visoku prodajnu cenu. Teško je zamisliti scenario u kome će ovakav telefon odjednom pobuditi interesovanje većeg broja kupaca i pogurati prodaju koja bi dovela do željenog pojeftinjenja. Konkretno, što se Razra 5G tiče, faza medenog meseca u kojoj dominira kompaktan dizajn preklopnog kućišta (uz zaista upotrebljiv spoljni ekran) brzo će se završiti i onda će u prvi plan izbiti nedostaci koji se ne mogu maskirati atraktivnom pojavom. Neka mehanička rešenja remete korisničko iskustvo, performanse nisu naročito impresivne, kamera je daleko od odlične, a ne treba zaboraviti ni na natezanje sa tankom baterijom, i zagrevanje prilikom igranja. To sve raspršuje priče o opravdanosti visoke cene - da ne pominjemo nedostatak nekakve IP sertifikovane zaštite, osvežavanje ekrana brže od 60 herca, izostanak 3,5-milimetarskog audio-konektora, bežičnog punjenja... Za više od hiljadu i po evra očekivali smo mišićav telefon koji „kida” na svakom planu. Umesto njega, dobili smo zavodljiv preklopnik kratkodelujućeg šarma, koji će se, po svemu sudeći, brzo izgubiti u hodnicima zaborava. Tvrdokorni fanovi su druga priča - oni su svoju „školjkicu” već pazarili.