D. MIHOKOVIĆ V. PISODOROVPlatforma: arkadni aparat • Adresa: i.sk.rs/357808 O. POPOVIĆV. PISODOROV O. POPOVIĆ

1. januar 2021.

Ni daleke 1994. godine nije bilo neuobičajeno da se imena profesionalnih sportista nalaze u nazivima video-igara. Čuveni Electronic Arts ovaj marketinški trik gurao je od samog početka, pa su vremenom došli na ideju da plasiraju igre u kojima će se poznati sportisti naći van svoje sfere uticaja. Tako smo dobili akcionu platformu Michael Jordan: Chaos in the Windy City (i.sk.rs/357811, 917 KB) i tabačinu Shaq-Fu (i.sk.rs/357812, 1,6 MB), sa dve najveće NBA zvezde tog vremena u glavnim ulogama.

Uoči dobrotvorne utakmice, zli doktor Makso Lobanja zarobio je sve košarkaše osim, naravno, Em Džeja, koji odvažno kreće u potragu za svojim saigračima. Pred vama je splet hodnika nafilovan zombijima košarkašima, metalnim paucima, letećim očima i drugim satrapima u režiji pomenutog doktora. Tu su i neizbežni ključevi - gomila raznobojnih ključeva koji otvaraju vrata odgovarajuće boje, gde se kriju zatočeni igrači, nadogradnje za oružje, te obnova energije u vidu licenciranih napitaka. Vaše jedino oružje je košarkaška lopta, koja može da poprimi nekoliko oblika: ledena lopta kratkotrajno će zaustaviti protivnike, bumerang lopta udara protivnike i u povratku... Pored običnog skoka tu je i zakucavanje, koje će dobro doći kada naletite na koš. Zakucavanjem dobijate dodatne poene i još licenciranih proizvoda. Monotoniju turobnih nivoa nakratko razbijaju različite bonus deonice, na primer, ubacivanje lopte u sve koševe za određen broj sekundi.

Iako krajnje prosečna i nimalo inspirativna, Džordanova igra nije prošla baš toliko loše kod kritike (možda zato što je Super Nintendo jedina platforma na kojoj se pojavila), ali Šekatek nije bio te sreće. Naime, Shaq Fu se i skoro trideset godina kasnije kotira kao jedna od najgorih borilačkih igara ikada. Pred (opet) dobrotvornu utakmicu u Tokiju, Šekil se nonšalantno šetao gradom, sasvim slučajno naletevši na neugledni dodžo. Unutra saznaje da je upravo on ispunjenje molitvi starog učitelja, izabrani ratnik koji će spasiti dečaka iz kandži zlih sila iz paralelne dimenzije. Za razliku od Majklove igre, Šekilova nema nijedan detalj vezan za košarku i da nije ćelave glave i dresa, nikada ne biste rekli da vodite jednog od najgorih izvođača slobodnih bacanja u istoriji NBA lige. Očekuje vas šest egzotičnih protivnika, poput žene-mačke, vudu čarobnice, zelenog kostura u ćebencetu, te nekog plamtećeg lika nalik na Džonija Storma iz Fantastične četvorke.

Mehanika igre nije ni prineti versus tabačinama koje su u to vreme žarile i palile scenom. Dijapazon udaraca je siromašan (ruka i noga visoko/nisko, plus jedna specijalka), sve to uz očajno lošu detekciju udaraca. Šekil je makar mogao da dobije neku kul specijalku sa košarkaškom loptom, a umesto toga imamo debelu verziju Kena iz Street Fightera sa generičkim energetskim zracima. Kada vam dosadi spasavanje dečaka, tu je i režim duel, gde birate borca po želji igrajući protiv kompjutera ili prijatelja (ako nekog uspete da nagovorite da proba ovu igru).

Sa zakašnjenjem od nekoliko godina, Konami je pokušao da izdavanjem igre Five a Side Soccer (1995) zajaše talas popularnosti serijala Kick Off i Sensible Soccer. U pitanju je arkadna reprezentacija najvažnije sporedne stvari na svetu, u kojoj se akcija prati iz ptičije perspektive. Igrači su predstavljeni kao trbušaste, nosate karikature koje imaju specijalne „moći”: jak šut, nadljudsku brzinu, laserski precizna dodavanja... Na raspolaganju je samo šest timova, tako oformljenih da svih pet igrača (četiri plus golman) imaju identične karakteristike.

Umesto „velikog”, ovde se igra „mali” fudbal, što znači da teren staje na ekran, pa nema skrolovanja. Pored toga, ne postoje auti i lopta se odbija od ivica ekrana kao da se radi o bilijaru. Protivnicima slobodno možete da uklizavate, jer ne postoje ni prekršaji, pa je izvođenje akcije toliko brzo da će vam se zavrteti u glavi. Igračima se lopta „lepi” za noge i to u velikoj meri olakšava driblanje i slanje protivnika po burek, dok po izvedenom šutu možete da utičete i na let lopte ukoliko ste odabrali ekipu sa odgovarajućim sposobnostima.

Utakmice traju 50 sekundi i u sledeće kolo vodi vas isključivo pobeda. Zanimljivo je da se čak i golman nalazi pod vašom kontrolom, iako isključivo može da se kreće po šesnaestercu i ispucava lopte. Sve akcije pozivaju se preko jednog tastera, dok je specifičnost arkadnog aparata bio trackball koji je na sto doneo analogne kontrole.

Uvodni ekran ove igre ima efekat motivacionog postera. Različite teritorije na kojima ćete pokazati svoje vojne veštine nacrtane su kao podloga spram koje junački stoji vaša figura. Na figuru nemamo mnogo primedbi, ali svaka čast onome ko može da se identifikuje sa ovom njuškom koja deluje kao da je na strani zlikovaca.

Avanturu počinjete na moru i iz vašeg bojnog broda rotacijom kupole topa sa lakoćom uništavate neprijateljska plovila. Borba vas premešta na nišanske sprave, a cilj je precizno podesiti daljinu plotuna kojim uništavate prvo pomorske, a u narednoj misiji i ciljeve na zemlji. Sledi individualni desant na kopno, pri čemu morate da pokažete svoje manevarske veštine upravljanja čamcem. Na kraju, kroz tri nivoa, približavate se neprijateljskoj bazi. Tokom ova tri krajolika koja počinju plažom, morate da likvidirate protivničke vojnike u Operation Wolf maniru, sve dok ne istaknu belu zastavicu.

Igra je vrlo zanimljiva, a najviše podseća na legendarni Beach Head. Iako deluje produkcijski nešto jednostavnije od uzora, i dalje je vredna svakog obrtaja brojčanika na kasetofonu. Svaki protivnički pogodak oduzima deo energije koja se troši kroz nivoe, a morate da vodite računa i o municiji koju imate u ograničenim količinama. Van misija bićete obradovani lepom muzičkom numerom.

Dok je Namcov Pac-Man harao salonima zabave i fliperanama, logično je da su svi proizvođači igara želeli da se „ogrebu” o ideju koja je, očigledno, dobro prolazila međ’ običnom rajom. 1983. godine to je pokušala i kompanija Telko sa svojim Eggorom, igrom u kojoj umesto proždrljive loptice upravljate besnim mladunčetom lešinara.

Egor je odlučio da ne želi konkurenciju i toliko je ljubomoran da je krenuo u pohod na komšijska gnezda, kako bi se obračunao sa položenim jajima. U svakom od osam gnezda (čitaj: lavirinata) mora da potamani sva jaja i da pri tome pazi da ga ne uhvate patrole odraslih lešinara. Iako je mutav, Egor nije nesposoban i sa protivnicima može da se obračunava tako što iz kljuna ispaljuje nekakve plotune. Na taj način efikasno razbija jaja i odrasle ptičurine šalje na hlađenje od nekoliko sekundi.

Protivnici, iako tromi i spori, daleko veću opasnost predstavljaju sa distance nego u hand to hand borbi. Njihovi plotuni vidljivo su veći i brži nego Egorovi i kada im se budete našli na putu, teško ćete moći da ih izbegnete. Za tehničke karakteristike nemamo šta drugo da kažemo nego da odišu prepoznatljivom retro aromom i da zbog toga jednim delom igra prolazi test vremena. Eggor sadrži i podršku za igranje dva igrača, nažalost, u klasičnom „prvo ja, pa onda ti” maniru igranja. Upravljanje je jednostavno i osim strelica za usmeravanje glavnog lika levo-desno, gore-dole koristi se samo još jedan taster - onaj za pucanje.

S vremena na vreme nije loše podsetiti se naslova za koje se kaže da su deo istorije kompjuterskih igara. Silverbird je 1988. godine smatrao da je Pong prošao test vremena, te kako ne bi napravio čistu kopije ove igre, poznatoj temi je dodao nekoliko varijacija. Postojala je mehanički impresivno napravljena ručna igra BLIP!, koja je simulirala Pong, ali je osećaj igranja ipak bio drugačiji.

Osnovna igra u ovom kompletu je tenis i nije ništa drugo do originalni Pong. Nazivi ostalih igara takođe su takvi da od njih očekujete mnogo više nego što pružaju. Fudbal je Pong igra u kojoj svaki igrač ima dve pločice kojima odbija lopticu. Pokreću se u isto vreme, ali je ona dalja od gola u mogućnosti da se približi centru ekrana. Takođe, otvor iza igrača u koji može da ode loptica uži je i asocira na fudbalski gol. Squash je igra u kojoj ste i vi i protivnik na istoj strani ekrana, dok se sa druge strane prkosi zid. Solo Squash ne moramo previše da objašnjavamo.... Four Bat Blip ima pločice za odbijanje i na gornjem i na donjem kraju ekrana, koje su dodeljene prvom, odnosno drugom igraču. U igri Asteroids na ekranu se par asteroida kreće gore-dole i odbija lopticu u drugom pravcu.

Ukoliko želite da se podsetite igre Pong, sami ili sa prijateljem, pretragu možete zaustaviti na ovom naslovu.