D. MIHOKOVIĆ

1. novembar 2020.

Poslovica kaže da odelo ne čini čoveka, a isto može da se kaže i za video-igru. Oceanov Ivanhoe (1990) jedna je od onih igara koje izgledaju fenomenalno na slikama, ali dovoljno je samo nekoliko sekundi provedenih u igri da doživite potpuno razočaranje.

U najkraćim crtama, Ivanhoe je beat ’em up smešten u srednjevekovnu Englesku, u doba vitezova i vrlih djeva. Ali, ovoga puta nećete spašavati princezu iz kandži zmaja, već kralja Ričarda iz austrijskog zamka. Prvi deo svake deonice sastoji se iz uobičajene tučnjave sa slabijim protivnicima koji padaju posle nekoliko udaraca, dok je drugi deo rezervisan za glavonje sposobne da istrpe više batina. Tamanjenjem lešinara dobijate pečenice za obnovu energije, a tu su i apgrejdi oružja, pa će vaš mač moći i da ispaljuje vatrene kugle. Kratak predah od mlataranja mačem predstavlja nivo u kome jašete kroz Francusku, preskačući prepreke i napucavajući protivnike iz samostrela.

Pored toga što je na oko dopadljiva, igra zaista deluje zanimljivo, jer razbija ustaljeni beat ’em up koncept pesničenja uvođenjem mača i štita, ali je urnišu katastrofalne kontrole i još gora animacija likova. Svaki put kada pipnete džojstik treba da se pomolite da Ajvanho uradi ono što ste naumili, a upotreba štita za blokiranje udaraca gotovo da nema nikakvog efekta, jer će vas protivnici propisno izudarati dok igra natenane izvodi animaciju bloka.