Vladimir PISODOROV

1. avgust 2020.

Pokušavajući da iskoriste planetarnu popularnost Pac-Mana, kompanija Universal je u oktobru 1981. godine izdala igru Lady Bug. U pitanju je bezobrazan klon Namcovog planetarnog hita u kom umesto proždrljive žute loptice upravljate bubamarom. Zadatak je sličan - na svakom nivou treba da „pojedete” sve tačkice koje vidite i da izbegavate neprijatelje koji tumaraju okolišem i pokušavaju da vam oduzmu jedan od života.

Velika razlika u odnosu na Pac-Mana je to što su lavirinti u Lady Bugu sastavljeni od zidova koje možete da pomerate (ne sve, naravno). Na taj način otvarate mogućnost da uteknete ratobornim insektima koji vas jure, pa čak i da ih zatvorite u izolovane oblasti. Sledeća stvar je podatak da ne postoje energetske pilulice koje bi vam nakratko obezbedile neranjivost i omogućile da pojurite protivnike. Umesto toga, na raspolaganju su tri vrste bonusa: jedan dovodi do povećavanja broja poena, dok ostala dva podrazumevaju sakupljanje loptica sa upisanim slovima, kako bi se obezbedio dodatni život, odnosno, nagradni žeton. Po nivoima se nalaze razbacane mrtvačke glave koje morate da izbegavate po svaku cenu ukoliko ne želite da ostanete bez života. Olakšavajuća okolnost je to što su one smrtonosne i za neprijatelje koji će vas „nakon” interakcije sa njima neko vreme ostaviti na miru. Lady Bug krase prepoznatljive tehničke karakteristike za igru sa početka osamdesetih godina prošlog veka i po tom pitanju čedo Universala prolazi „test vremena”.