Kod svakog korisnika operativnog sistema Linux pojava nove verzije distribucije izaziva potrebu za pitanjem šta to novo ona donosi, da li je nešto poboljšano u odnosu na prethodnu verziju i da li ima smisla uopšte prelaziti na nju. Sa druge strane, korisnicima koji ne koriste Linux svaka distribucija može podjednako da bude zanimljiva i interesantna za istraživanje, jer je to za njih potpuno nova oblast. U ovom tekstu, koliko nam to prostor dozvoljava, pokušaćemo da opišemo najnoviju verziju distribucije Red Hat ovog operativnog sistema, sa većim osvrtom na korisnike koji bi prvi put želeli da koriste Linux.

Instalacija

Prvo pitanje koje postavlja svaki korisnik jeste da li će njegovi podaci na hard disku ostati netaknuti i koliko dobro Linux može da koegzistira sa Windowsom koji je već instaliran. Odgovor je jednostavan - Linux bez problema može da se instalira na postojećoj konfiguraciji tako da uopšte ne utiče na rad Windowsa i da ne ošteti podatke koji se tu već nalaze. Njegova najveća prednost je što može da čita sve podatke sa drugih particija na disku, jer u potpunosti podržava fajl sisteme FAT i FAT32 (i još mnoge druge), a pored toga ima i podršku za čitanje NTFS particija. Nažalost, upisivanje podataka na NTFS se ne preporučuje, podaci se mogu oštetiti pošto je ta opcija još uvek u razvoju. Samim tim, u kernelu Linuxa ova opcija je u startu isključena.

Proces instalacije je jednostavan - potrebno je ubaciti prvi od tri CD-a na koliko stiže Red Hat i resetovati računar. Ukoliko opcija za podizanje sistema sa CD-ROM-a nije uključena u BIOS-u, obavezno je treba uključiti, kako bi se instalacioni program startovao sa CD-a. Sam tok i odabir opcija prilikom instalacije urađen je po ugledu na Windows, što olakšava stvar. Sve što korisnik treba da uradi jeste da odgovara na postavljena pitanja i da klikće na Next.

Posle odabira jezika, slede standardne opcije kao što je izbor tipa miša i tastature koji se koriste, a zatim se dolazi do operacije particionisanja (podele) hard diska, što je jedino što može da predstavlja problem početnicima. Na sreću, Red Hat ostavlja mogućnost odabira automatskog particionisanja, gde će instalacioni softver pregledati stanje hard diska i predložiti najbolji način da se particije rasporede tako da podaci ne budu oštećeni, ali i da se ostavi dovoljno prostora i za Windows i za Linux. Naravno, iskusniji korisnici mogu i sami da prema svojim potrebama odrede veličinu i raspored particija.

Nakon ovoga sledi izbor softvera. Osnovni ekran daje mogućnost odabira već definisanih tipova instalacije, kao što je skup programa za radnu stanicu, za server, a takođe se može odabrati i Custom varijanta u kojoj se ručno biraju paketi. Nakon toga opet postoje podskupovi koji se mogu kompletni selektovati ili deselektovati, a može se ući i u njihov sadržaj radi odabira pojedinačnih paketa. Za početnike je najbolje da na početku odaberu opciju da žele softver za radnu stanicu, a za one koji imaju prostora na disku, kada izaberu Custom opciju, mogu na samom kraju da odaberu da se sve instalira. Posle ovoga ostalo je još da se odabere boot loader koji će biti instaliran u MBR (Master Boot Record) hard diska i da se odabere opcija tekstualnog ili grafičkog logovanja na sistem. Odaberite grafičko okruženje i odaberite rezoluciju ekrana i broj boja s kojima želite da radite. Red Hat će sam pronaći tip grafičke kartice i monitora koje imate i izvršiti test grafičkog režima rada. Ukoliko je sve u redu, sledi kopiranje softvera i izmena CD-ova kada sistem to zatraži.

Kada se poslednji paket iskopira, sistem će finalizovati instalaciju i sledi restart. Izvadite CD iz drajva i za koji trenutak sačekaće vas lep grafički login ekran. Prilikom instalacije kreirali ste korisnika i sada je potrebno da se prijavite na sistem sa korisničkim imenom i lozinkom.

Korišćenje

Kao što možete da vidite na slici, korisnički interfejs je vrlo sličan Windowsu, a na samom desktopu nalaze se samo tri ikonice. Najznačajnija je Start Here kojom se zapravo dolazi do svih programa i podešavanja na sistemu. Tu je i ona koja vodi u korisnički (Home) direktorijum gde se obično smeštaju dokumenti s kojima aktivni korisnik radi. Naravno, Trash je tu da obezbedi identične funkcije kao Recycle Bin u Windowsu.

Donji deo ekrana, takozvani taskbar, urađen je odlično. Prvo i osnovno gde se može kliknuti jeste sličica crvenog šešira (engl. „red hat”), gde opet dobijate kompletnu grupu programa po kategorijama i mogućnosti podešavanja sistema. Pored nje je sličica za startovanje browsera (Mozilla), zatim e-mail program Evolution, koji veoma podseća na Microsoftov Outlook i kompletno je funkcionalan. Sledeće tri ikonice su iz skupa paketa OpenOffice i daju mogućnost startovanja programa za obradu teksta (Writer), kreiranje prezentacija (Impress) i programa za tabelarne proračune (Calc). Poslednja ikonica daje opciju podešavanja štampača.

Odmah pored ovoga imamo prikaz tzv. virtuelnih ekrana. Naime, na jednom desktopu možemo da otvorimo određene programe i vidimo njihove prozore, a onda da klikom miša pređemo na drugi (virtuelni) desktop gde je radna površina prazna i gde opet možemo da pootvaramo dodatne programe. Naravno, sledeća komponenta je prikaz trenutno startovanih programa - jednostavnim klikom miša prelazi se u željeni prozor na odgovarajućem desktopu.

U samom desnom delu je prikaz datuma i vremena, dok će se ponekad s leve strane pojavljivati upozorenje da morate apdejtovati Red Hat (da, Live Update opcija je napravljena i u Linuxu), a takođe se tu mogu pojaviti ikonice nekih programa koji se startuju zajedno sa sistemom, što je zapravo System Tray koji nam je poznat iz Windows okruženja. Na jednoj od naših slika vidi se otvorena komponenta Writer paketa OpenOffice. Takođe na Taskbaru možete videti da je u tom trenutku otvoreno deset programa koji bez problema funkcionišu.

Ukoliko startujete ikonicu za prikaz Home direktorijuma koja se nalazi na desktopu, ili ubacite recimo CD u drajv (posle čega se automatski otvara file browser), videćete da je komponenta grafičkog okruženja Red Hat zadužena za pregled fajlova odlično urađena i podseća na Explorer iz Windowsa. Navigacija kroz fajlove je jednostavna, i bez problema se konačno i u Linuxu može uraditi Copy & Paste, odnosno prevlačenje fajla sa jednog mesta na drugo.

Zaključak

Na osnovu dosadašnjeg rada s Red Hatom možemo reći da korišćenje Linuxa nikada nije bilo lakše. Grafički je sistem urađen odlično jer sam prikaz podseća pomalo na operativni sistem Mac OS X zbog ikonica koje su veće nego u Windowsu; naravno, koncept korišćenja je isti. Stabilnost je uvek bila jača strana Linuxa, pa je tako i sada. Ako se neki program i „zaglavi”, uvek možete da ga prekinete i nastavite rad normalno. Količina aplikacija koja stiže uz ovu distribuciju dovoljna je za svakodnevni rad, s napomenom da, pošto je kompletno besplatan, uz njega ne stiže podrška za reprodukciju MP3 muzike ni DivX filmova. Naravno, softver za to može se preuzeti sa Interneta. Program za puštanje muzike, naravno, podržava format Ogg koji jeste besplatan.

Linux zaista više nije fenomen, Linux je stvarnost i što je najlepše od svega, stabilan je i završava svaki posao koji je potreban. Autor ovog teksta, iako je u svom radu vezan za komandni prompt, priznaje da mu je sada mnogo lakše da funkcioniše i da je Red Hat već zauzeo svoje mesto i na njegovom kućnom računaru, i na računaru na poslu. Može se reći da dolazi vreme kada ćemo polako reći zbogom Windowsu.