Vladimir PISODOROV

1. april 2020.

Kompanija iz Redmonda prilično je agresivno reklamirala pojavu „univerzalnih aplikacija”. Ako UWP (Universal Windows Platform) ekosistem pogledamo sa strane, videćemo da je Microsoft zaista bio u pravu što nam ga je sa tolikom dozom entuzijazma predstavljao. Zahvaljujući zajedničkom API-ju, univerzalne aplikacije lako se izrađuju, karakteriše ih velika prilagodljivost kada je u pitanju rad na različitim platformama, a sve možete da ih „pokupite” sa jednog mesta. Prilagodljivost je možda i najvažniji faktor u celoj priči, jer zahvaljujući njoj aplikaciju možete da koristite na PC-u, Xboxu, tabletu, mobilnom telefonu, pa čak i sa holo-naočarima. Naravno, sve dok odredišnim uređajem caruje Windows 10.

Iako je Microsoft tvorcima softvera ponudio jedinstven SDK, a korisnicima mogućnost da u plaćenom sadržaju uživaju koristeći prilagodljiv upravljački interfejs i ulazne uređaje/načine specifične za tip korišćene platforme, sve je palo u vodu prilikom poslednjeg koraka – distribucije. Po ugledu na Google Play i Appleov App Store, Microsoft Store trebalo je da bude svojevrsna uzletna pista sa koje će univerzalne aplikacije „poletati” ka korisnicima. Tako se „prodavnica” od samog početka nalazi u Desetki, ali kako je ova verzija Windowsa dugi niz godina koegzistirala sa Sedmicom, pa čak i XP-om, veliki broj korisnika nije ni bio svestan njenog postojanja. S druge strane, mobilna Windows 10 platforma izdahnula je brže nego što se tome bilo ko nadao, pa su se odgovorni u Microsoftu odjednom našli sa vrućim krompirom u ruci.

Microsoft Store je zapostavljan – i kada je funkcionalnost i kada je izgled „prodavnice” u pitanju. Nije redak slučaj da aplikacijama ne može da se pristupi, da download gabaritnih datoteka ide jako sporo, pa čak i da ga u nekim slučajevima morate više puta ponavljati. Čini se da je Microsoft digao ruke od pažljivog planiranja infrastrukture i ulaganja u njeno razvijanje pre nego što je ideja uopšte imala priliku da se pokaže u praksi.

Sve prethodno navedeno ne znači da je Microsoft Store kao projekat stvar prošlosti i da korisnicima nema šta da ponudi. Ovde se, zapravo, može pronaći gomila korisnih alatki koje ne možete da preuzmete, niti da instalirate na konvencionalan način (ima i onih koje postoje u klasičnom, desktop obliku). Naravno, da biste uopšte bili u prilici da bistrite sadržaj „prodavnice”, morate da imate aktivan Microsoft nalog, a potom i da koristite Windows 10 jer, kao što rekosmo, UWP je projekat organizovan oko Desetke. Nakon što smo „od šireg izbora načinili uži”, izdvojile su se sledeće aplikacije...

VLC 3.2.1

Ukoliko za uživanje u multimedijalnom sadržaju već koristite VLC (i.sk.rs/357411, 98,23 MB), njegova verzija „iz prodavnice” prilično će vas iznenaditi. Aplikaciju krasi sveden upravljački interfejs koji je prilagođen korišćenju na uređajima osetljivim na dodir. Tako se na titlebaru nalaze tasteri preko kojih se prebacujete između različitih tipova datoteka: muzike i video-klipova. Tu je i mogućnost pristupa mrežnim diskovima, ali i da se preko klasične Browse metode dođe do pojedinačnih fajlova. Ovo je naročito važno, pošto je VLC osmišljen tako da skenira sadržaj direktorijuma koje je korisnik ranije odredio i da pronađeni sadržaj automatski učini dostupnim na glavnom ekranu, u vidu thumbnailova.

Programeri su, očigledno, funkcionalnost stavili ispred svega ostalog, pa iako je aplikacija spolja jadac, iznutra je gladac. Korisnicima je na raspolaganju ostavljena i mogućnost da castuju sadržaj, podrška za sve znane i neznane formate zapisa, baš kao i mogućnost da se učitavaju eksterne tekstualne datoteke sa titlovima. U sekciji sa podešavanjima nema ni izbliza opcija koliko smo navikli, ali nudi se grafički ekvilajzer, određivanje kodne stranice za prikaz teksta, mogućnost unošenja pristupnih podataka za servis Last.fm...

Osim klasičnog look & feela, ono što ovoj verziji VLC-a nedostaje jeste podrška za „puštanje” DVD-a i video-sadržaja uskladištenog na Blu-ray diskovima. Kada u obzir uzmete podatak da je VLC prvenstveno namenjen korišćenju na uređajima osetljivim na dodir, to i ne čudi toliko. S druge strane, aplikacija donosi mogućnost reprodukcije sadržaja u svojevrsnom Picture in Picture režimu, kada se prozor u kom se „odmotava” reprodukcija postavlja ispred svih ostalih. Isto tako, VLC omogućava da se reprodukcija obavi i sa samog desktopa u svojevrsnom live wallpaper režimu.

Netflix 6.95

Uživate li u streamovanom video-sadržaju iz omiljenog internet browsera? Odgovor je, verovatno, i da i ne, pošto upravo na ovaj način akciju obavljate, ali morate da se složite da tada uživanje ne ide u istu rečenicu. Ako koristite Windows 10, imate otvoren Microsoft nalog i aktivnu pretplatu za Netflix, situaciju možete da okrenete u svoju korist.

Spas dolazi u obliku aplikacije Netflix (i.sk.rs/357412, 76,15 MB), koju besplatno preuzimate sa Microsoft Storea. Ne očekujte čuda, pošto je u pitanju svojevrstan frontend koji zaobilazi imperativ korišćenja internet browsera i ne donosi manevarski prostor klasičnih multimedijalnih plejera. Ipak, spisak goodiesa ne završava se degažiranjem internet browsera i dobijaju se još dve prilično korisne mogućnost. Prva od njih je „otključan” pristup 4K sadržaju koji je pod Windowsom alternativno dostupan jedino još iz Edgea, dok je druga stvar mogućnost downloada sadržaja i njegovog naknadnog „prelistavanja” u offline režimu. Ukoliko baratate ograničenim skladišnim prostorom, možete da aktivirate algoritam „pametnog preuzimanja” koji automatski sa hard-diska briše odgledane epizode serije i zamenjuje ih onim koje još niste pogledali. Video-snimci mogu da se preuzimaju u standardnom ili visokom kvalitetu.

Komande za kontrolu toka reprodukcije su osnovne, ali je zato na raspolaganju režim rada „slika u slici”, koji omogućava da reprodukovani sadržaj postavite iznad svih ostalih prozora.

Kodi 18.6

Ukoliko vam je na umu baratanje svakolikim multimedijalnim sadržajem, bez obzira na to da li se radi o lokalno ili datotekama uskladištenim online, Kodi (i.sk.rs/357413, 348,89 MB) je odgovor na sve vaše zahteve i probleme. O ovom sveobuhvatnom „menadžeru” multimedijalnog sadržaja pisali smo više puta do sada, pa verujemo da tačno znate o čemu se radi i šta od njega možete da očekujete.

Ipak, treba napomenuti da se aplikacija sa Microsoft Storea razlikuje od „velike”, desktop verzije i da ćete na raspolaganju imati osnovnu funkcionalnost. Na prvi pogled to nećete primetiti, jer je upravljački interfejs identičan onom u desktop verziji, sa prepoznatljivom organizacijom menija i rasporedom opcija u njima. S obzirom da smo prethodno instalirali klasičnu verziju programa, Kodi je „preuzeo” sva ustanovljena podešavanja, pa čak i instalirane add-onove. Stepenica koju nikako nije mogao da pređe pojavila se u obliku Widevine CDM sadržaja, što će reći da Microsoft Store verzija Kodija nije u stanju da reprodukuje DRM sadržaj. Ako ste, recimo, poželeli da odavde streamujete Netflix sadržaj, to nećete biti u prilici da uradite.

Adobe Photoshop Elements 2020

Potreban vam je pouzdan program za obradu fotografija, smatrate da za Photoshop nemate dovoljno vremena (pa čak ni dovoljno jaku mašinu), ali poverenje ipak ne želite da poklonite third party ostvarenjima? Nema problema, tu je Adobe Photoshop Elements (i.sk.rs/357414, 6,44 GB), „ošišana” verzija moćnog Photoshopa, namenjena jednostavnijim poslovima koje je često potrebno obaviti i u pokretu.

Osim svedenog upravljačkog interfejsa i fokusa na brzo obavljanje uobičajenih radnji, pažnju valja usmeriti i na podatak da nije u pitanju besplatno ostvarenje – Elements košta čitavih 100 „zelenih novčanica”. Na svu sreću, na raspolaganju je probni period od sedam dana, pa možete da proverite da li ova iteracija PS-a zadovoljava vaše potrebe ili ne.

Možemo da kažemo da je aplikacija podeljena na dve celine: Organizer i Photo Editor. Prvi, logično, koristite za organizaciju, kako lokalno, tako i sadržaja uskladištenog „u oblaku”. Manje-više, na raspolaganju je klasična paleta alatki: od sortiranja sadržaja na osnovu osoba koje se nalaze na fotografijama, preko mogućnosti geolociranja, pa sve do sortiranja na osnovu datuma „slikanja”. Aplikacija može da se iskoristi za izradu slideshow prezentacija, foto-kolaža, spomenara, razglednica, pa čak i omota za optičke medije. Izrađeno automatski možete da prosledite na neku od podržanih društvenih mreža ili da obavite snimanje u PDF obliku.

Za Photo Editor ne možemo da kažemo kako je u pitanju pojednostavljena verzija Photoshopa. U pitanju je, zapravo, Adobeovo viđenje third party aplikacija koje se bave instant „poboljšavanjem” fotografija. To znači da je broj obradnih alatki minimalan i da se u radu, prvenstveno, oslanjate na ugrađene grafičke filtere. Međutim, autori su ponudili i sijaset svojevrsnih vodiča koji vam pomažu da brzo stignete do željenog rezultata. Na primer, kako da efikasno korigujete osvetljenost fotografija, kako da izoštrite prikaz, obrišete objekat sa fotografije i tako dalje. Ukoliko korišćenje programa u Quick režimu smatrate ograničavajućim, možete da probate njegov komplement – Expert, kod kog je akcenat bačen na manuelni rad. Ipak, ne očekujte manevarski prostor „velikog” Photoshopa – Elements je, ipak, „samo” pojednostavljen foto-editor sa „pedigreom”.

hide.me VPN 3.2.1

Čuvanje identiteta od znatiželjnih pogleda u online svetu „moda” je koja nije zaobišla ni svet „univerzalnih aplikacija”. Naš izbor u ovoj oblasti je hide.me VPN (i.sk.rs/357417, 30,38 MB), ostvarenje koje nije besplatno, ali stiže sa probnim periodom od 14 dana i „buđelarom” koji obezbeđuje protok od 500 megabajta podataka.

Konekcija sa privatnom mrežom može da se inicira automatski ili po potrebi, i to tako što ćete programskoj rutini prepustiti izbor ili samo odabrati jedan od ponuđenih servera. Na raspolaganju su serveri u četrdesetak zemalja (među njima je i Srbija), kao i opcija da customizujete parametre pristupa. Da ne biste svaki put ispočetka bistrili listu dostupnih servera, hide.me VPN omogućava grupisanje omiljenih.

Sa glavnog ekrana upoznajete se o tome da li je konekcija sigurna ili ne, koliko vremena je proteklo od aktiviranja VPN-a, ali i koliko ste podataka pri tome preneli kroz mrežu. Ukoliko kliknete mišem na taster Details, dobićete podatke o vašoj, provizornoj lokaciji, kao i IPv4 i IPv6 adresama. Korisnike koji se ne doznaju u materiju obradovaće to da se aplikacija jednostavno koristi i da se većina stvari završava odabirom servera i pritiskanjem tastera Enable VPN. Inače, full verzija aplikacije ne donosi ograničenje po pitanju bandwitha, omogućava do deset istovremenih konekcija i ne broji ostvareni protok podataka. Za to zadovoljstvo moraćete da izdvojite čak 13 dolara mesečno.

Total PC Cleaner 2.1.2

Za većinu aplikacija sa Microsoft Storea možemo da tvrdimo da su jednostavnije u odnosu na njihove desktop komplemente. To je pre svega tako zbog toga što autori moraju da vode računa i o dostupnim hardverskim resursima, ali i tome da aplikacija može da se koristi i u situacijama u kojima su nedostupni klasični načini za izdavanje komandi. Baš takva stvar je i sa Total PC Cleanerom (i.sk.rs/357418, 28,29 MB), alatkom koja služi za čišćenje đubreta nastalog radom operativnog sistema i akcijama korisnika.

„Napada” se sistemska particija, koja će biti skenirana u potrazi za keširanim podacima. Na nišanu aplikacije nalazi se đubre koje je ostalo iza sistema, third party aplikacija, internet browsera, Officea i mejl klijenta. Izuzetak od pravila je mogućnost dezintegrisanja kompletnog sadržaja pohranjenog u direktorijumu Downloads. Prilikom izvođenja akcije morate da budete jako oprezni, pošto Total PC Cleaner đubre čisti jednim potezom, u „sve ili ništa” maniru. Neće vam dozvoliti da prođete kroz listu fajlova namenjenih za odstrel, već ćete samo dobiti mogućnost da odaberete ili sa spiska tretiranih uklonite podržane oblasti.

Ukoliko se odlučite za komercijalnu verziju aplikacije, za 2190 dinara dobićete mogućnost da krenete u lov na gabaritne datoteke, baš kao i da se razračunate sa duplikatima fajlova u direktorijumima po vašem izboru. Ovde je situacija unekoliko različita u odnosu na sistemski cleaner, pošto je sa spiska pronađenih datoteka moguće označavati one kojih želite da se rešite.

Converter Bot

Na Converter Bot (i.sk.rs/357419, 17,39 MB) možemo da gledamo kao na virtuelnog protokolarnog droida koji govori mnoštvo jezika. U realnosti, aplikacija služi za „pretabavanje” fajlova iz jednog formata u drugi, ali u isto vreme može da se koristi i kao svojevrsna preview alatka za bilo koji od podržanih formata.

Upotreba je jednostavna i od vas se očekuje da željenu datoteku prevučete do prozora aplikacije ili je učitate koristeći konvencionalnu metodu Browse. Nakon obaveznog procesiranja, koje u slučaju gabaritnih fajlova može da potraje (limit iznosi 100 megabajta), na ekranu će se pojaviti preview prikaz, zajedno sa spiskom alternativnih formata u kojima je moguće izvršiti snimanje. Prikaz može da se rotira i zumira, a na raspolaganju je i sidebar koji se koristi u slučajevima kada je dokument sastavljen iz više stranica. Osim lokalnih, Converter Bot je u stanju da radi i sa datotekama uskladištenim „u oblaku”.

Nažalost, autori nisu decidno naveli sa kojim sve vrstama datoteka aplikacija radi. Navodno, u stanju je da sažvaće sve što pred nju stavite, iako na zvaničnoj prezentaciji projekta stoje samo ikonice za formate: RTF, PPT, TXT, CSV, CSS, JPG, DOC, PSD, AI, SVG, XLS, HTML, PNG i PDF. U slučaju da se javi potreba za procesiranjem egzotičnijih tipova datoteka, ne preostaje vam ništa drugo nego da eksperimentišete. Još jedna stvar koju autori ne žele da znate je to da je Converter Bot zapravo frontend za veb-servis, ali ako ništa drugo, barem ne morate da se hvatate u koštac sa internet browserom.

PDF Reader 1.9

Bez dobrog čitača PDF dokumenata digitalni život danas ne može da se zamisli. Ako izbor mora da bude neki od izdanaka koji „rastu” u Microsoft Storeu, onda preporučujemo da probate PDF Reader (i.sk.rs/357420, 75 MB). Skrećemo vam pažnju da je aplikacija daleko više od običnog čitača (čak se nudi i skladištenje podataka „u oblaku”), ali da ćemo se ovom prilikom bazirati samo na funkcijama dostupnim u besplatnoj verziji.

Prvi utisak je da je rad u aplikaciji brz, da je skrolovanje i zumiranje strana nepodnošljivo glatko, ali i da je na raspolaganju prepoznatljiv dijapazon mogućnosti. Tako, recimo, skrolovanje može da bude horizontalno ili vertikalno, na ekranu istovremeno može da bude prikazana jedna ili dve strane, a dozvoljeno je i da se listanje sadržaja obavi kao da je „iscrtan” na beskonačnoj rolni papira. Kako biste lakše pronašli željeni sadržaj, tu je funkcija Thumbnail, preko koje je svaka strana predstavljena odgovarajućim, umanjenim prikazom.

Tekst je moguće markirati, uz izbor boje i providnosti markera, obaviti podvlačenje i precrtavanje sadržaja, odnosno slobodnom rukom ucrtavati oblike po „papiru”. Na raspolaganju je i upisivanje komentara u posebne „oblačiće”, te klasično dopisivanje teksta uz odabir tipa fonta, veličine i boje slova. Sve načinjene izmene moguće je snimiti, dok se iz takozvanog BOTA pogleda sadržaj može pretraživati baš po načinjenim izmenama. Za prosečnog korisnika koji uglavnom ima potrebu da čita sadržaj i eventualno nešto pribeleži, ono što PDF Reader nudi je i više nego dovoljno.

Code Writer 4.1

O Code Writeru (i.sk.rs/357421, 38,89 MB) pisali smo nedavno, u SK 11/2019, kada smo naveli da je u pitanju jedan od najboljih (ako ne i najbolji) tekst-editora namenjenih programerima. Gledati na njega kao na puku zamenu za ubogi Notepad (mada može da bude i to) bilo bi svetogrđe, jer je u stanju da obavi daleko više operacija nego što to Microsoftov pulen može i da sanja.

Pre svega, reč je o radnom okruženju koje prepoznaje preko 20 različitih sintaksi i shodno tome vrši odgovarajući Color Coding. Među podržanim „jezicima”, između ostalih, nalaze se: Python, C++, HTML, JavaScript, Visual Basic, CSS... Posebni režimi namenjeni su uređivanju „običnih” tekstualnih, odnosno INI datoteka. Korisnicima je na raspolaganju i sidebar za smeštanje opcija, mogućnost podešavanja veličine slova i sijaset načina za formatiranje teksta. Autori su na raspolaganje stavili i mogućnost da se izgled upravljačkog interfejsa prilagodi korisnikovim potrebama, što se obavlja učitavanjem tema i menjanjem tipa fonta za prikaz teksta.

Code Writer može da preuzme ingerencije za otvaranje i procesiranje svih tipova datoteka koje podržava, a donosi i mogućnost uređivanja više datoteka istovremeno. Pri tome, sadržaj na kom se radi nije smešten u klasične tabove, već u listu na sidebaru – između dokumenata se prebacujete dvoklikom miša.

Paint.NET 4.2.10

Microsoftova ideja od samog početka bila je da u Prozore integriše foto-editor koji će korisnicima pružiti osnovnu funkcionalnost. Tako je nastao Paint, nedonošče koje je tokom godina doživljavalo male ili nikakve promene. Onda, taman kada smo pomislili da ga se kompanija iz Redmonda odrekla, predstavljen nam je Paint 3D, ali ni on nije bio ono što su korisnici priželjkivali.

Upravo zbog neozbiljnosti Microsofta, nastao je Paint.NET (i.sk.rs/357422, 63,34 MB), program koji je svojevrsni omaž „običnom” Paintu i predstavlja sve ono što njegov uzor nikad nije bio. Pre svega, na stolu se nalazi podrška za rad sa layerima, tu je i pregršt alatki na koje smo navikli radeći u Photoshopu i drugim „velikim” ostvarenjima iz klase, imamo pristup i beskonačnoj Undo funkciji, mogućnost da koristimo specijalne grafičke filtere/efekte, te da osnovnu funkcionalnost nadograđujemo uz pomoć eksternih dodataka. Pri svemu tome, Paint.NET zadržava jednostavan upravljački interfejs, koji neodoljivo podseća na onaj iz njegovog uzora. Ipak, proširen je tabovima, koji umesto tekstualnih opisa prikazuju „živu” sliku sadržaja na kom se radi. Program ima fanatičnu komunu korisnika koja je zaslužna za nastanak gomile korisnih tutorijala i pomagala koji će vam omogućiti da ovladate važećim tehnikama i mehanikom korišćenja.

Jedna od najlepših stvari vezanih za ovaj foto-editor je brzina kojom program odgovara na akcije korisnika. U pitanju je, kao munja, brza alatka koja zbog dobro optimizovanog upravljačkog algoritma podjednako dobro fercera i pod manje reprezentativnim hardverom. Upravo to ga je i preporučilo da se nađe u Microsoft Storeu i odmah postane jedan od prvih izbora kada je baratanje bitmapiranom grafikom u pitanju. Važno je napomenuti i to da je Paint.NET besplatan, ali ne i za one koji ga budu preuzeli preko Microsoftove „prodavnice”. Iako spada u donationware segment alatki, njegovi autori su odlučili da ga ovim putem morate kupiti, a to će vas koštati simboličnih sedam dolara. Pre toga ćete dobiti priliku da program koristiti čak 30 dana u probnom periodu.

Autodesk SketchBook 5.1

Kao što iz naziva možete da zaključite, ova aplikacija, koja dolazi iz kuhinje čuvenog Autodeska, namenjena je svima koji vole da skiciraju. Prethodna konstatacija možda baš i nije najumešnije sročena, naročito ako se zna da nastanku svake kreacije obavezno prethodi proces skiciranja. Međutim, SketchBook (i.sk.rs/357423, 77 MB) nije namenjen isključivo skiciranju i bez problema može da vas „dovede” do finalnog proizvoda s obzirom da je nafilovan opcijama i mogućnostima.

Pre svega, treba napomenuti da se radi o alatki koja je u potpunosti prilagođena korišćenju na uređajima osetljivim na dodir. Od sreće će najviše skakati vlasnici Surface, jer postoji ugrađena podrška za Surface Dial. SketchBook dolazi sa nenametljivim upravljačkim interfejsom koji ne opterećuje radnu površinu i većinu prostora ostavlja za kreativno „izražavanje”. Inače, veličina „platna” u aplikaciji ograničena je na fantastičnih 100 megapiksela, a tu je i ugrađena podrška za „skeniranje” ručno izrađenih skica koje se potom mogu doraditi i „obojiti” iz aplikacije. Umetnicima se na raspolaganju stavlja preko 190 četkica čije „ponašanje” može da se podešava, ali i podrška za PSD format zapisa.

Za „rekreativnog” korisnika SketchBook je u potpunosti besplatan, ali nakon isticanja probnog perioda od sedam dana rad možete da nastavite isključivo ukoliko imate Autodeskov ID. Ukoliko aplikaciju planirate da koristite u komercijalne svrhe i na više uređaja, tvorcima ćete morati da plaćate godišnju apanažu u iznosu od 85 „zelenih novčanica”.

• • •

Tablet, desktop mašina sa malo „konja ispod haube” i, eventualno, hard-disk nekog vlasnika Xboxa entuzijaste, prirodno su stanište „univerzalnih aplikacija”. U velikom broju slučajeva, pri radu s njima osećaćete se kao da nešto nedostaje i kao da se na monitoru „odmotava” sadržaj aplikacije namenjene mobilnim telefonima. Naravno, ima i primera koji odstupaju od pravila i upravo njih smo i predstavili. Priča je mogla da se proširi, ali smo se trudili da pod svetlost reflektora stavimo samo ono što je potrebno za svakodnevno, nesmetano funkcionisanje kompjutera.