Vladimir PISODOROV

1. april 2020.

Godinu dana po okončanju Drugog svetskog rata svet se ponovo našao na ivici uništenja. Luftwaffe je vaskrsao i koristeći tehnologiju koja najviše podseća na vanzemaljsku, lansirao je invaziju na Sjedinjene Američke države. Prvo je stradala pomorska flota koja je bila na putu kući, a onda su se na meti našli Njujork, Las Vegas... Jenkiji u vazduh dižu kvartet specijalnih jedinica u nadi da će uspeti da se suprotstave nadmoćnom neprijatelju.

U neku ruku, za Aces of the Luftwaffe – Squadron možemo da kažemo da je klon Capcomovog hita 1942. Međutim, sem što je „radnja” zasnovana na tematici Drugog svetskog rata i što je u pitanju vertikalno-skrolujuća pucačina, dve igre nemaju dodirnih tačaka. Umesto usamljenim lovcem, ovde se stalno nalazite u pratnji tri wingmana u čiji kokpit, doduše, ne možete da uskočite, ali ćete i te kako imati koristi od njihovih puca i „specijalki”. Saborci će kopirati poteze koje pravite i morate da pazite da ih ne izložite kiši metaka, jer ćete u suprotnom, na kratko, ostati bez njihove pomoći. Zanimljivo je da kontrolu nad njima mogu da preuzmu živi igrači, što znači da Squadron donosi co-op režim sa podrškom za čak četiri igrača.

Propratna priča spada u jače strane, naročito što su svi dijalozi podvučeni voiceoverom, a glavni likovi svojeglavi do te mere da ćete tokom misija morati da trpite njihove „bubice”, pa čak i da neko vreme ostanete bez njihove pomoći. Jedan saborac ima vrtoglavicu na većim visinama, drugi ne može da kontroliše bes, treći je od malih nogu zaražen nekim čudnim virusom... Najlepše od svega je to što priča može da se prati i iz drugog ugla – elitnih pripadnika Luftwaffea, koji takođe imaju slične probleme. Ipak, misije sa Švabama donekle su drugačije i podrazumevaju bombardovanje ciljeva, izbegavanje neprijateljske protivvazdušne odbrane i tome slično. Ono što je za obe kampanje identično jeste obračun sa, malo je reći, ogromnim šefovima oblasti. Švabe na meni stavljaju kreacije svojih ludih naučnika, dok Jenkiji iz Oblasti 51 dovlače mašineriju koja ne bi trebalo da postoji na sredini 20. veka.

Power-upovi koje kupite tokom misija privremenog su karaktera, ali je zato na raspolaganju drvo osobina za svakog člana tima koje „popunjavate” zavređivanjem iskustvenih poena. Možete i da sednete za kontrole drugog modela aviona, što vam sve zajedno daje poprilično manevarskog prostora. Stvar koja nam se u ovom prilično bombastičnom miksu nije svidela su kontrole – jednostavno su previše rogobatne i neprecizne.