Vladimir PISODOROV

1. januar 2020.

Nova godina, novi izazovi, nova rubrika... U svakom broju podelićemo sa vama nekoliko trikova i tajni koje će vam olakšati svakodnevno korišćenje kompjutera. Pažnju nećemo usmeriti samo na Windows, već i na programe za koje verujemo da većina vas često pokreće.

Pirat ili original

Jedna od najvećih nedoumica koje imaju korisnici Windowsa 10 je da li poseduju originalnu ili piratsku verziju Prozora. Kao po komandi, otvara se Control Panel, pa sekcija System and Security, da bi se željena informacija našla pod skutima oblasti System. Pri dnu ekrana nalazi se odeljak Windows activation u kojm jasno stoje podaci o tome da li je Desetka aktivirana, ali i o ID oznaci proizvoda. To bi trebalo da bude dovoljno, zar ne? Nažalost, ne!

Bez obzira na to da li se radi o piratskoj ili genuine verziji Windowsa, ovde ćete zateći identičnu informaciju i moraćete da kopate dublje. To ćete uraditi tako što ćete pritisnuti kombinaciju tastera ‘Win+R’ i na taj način pozvati Run dijalog u kom ćete upisati komandu slmgr.vbs /dli. U prozoru koji će se nedugo zatim pojaviti treba da potražite dva podatka. Ukoliko je delimično prikazan serijski broj (Partial Serial Number) i pod stavkom License Status stoji da je proizvod „licenciran”, radi se o legalnoj kopiji Windowsa. S druge strane, postojanje bilo kakvih informacija o tome da je ostalo „toliko i toliko” dana do isteka licence, te da je licenciranje obavljeno preko eksternih „aktivatora” (na primer, KMSCLIENT), znak je da imate veze sa piratima.

Kao svojevrsni sigurnosni mehanizam može da posluži provera preko sekcije sa podešavanjima, odnosno grupe Activation. Ako tamo bude pisalo da je Windows digitalno licenciran, na konju ste.

Virtuelni diskovi

Mnogi korisnici uopšte nisu svesni činjenice da Windows 10 dolazi sa ugrađenom podrškom za manipulaciju ISO i IMG datotekama. Programi poput Daemon Toolsa i sličnih postali su izlišni, naročito ukoliko vam je samo potrebno da obavite instalaciju ili kopiranje sadržaja iz „noseće” datoteke. Jedan od razloga za ovaj previd je što ukoliko je prethodno instalirana neka alatka za arhiviranje podataka (WinRAR, na primer), koja je preuzela nadležnost nad baratanjem ISO/IMG datotekama, opcija će biti nedostupna.

Dakle, prva stvar je da vratite sistemu privilegije nad baratanjem ovim tipovima fajlova, a nakon toga potrebno je da obavite njihovo „montiranje”. To može da se obavi iz File Explorera, Total Commandera ili bilo kog drugog fajl-menadžera. Kontekstualni meni pozivate desnim klikom miša na željenu datoteku, a prva na listi biće opcija Mount. Sadržaj se automatski otvara u File Exploreru, uz dodeljivanje „slova” virtuelnom drajvu, kao što je to uobičajeno. Kada završite sa poslom, desnim klikom miša na virtuelni drajv iz fajl-menadžera ponovo pozivate kontekstualni meni, ali ovog puta tražite opciju Eject. Drajv nestaje sa spiska...

Mountovanje može da se obavi i iz Windows PowerShella, u koji po pokretanju treba ukucati komandu Mount -DiskImage -ImagePath
„C:FAJL.ISO”.

Povećavanje virtuelne memorije

Memorije nikad dosta, a ako već nemate keša (papirnog, ne memorijskog, prim. red.) za preskupe „prave” module, operativnom sistemu možete da olakšate bitisanje povećavanjem količine virtuelne memorije. Akcija može da se obavi na dva načina, a onaj teži – preko komandnog prompta - ovoga puta nećemo spominjati kako ne bismo komplikovali situaciju.

Prvo što treba da uradite je da otvorite sekciju Settings, uđete u System i sa spiska dostupnih odaberete opciju About. Pri dnu desnog dela radne forme nalazi se opcija System info koja vas vodi do sekcije System starog Control Panela. Birate podsekciju Advanced system settings, a odmah potom i karticu Advanced. U odeljku Performance nalazi se taster Settings na koji treba da kliknete mišem. U novootvorenoj formi aktivirate karticu Advanced u kojoj se kao druga opcija nalazi segment Virtual memory. Klikom miša na taster Change pristupate opcijama za određivanje količine virtuelne memorije. Po defaultu, aktivna je automatika pa je to prvo što ćete promeniti. Pored broja alociranih megabajta, na vama je da odredite i koja particija će se koristiti za skladištenje privremenih podataka.

Tihe notifikacije

Action Center je odlično zamišljen, ali kada vam primanjem konstantnih zvučnih notifikacija bude poremećena koncentracija, poželećete da ih isključite. Umesto toga ili isključivanja zvučnika, možete da pribegnete alternativnom rešenju – „utišavanju” notifikacija. Akcija može da se preduzme na dva načina: možete da „mutirate” zvuke svih notifikacija ili samo onih programa za koje se pokazalo da su prilično revnosni kada je vaše obaveštavanje u pitanju.

Nakon što otvorite sekciju Settings, treba da potražite podsekciju System, a odmah potom i Notifications & actions. U desnom delu radne forme potražite checkbox ispred opcije Allow notifications to play sounds i „dečekirajte” ga. Na ovaj način i dalje ćete biti u prilici da primate poruke preko pop-up prozora, ali zvuka više neće biti. Ukoliko želite da utišate određene aplikacije, na istom ekranu potrebno je da skrolujete sadržaj nadole sve dok ne dođete do njihovog spiska. Klikom miša na bilo koju od njih otvara se nova forma sa podešavanjima gde opciju Play a sound when a notification arrives postavljate na Off.