O Taitovom mega hitu Qix (1981) mogli bismo da napišemo tomove. Ne samo što je igra doživela sedam nastavaka, već je izdata za sve igračke platforme koje su se ikada pojavile. Pored toga, u pitanju je ideja koja je kasnije toliko puta eksploatisana od strane drugih razvojnih studija, da ne možemo da se setimo ni trećine njenih iteracija.

Qix je nekakvo energetsko biće koje obitava u pravougaoniku. Cilj je da mu taj prostor oduzmete i to tako što ćete „ucrtavati” manje pravougaonike. Da li upravljate nekim tačkastim svemirskim brodom ili samo markerom, nije toliko ni bitno, tek važno je što linije možete da „vučete” koristeći dve brzine. Sporo povlačenje linija donosi više poena, ali i veću šansu da vas Qix uhvati i liši vas jednog od života. Za to nije potrebno da naleti direktno na vas, već samo da „preseče” liniju koju niste spojili sa teritorijom koju držite pod svojom kontrolom. S druge strane, brzo povlačenje linija je sigurnije, naročito što pored Qixa igračkim poljem patroliraju njegovi iskričavi minioni. Za razliku od šefa, oni se ne kreću poljem, već isključivo po ucrtanim linijama. Konačno, Qix će povremeno iskoristiti priliku i zapaliti liniju koju „vučete”. Na početku je dovoljno da od Qixa preuzmete 75 procenata dostupne površine kako bi se nivo završio, ali će vremenom procenat rasti. Koliko je Qix svojevremeno bio popularan pokazuje i podatak da se igra „pojavila” u kultnom filmu Karate Kid 1984. godine.