Nakon nekoliko godina najava i čekanja, konačno smo u prilici da na delu vidimo novo čedo u borbi protiv „Microsoftove” dominacije na polju Web čitača. Iako je u neku ruku „izrasla” iz Netscapea, Mozilla je praktično pisana od nule. Zasnovana je na tzv. jezgru Gecko koje je zaduženo za obradu HTML dokumenata i njihov pravilan prikaz u prozoru programa. Glavna odlika ovog jezgra jeste stopostotna kompatibilnost sa važećim W3C standardima. Sve Web stranice koje pogledate sa ovim Web čitačem izgledaće baš onako kako ih je autor zamislio (pod uslovom da nisu prilagođene Internet Exploreru za koji je poznato da pokušava da progura sopstveni standard). Pošto je u pitanju open source projekat, ne čudi da se Mozilla može pokrenuti na gotovo svim postojećim operativnim sistemima.

Koja je glavna odlika Mozille? Evidentno je da su autori odlučili da u nju implementiraju najbolje karakteristike konkurentskih Web čitača. Pomenućemo prvo ono što što je korisniku najvidljivije. Mozilla podržava skinove ili kako su ih ovde nazvali „teme”. Uz instalaciju programa dobijaju se dve teme, klasična i moderna, a na sajtu ove organizacije može se pronaći još dosta novih. Klasična tema mnogo podseća na izgled browsera serije Netscape 4.x, dok je moderna varijanta vizuelno prilagođena najnovijem Netscapeovom izgledu. Sledeća odlika je implementiranje tzv. Tab bara koji je prvi put predstavljen u Operi. Umesto da se za svaki prozor startuje nova Mozilla, svi otvoreni prozori sada se grupišu u okviru jedne instance programa. Kada ga već upoređujemo sa Operom, mogli bismo da pomenemo još jednu opciju koja je preuzeta iz ovog programa. Naime, Mozilla sada dozvoljava da korisnik sam odluči šta će da radi s „kolačićima” - može da se zabrani njihovo snimanje, da se dozvoli snimanje samo sa određenih sajtova ili da se dopusti njihovo slobodno smeštanje na vaš računar (uz mogućnost određivanja maksimalnog „životnog veka” posle kog će biti obrisani).

Konfigurabilnost Mozille je podignuta na najviši nivo. Pored menjanja tema, korisniku je dozvoljeno da izmeni gotovo sve što vidi na ekranu, ali i da promeni funkcionalnost programa prema svojim potrebama. Nekoliko najvažnijih promena može se uraditi direktno iz programa, ali pristup kompletnoj listi (koja ima 875 stavki) ipak zahteva malo veće računarsko znanje (jer se izmene moraju izvršiti direktno u konfiguracionom fajlu programa). Od ostalih interesantnih funkcija pomenuli bismo Sidebar, koji je takođe konfigurabilan i prihvata Java aplete, čime se može značajno povećati njegova funkcionalnost prilagođavanjem potrebama korisnika. Tu je i bookmark preko koga se ravnopravno može pristupiti i podacima upisanim u IE Favorites folderu. Koliko je nama poznato, Mozilla je prvi Web čitač koji koristi Pipelining tehnologiju za ubrzavanje surfovanja. Ova tehnologija je implementirana u protokol HTTP 1.1 i omogućava da se umesto rednog slanja zahteva (pošalji zahtev - čekaj odgovor) izvrši slanje svih zahteva odjednom (pošalji sve zahteve - čekaj odgovore). Verovatno je ovo glavni razlog zašto je Mozilla primetno brža u prikazivanju Web stranica od Explorera, ali čini nam se da je Opera još uvek brzinski šampion po tom pitanju.

Pored samog browsera, Mozilla poseduje i sve ostale aplikacije koje jedan ozbiljan paket ove vrste treba da sadrži. Mozilla Mail je sasvim solidan program za rad sa elektronskom poštom, Composer je alat za kreiranje Web stranica, Address Book služi za smeštanje i organizovanje adresa vaših prijatelja, a ChatZilla je program za IRC ćaskanje.

Generalni utisak je da Mozilla predstavlja dostojnog konkurenta Internet Exploreru. Ima nekoliko interesantnih noviteta, čini nam se da je dobro optimizovana i u potpunosti podržava W3C standard. Kao jednu od retkih mana mogli bismo navesti dugačko vreme učitavanja, mada se to može regulisati instalacijom opcije QuickLaunch (koja je dostupna samo u Windows verziji). Sa njom će delovi programa biti učitani već pri podizanju operativnog sistema. Ipak, ovo troši resurse pa ako imate malo memorije, bolje je preskočiti instalaciju ove opcije. Ostaje otvoreno pitanje da li će ovaj program moći da se nametne kao osnovni Web čitač. Gledajući u svetskim razmerama, čisto sumnjamo. Razlog za to nisu performanse i mogućnosti Mozille, već su korisnici naviknuti na IE. Ako im on obavlja posao, verovatno neće imati potrebe da ga menjaju. S druge strane, u našim uslovima tekuće legalizacije softvera, pretpostavljamo da će se brojne firme odlučiti da delimično ili potpuno pređu na neku od Linux platformi. Tu Internet Explorer nema šta da traži, a kao jedini konkurenti za mesto osnovnog Web čitača mogu da konkurišu samo Opera, Mozilla i Netscape (čija je nova verzija zasnovana na istom jezgru kao i Mozilla).