Odličan posredan način za otkrivanje popularnosti neke igre je brzina kojom se pojavljuju njeni klonovi. U slučaju Infinity Loopa iz prikladno nazvanog studija Infinity Games, klonovi su krenuli da niču kao pečurke posle kiše, što znači da se radi o pravom velikom hitu, iako su se njeni autori svojski potrudili da aplikacija bude veoma kompaktna. Svaki nivo koji Infinity Loop stavlja pred nas je specifičan logički izazov u kom je potrebno da formiramo crtež na kom su sve petlje „zatvorene”. Nigde ne treba da postoji završetak u vidu obične linije, nego moramo da obrazujemo specijalni „kružić”. Sliku formiramo rotacijom fragmenata koji ispunjavaju igračko polje. Iako samih fragmenata ima samo pet vrsta (pomenuti terminalni kružić, prava linija, zakrivljena linija, „T-račvanje” i „raskrsnica”), njihovim nasumičnim ponavljanjem i promenom orijentacije nastaju nivoi i oblici ogromnog stepena kompleksnosti, za čije rešavanje je ponekad potrebno i više od deset minuta. Zadaci se ređaju naizgled bez kraja (ili se, bar, mere hiljadama) i njihova težina postepeno raste dok ne udari u plafon negde oko stotog. Ipak, njihovo rešavanje neprestano balansira u onom udobnom prostoru između logičkog izazova i ležernog zen iskustva, a ambijentalna muzika koja relaksira samo upotpunjuje ugođaj. Kada budete preuzimali igru, vodite računa da ne skinete klon.