Samo nekoliko dana pošto je Nintendo ekskluzivno pustio Super Mario Run za iOS, igru je širom sveta preuzelo preko 50 miliona korisnika. Kao da je u pitanju sletanje lunarnog modula na Mars, a ne n-ti nastavak vodoinstalaterovih avantura, koje smo do sada pratili iz svih znanih uglova.

Radnja je trivijalna - selo je razoreno, stanovnici su se razbežali, princeza je (opet) oteta, pa Mario još jednom mora da se pokaže kao trči-skači šampion i stvari vrati u normalu. Igra je smeštena u prepoznatljivo okruženje i nabiflovana je očekivanim neprijateljima i sadržajem, što je dobro, jer je miris retro arome sveprisutan u vazduhu. Osim kampanje, na raspolaganju su i svojevrsni okršaji sa avatarima drugih igrača, gde vratolomijama i prikupljanjem novca valja zadiviti publiku i tako pobediti. Kada vam nestane pozivnica za ove događaje, možete da odete do sela i pozabavite se obnovom razrušenih građevina. Sve to je sasvim dovoljno za povremene igračke sesije...

Sa tehničke strane, Super Mario Run gotovo je savršen i odlično optimizovan. U prvom planu su glatka animacija, šarena i detaljna grafika i ubedljiva muzička pratnja, čak i ako pokušavate da ih zanemarite. Nažalost, igra na mnogim drugim poljima razočarava i veoma lako poništava pozitivne strane kojima ste zasuti od prvog pokretanja. Na primer, igranje je moguće samo u portrait režimu, što je krajnje čudno. Mario trči udesno i na to nemate ama baš nikakav uticaj. Možete da mu naredite kada će da skoči (tap), kada je vreme za piruetu u vazduhu (dvostruki tap) ili, kada želite da se vine ka višim platformama, koristite super-skok (držanje prsta na ekranu). Čak se i sa određenim brojem neprijatelja obračunava samo tako što prođe „kroz” njih, pa ni čuveno naskakanje na glavu nije nešto čime morate da se opterećujete.

U ovom momentu, na raspolaganju je šest različitih svetova, od kojih se svaki sastoji iz četiri nivoa. Akcija se tako odvija na proplancima u blizini zamka, u kući punoj duhova, u pećini, zamku... Lokacije su izuzetno lepo modelovane i, opet ističemo, da su tehničke karakteristike jedan od jačih aduta. U besplatnoj verziji dostupna su samo prva tri nivoa (možete da ih igrate neograničeno), dok je četvrti nivo dozvoljeno igrati 20 sekundi. Za ostatak sadržaja mora da se plati i to neverovatnih deset dolara! Ako je za utehu, Super Mario Run mikrotransakcije ne nagoveštava, pa je jednom kupljena igra otključana uvek. Ipak, ostaje primedba da su autori zadali neočekivano visok harač i to se mnogima nije dopalo.

Šta je sa vlasnicima Android uređaja? Biće i za njih, ali u tek u martu.